Studenti traže izbore - šta kaže vlast, a šta opozicija

Posle više od pet meseci protesta, studenti koji blokiraju univerzitete traže vanredne parlamentarne izbore u Srbiji.

„Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", poručili su studenti u blokadi na društvenim mrežama u ponedeljak uveče sa naznakom da je u pitanju „nova faza borbe".

Pozvali su „narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje".

U saopštenju koje potpisuju „Studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije" podsećaju da „više od pet meseci" pokušavaju da „svim legitimnim i mirnim sredstvima" dođu do ispunjenja njihovih zahteva, a da za to „vlast ne pokazuje ni najmanju inicijativu".

https://twitter.com/studentblokade/status/1919474731696218245

Šta odgovara vlast?

Najviši predstavnici vlasti u Srbiji do sada su više puta govorili kako su svi studentski zahtevi ispunjeni, pre svega objavljivanje celokupne dokumantacije o padu nadstrešnice novosadske železničke stanice.

Kažu i da je pokrenut pravni proces protiv osumnjičenih za pad nadstrešnice kada je 1. novembra poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.

Studenti i neki njihovi profesori, međutim, tvrde da vlast nije ispunila nijedan od prvobitna četiri zahteva.

Potom su pridodali još tri zahteva, od kojih je poslednji - raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

„Kako vreme prolazi, maske padaju. Vidite da su na polju čiste politike.

„Od četiri zahteva došli smo do toga da su tražili prelaznu vladu, čitajte Đilasovu (Dragan Đilas je jedan od opozicionih lidera).

„Kada su videli da nema ništa od toga, kada su videli da im predsednik Vučić nikad neće dati mandat, onda su se setili da treba da traže vanredne izbore. A zašto ih nisu tražili u novembru, decembru?", rekao je lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević.

On je tokom studentskih protesta podneo ostavku, a umesto njega vladajuća koalicija izabrala je novu vladu koju predvodi univerzitetski profesor Đuro Macut.

Ana Brnabić, visoka zvaničnica SNS i predsednica Skupštine Srbije, poručuje da se pokazalo da su studentski zahtevi bili samo paravan i da je sve od početka bila politika.

„Blokaderi pojma nemaju ni koji su im zahtevi ni ko je, u skladu sa Ustavom i zakonima, nadležan za te zahteve, inače ne bi mogli da izjave glupost da traže izbore kako bi im se ispunili zahtevi", napisala je Brnabić na mreži Iks.

Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, smatra da nema razloga za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora.

„Srbiji je potrebna politička stabilnost i nastavak ekonomskog razvoja.

„Vlada ima stabilnu parlamentarnu većinu. Ja nisam pristalica bilo kakvih vanrednih događaja, već redovnih izbora i to nisam nikad krio", rekao je Dačić za TV Pink.

Kaže i da se ne plaši rezultata izbora i dodaje da „oni koji traže izbore ne razumeju da to može da bude kraj njihovog sna da mogu nešto na njima da urade".

• Može li ekspertska vlada rešiti krizu u Srbiji
• Šta je prelazna vlada i da li bi Srbija mogla da je dobije
• Opozicija predlaže 'Vladu narodnog poverenja', vlast odgovara: 'Vi nemate ničije poverenje'

Na prethodnim parlamentarnim izborima, SNS je ubedljivo pobedila, osvojivši dovoljno mandata da usvaja zakone i donosi odluke u skupštini.

Sa lojalnim koalicionim partnerima ta većina je više nego ubedljiva.

SNS vlada Srbijom od 2012. godine, a Vučić je pre dve godine odstupio sa mesta stranačkog lidera, postavši, kako je rekao, običan član.

Ipak, njegovo ime bilo je na listi za izbore, kao što je bilo i najčešće pominjano i viđeno u predizbornoj kampanji.

Od održavanja parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra 2023. godine, trajali su protesti opozicionog saveza Srbija protiv nasilja, koji su optužili vlast za navodno prekrajanje rezultata i tražili su ponavljanje glasanja.

Vlast je odbacila sve tvrdnje i navodi da opozicioni blok nije pružio dokaze, niti je uložio prigovore zvaničnim izbornim organima.

Domaći i strani posmatraći objavili su potom izveštaj u kojem su naveli niz nepravilnosti na tim izborima.

Protesti su bili mirni, sve do 24. decembra kada su lideri opozicionog bloka pozvali pristalice da upadnu u zgradu Skupštine grada Beograda, tvrdeći da su pobedili u Beogradu i da vlast pripada njima.

Demonstranti su razbijali vrata i prozore na istorijskom beogradskom zdanju, da bi policija reagovala, uhapsivši nekoliko desetina ljudi, a protiv pojedinih su pokrenuti postupci.

Opozicioni blok Srbija protiv nasilja potom se raspao i podelio na manje stranke koje imaju odvojene poslaničke klubove u skupštini.

• Vučićev narodni pokret za državu - šta se može očekivati
• Vučićev sabor u Beogradu: 'Sadimo seme budućnosti Srbije'
• Vučić na mitingu izneo zahteve, studenti u Novom Pazaru „pumpali" ceo dan

Kakav je stav opozicije?

Opozicione stranke za sada su uglavnom rezervisane i različito reaguju na studentski zahtev.

Parlamentarne opozicione stranke do sada su kritikovale izborne uslove i govorile da je preduslov bilo kakvih izbora da se promeni izborna regulativa kako su tražili i evropski posmatrači posle prethodnog glasanja.

Za sada se nije oglasila Stranka slobode i pravde (SSP), koju predvodi Dragan Šilas i koja je najjača opoziciona snaga u republičkoj skupštini.

Miloš Jovanović, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (DSS) i jedan od lidera koalicije NADA, kaže da je „velika šteta ako se odustalo od ideje prelazne vlade, jer ona predstavlja jedino razumno rešenje kojim se ziasta i došlo do demokratskih i slobodnih, to jest poštenih izbora".

Nova DSS i dalje smatra da je prelazna vlada jedino moguće rešenje, a za čiju realizaciju je potrebno zajedništvo svih opoziciono opredeljenih građana, rekao je Danasu.

„Ako se to ne desi, a ova, nova ideja to zajedništvo naruši, napraviće se strašna greška i biće propuštena još jedna prilika da u Srbiji stvari krenu da se normalizuju", dodaje.

Jovanović je rekao i da izbori koje bi organizovao Aleksandar Vučić ne mogu biti ni slobodni ni demokratski.

„Čudi što je nekome na pamet pala takva ideja jer ju je do sada jedino pominjao taj isti Vučić", poručuje.

Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS), članica koalicije NADA, jeste za izbore, ali pre toga da bude napravljena prelazna vlada i stvore se pošteni izborni uslovi, rekao je lider stranke Vojislav Mihailović.

Za razliku od DSS-a, Demokratska stranka saopštava da podržava zahtev studenata za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, „iako smo više puta naglasili da u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore".

„Uvažavamo činjenicu da studente ovog trenutka podržava dve trećine građana Srbije", dodaju u saopštenju.

I Zeleno-levi front, koji ima nekoliko poslanika u republičkoj skupštini, podržava zahtev studenata za vanrednim izborima.

Studentima nude saradnju u vezi sa izradom izbornih uslova koji su, kažu, najveći problem.

Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog ustanka, rekao je da podržava zahtev studenata za vanrednim izborima.

Podršku studentskim zahtevima dao je i opozicioni pokret Kreni-promeni koji nije u republičkoj skupštini, ali je dobio najviše glasova od svih opozicionih stranaka na izborima za Skupštinu grada Beograda.

• Branko Ružić za BBC: O protestima 1996. i danas, 'trojanskom konju' i 'nestašnom detetu' SPS-a
• Šta dalje posle najvećeg studentskog protesta u Beogradu
• Mogu li studentske pobune da dovedu do promene

Šta su do sada tražili studenti?

Studenti u blokadi su najpre izneli četiri zahteva, pa su dodali još dva.

Blokade su pokrenuli studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (FDU) posle napada na njih 22. novembra, tokom odavanja počasti nastradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Tada su tražili:

• Objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice i krivična odgovornost za smrt 16 ljudi.
• Potvrda identiteta i pokretanje krivičnih prijava protiv odgovornih za napade na studente i profesore.
• Odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih tokom studentskih protesta.
• Povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.

Međutim, posle incidenta na protestu 15. marta u Beogradu, studenti su početkom aprila kao peti zahtev naveli detaljnu istragu o tome šta se dogodilo.

Uz to, studenti u blokadi su zatražili da Univerzitet u Beogradu istupi sa radikalnijim merama otpora u formi koju ta institucija smatra adekvatnom.

Skoro dva meseca posle demonstracija u Beogradu nije poznato šta je izazvalo jak zvuk koji se čuo tokom odavanja pošte poginulima u padu nadstrešnice novosadske stanice.

Posle različitih informacija o izvoru zvuka koji je stvorio haos tokom protesta, zvaničnici su potvrdili da Srbija poseduje zvučni uređaj koji je bio postavljen kod Skupštine Srbije, ali tvrde da nije upotrebljen.

Posle ulaska Vučića na intenzivnu negu Univerzitetsko-kliničkog centra Srbije, gde su bili povređeni u požaru u Kočanima u Severnoj Makedoniji, objavili su i šesti zahtev.

Zahtevaju pokretanje postupka i razrešenje nadležnih u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije i u Urgentnom centru.

Direktori ovih zdravstvenih ustanova su, kako navode studenti, dozvolili ljudima da uđu u intenzivnu negu i snimaju pacijente, čime su grubo narušili njihovo zdravlje i pravo na privatnost.

• Šta je intenzivna nega i ko sme da uđe
• Utiču li studentski protesti na privredu Srbije
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti

Do Strazbura i Brisela

Protesti se više od šest meseci održavaju u gradovima i opštinama širom Srbije.

Više od 80 studenata su u međuvremenu vozili bicikle do Strazbura kako bi, kažu, skrenuli pažnju evropskih zvaničnika i institucija na stanje u Srbiji, a posle njih su se ka Briselu sa istim ciljem uputili trkači.

• Mogu li promene u Srbiji da krenu sa lokala
• Studentske blokade i institucije: Ko je nadležan za ispunjenje zahteva
• Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Optužnica vraćena tužilaštvu na dopunu istrage

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.06.2025)