'Пуцаће у вас ако останете': Живот у 'Забрањеној зони' у Ираку

Турска подиже војне базе на ирачкој територији, открива ББЦ, изазивајући страхове од окупације.

Угнеждено у планинама ирачког Курдистана налази се питорескно село Сергеле.

Генерацијама су сељани као што је Шерван Сергели преживљавали узгајајући нар, бадеме и брескве и берући дивље воће и зачине по оближњим шумама.

Али Сергеле, које се налази 16 километара од границе са Турском, све је више опкољено турским војним базама, које се нижу падинама.

Једна, смештена на пола пута до врха западног гребена, надноси се над село, док је друга на истоку у изградњи.

Најмање седам подигнуто је овде у протекле две године, рачунајући и једну поред мале бране која регулише водоснабдевање Сергелеа, практично га чинећи недоступним сељанима.

„Ово је сто одсто облик окупације курдске територије у ирачком Курдистану&qуот;, каже Шерван (50), који је изгубио приступ делу властитог земљишта.

„Турци су је уништили.&qуот;

Сергеле је сада у опасности да буде увучен у оно што је локалном становништву познато као „Забрањена зона&qуот; - велики појас земље у северном Ираку погођеном турским ратом са курдском екстремистичком групом ПКК, која се дигла на устанак у јужној Турској 1984. године.

Забрањена зона се протеже скоро читавом дужином ирачке границе са Турском, а понегде је дубока 40 километара.

Мировњачки тимови из заједнице, група за заштиту хуманитарних права из ирачког Курдистана, каже да су дронови и ваздушни напади у и око Забрањене зоне убили стотине цивила.

Према курдистанском парламентарном извештају из 2020. године, хиљаде су биле присиљене да напусте властиту земљу чија су села испражњена због сукоба.

Сергеле се сада практично налази на првој линији фронта турског рата са ПКК-ом.

Кад је тим Истраживачког ока ББЦ Светског сервиса посетио ову област, турска летелица је тукла по планинама око села да би истерала екстремисте ПКК-а, који одавно оперишу из пећина и тунела у северном Ираку.

Већи део земљишта око Сергелеа је спаљено у гранатирању.

„Што више база подигну, то постане горе по нас&qуот;, каже Шерван.

Турска последњих година рапидно појачава војно присуство у Забрањеној зони, али све до сада размере овог ширења нису биле јавно познате.

Помоћу сателитских снимака које су проценили стручњаци, и на основу директног извештавања са терена и јавно доступног садржаја, ББЦ је открио да је, закључно са децембром 2024. године, турска војска подигла најмање 136 фиксних војних инсталација широм северног Ирака.

Преко те бескрајне мреже војних база, Турска држи де факто контролу над више од 2.000 квадратних километара ирачке територије, показала је анализа ББЦ-ја.

Сателитски снимци додатно откривају да је турска војска изградила најмање 660 километара пута који повезују та постројења.

Ови путеви снабдевања настали су као резултат крчења шума и оставили су трајни траг на планинама у овом региону.

И док неколико база датира из деведесетих, 89 одсто је изграђено после 2018. године, када је Турска почела значајно да шири војно присуство у ирачком Курдистану.

Турска влада није одговорила на захтев ББЦ-ја за интервјуе, али је остала при томе да су њене војне базе неопходне да би потиснуле ПКК, који су Анкара и велики број западних земаља,међу којима и Велика Британија, прогласили терористичком организацијом.

Престоница поддистрикта Кани Маси, који је само четири километра од ирачко-турске границе и чији се делови налазе у Забрањеној зони, могла би да укаже на то шта чека Сергеле у будућности.

Некада славна по узгоју јабука, сада је ту остало врло мало становника.

Земљорадник Салам Сајид, чија земља се налази у сенци велике турске базе, не може да обрађује властити виноград последње три године.

„Чим стигнете овде, дрон почне да лебди изнад вас&qуот;, каже он за ББЦ.

„Пуцаће у вас ако останете.&qуот;

Турска војска се први пут скрасила овде 1990-их и од тада само консолидује присуство.

Њена главна војна база, са све бетонским утврђеним зидинама, кулама за стражу и комуникацију, и простором за оклопне транспортере на који могу да се сместе, много је развијенија од мањих предстража око Сергелеа.

Салам, као и неки други локални мештани, верује да Турска на крају жели да присвоји територију за себе.

„Они само желе да ми напустимо ове крајеве&qуот;, додаје он.

Мало моћи

Близу Кани Масија, ББЦ се из прве руке уверио како турске снаге практично потискују ирачке граничне снаге, одговорне за заштиту ирачких међународних граница.

На неколико локација, граничари су заузимали положаје дубоко на ирачкој територији, директно преко пута турских трупа, које не могу да приђу директно граници и потенцијално ризикују сукоб.

„Положаји које видите су турски положаји&qуот;, каже генерал Фархад Махмуд, показујући прстом на гребен преко пута долине, око 10 километара унутар ирачке територије.

Али „ми не можемо да стигнемо до границе да бисмо знали тачан број тих положаја&qуот;, додаје он.

Ширење турске војске у ирачком Курдистану, подстакнуто њеним успоном као дроновске силе и све већим буџетом издвојеним за одбрану, доживљава се као део шире промене спољне политике ка већем интервенционизму у региону.

Слично операцијама у Ираку, Турска је такође покушала да успоставили тампон зону дуж своје границе са Сиријом како би задржала сиријске оружане групе које су у савезништву са ПКК-ом.

Јавно, ирачка влада осуђује присуство турске војске у земљи.

Али иза затворених врата, она је услишује неке од захтева Анкаре.

Две стране су 2024. године потписале меморандум о разумевању ради заједничке борбе против ПКК-а.

Али документ, у који је ББЦ имао увид, није поставио никаква ограничења за турске трупе у Ираку.

Ирак зависи од Турске због трговине, улагања и водоснабдевања, док његова пољуљана унутрашња политика додатно онемогућује влади да заузме чврст став.

Ирачка национална влада није одговорила на ББЦ-јев захтев за коментар.

За то време, владари полуаутономног ирачког Курдистана имају блиске односе са Анкаром на основу заједничких интереса и често су ублажавали штету по цивиле од турске војне акције.

Курдистанска демократска странка (КДП), крвни непријатељ ПКК-а, доминира Курдистанском регионалном владом (КРГ) и званично је на власти од 2005. године, кад је ирачки устав доделио региону његов полуаутономни статус.

Блиске везе КДП-а са Турском допринеле су економском успеху региона и ојачале његову позицију, и против његових регионалних политичких ривала и са ирачком владом у Багдаду, са којом се бори за већу аутономију.

Хошјар Зебари, виши члан КДП-овог политбироа, окривио је ПКК за турско присуство у ирачком Курдистану.

„Турска војска не желе да науде нашем народу&qуот;, рекао је он за ББЦ.

„Они га не затварају. Не сметају му да обављају своје послове. Њихов нагласак, њихов једини циљ је ПКК.&qуот;

Сукоб не показује знаке посустајања, упркос томе што је лидер ПКК, који је дуго времена провео у заточеништву, Абдулах Оџелан, позвао у фебруару властите борце да положе оружје и расформирају се.

Турска је наставила да гранатира циљеве широм ирачког Курдистана, док је ПКК прошлог месеца преузео одговорност за обарање турског дрона.

И док је број насилних инцидената у Турској опао од 2016. године, према рачуници невладине организације Кризна група, они у Ираку су у међувремену скочили, а цивили који живе на граници су почели да се суочавају са све већим ризиком од смрти и расељења.

Један од убијених био је и 24-годишњи Алан Исмаил, пацијент рака четвртог стадијума који је био погођен у ваздушном нападу у августу 2023. године, док је био на путу у планине са рођаком Хашемом Шакеом.

Турска војска је негирала да је извршила напад тога дана, али полицијски извештај у који је ББЦ имао увид приписује инцидент турском дрону.

Кад је Хашем поднео жалбу локалном суду у вези са нападом, привеле су га курдске снаге безбедности и држале осам месеци под сумњом да подржава ПКК, што он и његова породица негирају.

„То нас је уништило. Као да су нам убили читаву породицу&qуот;, каже Исмаил Чичу, Аланов отац.

„Турци немају права да убијају људе у њиховој властитој земљи, на њиховој властитој територији.&qуот;

Турско Министарство одбране није одговорило на захтев ББЦ-ја за коментар.

Оно је претходно рекло за медије да турске оружане снаге поштују међународно право, и да у планирању и спровођењу својих операција гађају само терористе, док истовремено воде рачуна о томе да не науде цивилима.

ББЦ је видео документе који сугеришу да су курдске власти помогле Турској да избегне одговорност за цивилне жртве.

Поверљиви списи у које је ББЦ имао увид показују да је курдски суд затворио истрагу о Алановом убиству, рекавши да је починилац непознат.

А у његовој умрлици, коју су издале курдске власти и у коју је ББЦ имао увид, пише да је умро од „фрагмената експлозива&qуот;.

Кад се не помене да су жртве ваздушних напада погинуле од последица насиља уместо у несрећи, то отежава породицама да захтевају правду и одштету, на које имају право и према ирачком, и према курдском закону.

„На већини умрлица, напишу само 'инфиџар', што значи експлозија&qуот;, каже Камаран Отман из Мировњачких тимова из заједнице.

„Било шта може да експлодира&qуот;.

„Мислим да Курдска регионална влада не жели да учини Турску одговорном за оно што ради овде.&qуот;

КРГ је рекао да један „број жртава&qуот; сукоба између Турске и ПКК-а документован као „цивилни мученици&qуот;, што значи да су неправедно убијени и да имају право на одштету.

Скоро две године од Аланове смрти, његова породица још увек чека, ако не на обештећење, онда макар на признање од КРГ-а.

„Могли би макар да нам изразе саучешће - не треба нам њихова одштета&qуот;, каже Исмаил.

„Кад нешто оде, нема га више заувек.&qуот;

Погледајте видео: Зашто се жене самоспаљују у Ирачком Курдистану

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.02.2025)