„Нас сте оставили у мраку. Да сами водимо борбу за правду. Не тражимо ништа осим онога што нам припада“: Две године бола и агоније у Дубони и Малом Орашју

Људи се полако враћају својим навикама, обавезама, животима. И то је до неке мере разумљиво – свако носи свој крст и гледа напред. Али у домовима у којима су угашени млади животи, време стоји. Тамо где су живеле жртве, сваки кутак чува траг туге. Свакодневно се пале свеће, украшавају се умрлице, обилазе гробови, као да се неко и даље нада да ће се појавити на вратима, да ће се чути онај смех, онај глас…" Овим речима, почиње своју исповест Сузана Ранковић,