Novčana pomoć mladim Ruskinjama pokrenula raspravu oko nataliteta

Novi programi koji isplaćuju novčanu pomoć trudnim studentkinjama, pa i učenicama, izazvali su polemiku širom Rusije.

Kritičari upozoravaju da oni nose rizik od podsticanja tinejdžerske trudnoće i da im je cilj da oporave strmoglavi pad stope nataliteta u zemlji.

Prema računici BBC-ja na ruskom, 27 oblasti je od početka januara 2025. pokrenulo programe prema kojim trudne redovne studentkinje u višem obrazovanju imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć.

U većini oblasti, pravo na ovu vrstu pomoći imaju žene mlađe od 25 godina.

Visina isplate zavisi od oblasti do oblasti, ali u mnogim krajevima iznosi 100.000 rubalja (oko 1.066 evra).

Naredbom Ministarstva rada iz februara obuhvaćena je odredba o isplati novčane pomoći trudnim studentkinjama u sklopu „regionalnih programa za povećanje nataliteta".

• Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom - pet razloga
• „Avion pun trudnica": Ruskinje masovno dolaze u Argentinu da se porode
• Kako zemlje treba da se bore protiv pada nataliteta

'Tragedija, a ne herojstvo'

Tri oblasti, Orel, Brjansk i Kemerovo, proširile su svoje programe na trudne devojke u školama, što znači da važi za tinejžderke koje imaju 18 godina ili manje.

Donja starosna granica nije definisana.

U Rusiji je zakonska granica za stupanje u seksualne odnose 16 godina.

Ksenija Gorjačeva, poslanica Ruske Dume, lojalna vladi predsednika Vladimira Putina, kritikovala je takvu praksu.

„Kad dete rodi dete, to nije herojstvo, već tragedija.

„Ne smemo da koristimo naivnost dece kao način da ispravimo demografsku statistiku", kaže ona.

Poznata zagovornica porodičnih prava iz Dume, Nina Ostanina, tvrdi da bi takve isplate mogle da se shvate kao „propaganda za rane porođaje", što je, kako kaže, u suprotnosti sa „tradicionalnim vrednostima".

Ostanina ukazuje da vlada ne pokušava da podstakne žene mlađe od 18 godina da rađaju.

Andrej Kličkov, guverner Orelske oblasti, rekao je da ovaj korak treba shvatiti kao „meru podrške" ljudima koji se „suočavaju sa teškim životnim situacijama, odobrenu na federalnom nivou, a ne kao sumnjivu vest za dramatične naslove u novinama".

• Komadić slagalice koji nedostaje u padu nataliteta – muškarci
• Kako je ljubav postala državno pitanje u Južnoj Koreji
• Aktivisti koji žele da svet ima više beba i veruju da u Beloj kući imaju saveznika

'Katastrofalno po zemlju'

Najmanje dece u Rusiji u poslednjih četvrt veka rođeno je 2024. - samo 1,2 miliona.

U julu je Dmitri Peskov, portparol Kremlja, opisao stopu nataliteta kao „strašno nisku" i „katastrofalnu za budućnost zemlje".

Do 2046. godine, stanovništvo zemlje bi moglo da spadne na 139 sa 146 miliona s početka 2023. godine, predviđa ruski zavod za statistiku Rosstat.

Demografija je već godinama jedna od stalnih tema u govorima predsednika Vladimira Putina.

On je u decembru 2024. rekao da je „poboljšanje demografske situacije, podrška natalitetu i velikim porodicama prioritetni nacionalni cilj".

• Mali vodič za roditelje u Srbiji: Kako do pomoći države kada dobijete dete
• Žene koje ne žele da rađaju zbog klimatskih promena i uticaja na svet

Poslednjih meseci su se pojačali i pozivi da žene počnu ranije da zasnivaju porodice.

Govoreći na nacionalnoj konferenciji u februaru, Igor Kogan, profesor Ruske akademije nauka, naveo je da prvo seksualno iskustvo ruskih devojaka (za koje je rekao da se obično dešava sa 16 godina), treba da se „završi trudnoćom i uspešnim porođajem".

Kasnije je pojasnio da je mislio da bi „normalno" godište za to bilo negde između 19 i 22 godine.

• Zašto mladi sve ranije stupaju u seksualne odnose
• Zdravstveni rizici preranog seksualnog sazrevanja
• „Postanete robot koji izvršava dužnost": Šta je reproduktivna kontrola i koliko je česta

Majčinski kapital

Mali broj žena je do sada primio novu novčanu pomoć.

BBC je sakupio evidenciju o 66 trudnih studentkinja koje su od januara primile isplatu između 20.000 i 150.000 rubalja (214 i 1.609 evra) u različitim oblastima Rusije.

Anton Kotjakov, ministar za rad, rekao je u aprilu da cilj ove novčane pomoći nije da podstakne na rano rađanje, već da podrži mlade majke u teškim situacijama.

„Državna pomoć treba da bude usmerena ka svim majkama kojima je ona potrebna.

„Bez obzira koliko ima godina, ne smemo da je ostavimo samu u životnoj situaciju sa kojom se suočava", poručio je.

Nove isplate nadovezuju se na postojeće programe, među kojima je „majčinski kapital" - isplata uvedena 2007.

Isprva se dodeljivala za drugo dete, ali je kasnije proširena tako da obuhvati i prvorođenu decu.

Porodice sada dobijaju 690.000 rubalja (7.360 evra) za prvu bebu i još 222.000 rubalja (2.370 evra) za drugu.

Nove isplate dodaju se studentkinjama i učenicama na ove već postojeće.

Širi trend

Pad stope nataliteta i žene koje zasnivaju porodice kasnije u životu su širi trend, naročito u bogatijim zemljama.

Broj rođenja u Rusiji dramatično je opao tokom postsovjetskih ekonomskih i političkih previranja 1990-ih, sa dva miliona 1990, na 1,2 miliona koliko je zabeleženo devet godina kasnije.

Brojevi su ponovo skočili posle 2000. ali su pali od 2016. - delimično što su generacije rođene 1990-ih bile manje, ali i što je opao broj rođene dece po ženi.

Ruska stopa nataliteta je na oko 1,4 dece po ženi - iznad Italije sa 1,2, ali ispod Francuske sa 1,8, prema podacima Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD) iz 2022. godine.

Da bi zemlje održale veći broj stanovnika, ne računajući migracije, ta stopa mora da bude negde oko 2,1.

Neki posmatrači ukazuju da je zbog rata u Ukrajini u Rusiji ekonomska neizvesnost, baš kao i broj Rusa angažovanih u borbama ili koji su napustili zemlju da bi izbegli regrutaciju.

'Skok pa pad'

Stručnjaci kažu da su napori vlada da izmene demografske trendove retko uspešni na duge staze.

„Pokušaji da se podstakne stopa nataliteta prvorođenih nisu davali rezultate poslednjih godina nikada i nigde, ni u Rusiji ni u inostranstvu", kaže nezavisni ruski demograf Aleksej Rakša.

Međutim, on ukazuje da uvođenje majčinskog kapitala za drugo dete jeste isprva pojačalo stopu nataliteta u Rusiji.

Džon Ermiš, profesor sa Oksfordskog univerziteta za porodičnu demografiju, kaže da je uticaj finansijskih podsticaja obično privremen.

„Dobijete kratak skok, a potom pad", dodaje.

On je još skeptičniji po pitanju ideje da se podstakne stopa nataliteta među ženama mlađim od 20 godina.

„U Velikoj Britaniji i SAD, cilj je da se smanji stopa tinejdžerske trudnoće, zato što ona često vodi do socijalnih problema i štete po zdravlje majke, a ne do većih porodica, kao što bi neke vlade volele da se nadaju", rekao je on.

I Džon i Alekesj tvrde da važnu ulogu igra šira finansijska sigurnost.

„Bez osećanja stabilnosti žene neće rađati ni za koju sumu novca", kaže profesor Ermiš.

Pogledajte video: Zašto Ruskinje hrle u Argentinu da se porode

Pogledajte i ovaj video: Kako vlada Južne Koreje pokušava da reši nisku stopu nataliteta

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.02.2025)