Из прошлости сивачког светониколајевског храма Највеће звоно треснуло о земљу не оштетивши се
Дневник 04.05.2025

Век и по од завршетка градње 1873. године, односно освећења велелепне православне цркве с три звоника посвећене Преносу моштију Светог оца Николаја у Сивцу, из пера Зорана О. Перуничића последња од три богомоље тог типа у Војводини - монументалних димензија, са раскошним предворјем и класицистичким портиком, у том селу које је у другој половини 19. века када је и настала имало више од три хиљаде душа, добила је монографију која је, како је сам аутор написао, замишљена да буде „свеобухватна повесница”
Обухвативши све до чега је могао доћи од докумената и артефаката о сивачкој Светониколајевској цркви, укључујући и сведочанства, у том делу преко три стотине страна, Перуничић дужну пажњу посветио је и симболима гласа Божијег - звонима која су испуњавала та три звоника сеоског храма. По писању Перуничића, прва звона – велико (927,92 килограма), средње (478,24 кг), домало (282, 80 кг) и мало (129,36 кг) за новосаграђену богомољу, пету православну по предању у












