Ко бира директоре у школама у Србији

Проблеми се само гомилају, а решења не назиру.

Случај који је покренуо ново незадовољство просветних радника јесте отпуштање директора школе у Омољици, селу надомак Панчева.

А то је само један у низу спорних случајева смене и избора директора основних и средњих школа у хаотичној школској години обележеној студентским и ученичким блокадама, као и обуставом наставе.

Директор школе се бира на конкурсу, а о предложеним кандидатима на наставничком већу гласају сви запослени те школе и кандидат са највише гласова се предлаже школском одбору, објашњава Александар Марков, наставник историје Осме београдске гимназије.

Ипак, тај кандидат не мора и да постане директор.

„Школски одбор није у обавези да га предложи министарству просвете, мада у већини случајева се потврди предлог већа, поготово ако је већина гласала за тог кандидата.

„Коначну одлуку доноси министар просвете који, опет, није у обавези да изабере предложеног кандидата и на директорско место може да постави и неког другог&qуот;, додаје Марков, некадашњи председник синдиката Форума београдских гимназија за ББЦ на српском.

• Ученичке блокаде у Србији: 'Корупцију гледамо цео живот'
• Школе у Србији: Позиви на ширење штрајка, али и најава смањења плата
• 'Уз вас смо': Како су се ујединили наставници, ученици и родитељи у Србији

Дугогодишње незадовољство просветних радника у Србији посебно је кулминирало у школској години 2024/2025.

Штрајкови просветара који су тражили повећање плата обележили су прво полугодиште.

Друго су испуниле ученичке блокаде и протести наставника који су подржали вишемесечне студентске протесте, тражећи да се утврди одговорност за новосадску трагедију и погибију 16 људи.

Због обуставе наставе у неким школама, наставницима-штрајкачима у фебруару су или биле смањене плате или их нису ни примили.

Процедура за избор

Директор се бира на конкурсу који расписује школски одбор, прописује закон.

Школски одбор је орган управљања у школи са девет чланова - по три представника запослених, родитеља и представника на предлог локалне самоуправе.

Они утврђују да ли пријављени кандидати испуњавају законом прописане услове, обављају интервјуе и затим прибављају мишљење наставничког већа о пријављеним кандидатима.

Директора на крају именује министар, на период од четири године.

Конкурси за избор директора расписују се четири, односно шест месеци пре престанка мандата првог човека школе.

Актуелни директор поново може да конкурише, али мора да достави и резултате стручног-педагошког надзора установе коју је водио, објашњено је у Закону о основама система образовања и васпитања.

Ако је реч о приватним школама, директор се бира на основу општег документа те установе.

• 'Некад је тешко препознати ко је написао састав, ученик или вештачка интелигенција'
• „Ако улажете у образовање, нећете морати да улажете у полицију&qуот; - директор финског школског тела за ББЦ
• Шта се дешава у Ваздухопловној академији у Србији у 100, 300 и 500 речи

Уплив политике или не?

Наизглед једноставна процедура неретко изазива полемике.

Један од примера било је када је на место директора медицинске школе у Ваљеву, на западу Србије, постављена кандидаткиња коју није подржало наставничко веће, а ни школски одбор.

Због такве одлуке протестовала је група запослених, тврдећи да је нова директорка супруга високог фунцкионера владајуће Српске напредне странке.

Из Министарства просвете тада су изјавили да им то није било познато и да није информација која се тражи приликом конкурса за избор директора.

Владимир Ристић, директор основне школе у Омољици, добио је отказ, саопштила је неформална група професора основних школа, ПУЛС.

Ристић је касније ту информацију потврдио за неколико медија.

Тврди да је годинама указивао на проблем са хидрантском мрежом, што се поклопило са периодом обуставе наставе.

Читав колектив те школе определио се за прекид часова.

Упозоравао је на овај проблем надлежне, указујући да није безбедно, уместо одговора добио је отказно писмо.

У најмање седам школа у Панчеву хидрантска мрежа је неисправна или нефункционална, објавио је недавно Н1.

Због тога је практично онемогућено гашење пожара уколико до њега дође, чиме је безбедност деце, али и запослених, угрожена.

Споран је био и избор вршитељке дужности директора Пете београдске гимназије Данке Нешовић, пошто је претходна поднела оставку под, како су писали, притиском, јер су ученици и колектив прогласили блокаду.

Она је забранила улазак у школу свим ученицима и наставницима осим када их она позове, због чега су ђаци реаговали новим протестом.

Вишедневне протесте изазвала је и смена директора у јединој државној образовној установи у Србији у којој се школују професионални пилоти, највероватније, због уплива политике.

Више од 10 предавача и руководилаца са лиценцом Ваздухопловне академије у Београду дало је отказ због одлуке Министарства просвете да смени дугогодишњег директора Горана Цвијовића и на његово место доведе Мирослава Лепира, машинског инжењера без искуства у ваздухопловству.

• Насиље над наставницима у Србији: Како их заштитити
• „Нож под грло професорки&qуот; - насиље над просветним радницима на Балкану
• Школа страха и насиље над просветним радницима: „Никад нећу заборавити нож уперен у моју главу&qуот;

Професори Пете гимназије у Београду најавили су да ће се 5. маја вратити на наставу.

Ипак, ученици ове гимназије у центру града најављују да ће бојкотовати оцењивање и да неће одустати од блокада.

„Осим што нећемо похађати наставу, нећемо ићи на било какве тестове, на било каква одговарања, нећемо радити домаће задатке и презентације”, најавили су после њиховог пленума.

Ученици кажу да разумеју одлуку професора да прекину обуставу наставе, јер су већ три месеца без плате.

Напомињу да је једна од опција за разрешење ове кризне ситуације увођење „белог штрајка”, односно да се свим ученицима закључе петице.

Траже и јединствено решење које ће важити у свим школама.

До сада су ученике Пете гимназије, подржали ђаци Прве и Математичке гимназије.

• Један дан у „школи на точковима&qуот; на истоку Србије
• „После неког времена, дигнеш руке&qуот;: Зашто у Србији наставници неће на замену у школе
• Од „поносне&qуот; до „понижавајуће&qуот; професије: „Посао учитеља мора да се воли”

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.05.2025)