Koje države stvarno tonu? Bogate zemlje do guše u dugovima, evo koje su najviše disciplinovane
Kurir pre 8 sati
Kada se objavljuju statistike o javnom dugu neke zemlje obično se pored njegovog apsolutnog iznosa i rasta u određenom vremenskom periodu – a radi tumačenja pozitivnog ili negativnog uticaja po celokupnu ekonomiju – kao najrelevantniji podatak uzima odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda ( BDP).
Ovaj odnos pokazuje koliko je država zadužena u odnosu na ukupnu vrednost svega što proizvede na godišnjem nivou. Na primer, ako dug iznosi 100 odsto BDP-a, to znači da bi cela godišnja vrednost privrede neke zemlje jedva pokrila njena dugovanja. Prema usvojenim kriterijumima iz Mastrihta, članice Evropske unije u teoriji bi trebalo da poštuju pravilo da javni dug ne prelazi 60 odsto BDP-a kao preporučenu granicu, no u praksi to često nije slučaj. Potrebno je
