Krzno je opet modni hit i izaziva podele kao nikada pre

Od revija Tori Burč u Njujorku i Simon Roče u Londonu, preko Fendija u Milanu do Miu Miu u Parizu, krzno je dominiralo pistama u kolekcijama jesen-zima 2025/26.

Poznati su pratili taj trend.

Hejli Biber, Kendal i Kajli Džener, Tejlor Svift, i Rijana počele su godinu u raskošnim bundama od veštačkog ili starog skupocenog krzna.

Poslednji put je krzno bilo u središtu pažnje 2017. godine, kada je Guči najavio da više neće koristiti prirodno krzno u kolekcijama, što je podstaklo mnoge druge modne kuće da slede taj primer.

To su pozdravili borci za prava životinja, ali se ubrzo pojavio novi izazov: većinu prirodnog krzna zamenili su sintetički materijali, koji se dobijaju od fosilnih goriva.

U svetlu tenzija između brige za dobrobit životinja i zaštite životne sredine, postavlja se pitanje - zašto je krzno sada ponovo modni hit?

• Modne kuće ne odustaju od mršavih manekenki
• Barberi će prestati da spaljuje odeću
• Modna kuća Živanši kritikovana zbog ogrlice u obliku omče

Sve je krenulo početkom 2024. godine pojavom trenda „žena mafijaša” (mob wife) - upadljivog, glamuroznog odgovora na prethodni stil svedenog oblačenja, poznatog kao skriveno bogatstvo (stealth wealth).

„Oživljavanje istorijskih stilova u savremenom kontekstu je prirodan deo modnog ciklusa.

„To je oblik bekstva od stvarnosti - a ko to ne želi?”, kaže Nataša Redklif-Tomas, vanredna profesorka na odseku za modni biznis i preduzetništvo na univerzitetu Ravensbourne u Londonu.

„Bila sam prisutna kada je [bivši izvršni direktor] Marko Bicari objavio da Guči više neće koristiti životinjsko krzno i sećam se koliko je to bio veliki preokret za italijansku luksuznu kuću kojoj je krzno bilo gotovo zaštitni znak.

„Ali tema veštačkog krzna je i dalje veoma složena.”

Redklif-Tomas dodaje da od kada su poznati modni brendovi odlučili da izbace prirodno krzno iz kolekcija, tržište veštačkog krzna se značajno razvilo od ranih dana takozvanog „zabavnog” krzna, koje je bilo jeftino, često jarkih boja i bez ambicije da liči na prirodno, do današnjeg nivoa kvaliteta, kada većina potrošača ne može da prepozna razliku između prirodnog i veštačkog krzna.

Proizvodnja materijala na bazi fosilnih goriva i dalje beleži rast na svetskom nivou, a najzastupljeniji je poliester, koji čini čak 57 odsto ukupne proizvodnje tekstilnih vlakana.

Čak i odeća izrađena od recikliranog poliestera predstavlja problem, jer nije model cirkularne ekonomije.

Velika većina takvih tkanina pravi se od plastičnih boca, a ne od starog tekstila, što znači da ne može ponovo da se reciklira i da na kraju najverovatnije završi na deponiji.

• Ikona koja je dala ime ’birkin’ tašni
• Zašto „nosi, operi, ponovi” ima smisla
• Kako da vaša garderoba postane održiva

Jedan od načina da veštačko krzno ne završi na deponiji ili da se barem odloži bacanje na otpad, jeste da se održi u opticaju.

U kompaniji za iznajmljivanje odeće By Rotation, potražnja za kaputima od veštačkog krzna i vune je rasla i pre predstavljanja najnovijih kolekcija.

Londonska marka Šarlot Simon (Charlotte Simone), čije su bunde od veštačkog krzna nosile pevačice Tejlor Svift, Dua Lipa i Madona, treći je najiznajmljivaniji brend u kategoriji kaputa i jakni.

„Veštačko krzno višeg kvaliteta, naročito ono koje izrađuju poznati brendovi, duže traje, što znači da je verovatnije da će se preprodati, naslediti, pokloniti, ili iznajmiti nego da će se baciti”, kaže za BBC Ešhita Kabra-Dejvis, osnivačica i direktorka kompanije By Rotation.

Očekuje se da će vrednost tržišta polovne odeće u svetu dostići 367 milijardi dolara do 2029. godine, a 2024. je zabeležen rekordan broj kupaca koji su se opredelili za već nošene komade garderobe.

Od predstavljanja kolekcija jesen-zimu 2025/26 ove godine, potražnja za krznom, kako prirodnim tako i veštačkim, značajno je porasla na platformama za iznajmljivanje i u onlajn prodavnicama.

Promena ukusa

Holi Votkins, vlasnica radnje za prodaju stare, skupocene odeće One Scoop Store u severnom Londonu, kaže da je poslednjih godina primetno da se sa prirodnog krzna pažnja značajno preusmerila na veštačko krzno, što je neposredan odgovor na promene ukusa i zahteva kupaca.

„Prirodno krzno prodajem samo ako je u pitanju zaista poseban stari komad kojem ne mogu da odolim, ili ako kragna ili detalji mogu da se skinu”, kaže za BBC.

„Lično nemam problem sa starim [prirodnim] krznom, jer bolje je da mu se produži život nego da završi na otpadu.

„Mnogo više me brine poliester, jer se nikada neće razgraditi.”

Ipak, iz razgovora sa prodavcima stare, skupocene odeće u zapadnom Londonu, Votkins je saznala da mnoge radnje nikada nisu ni prestale da prodaju prirodno krzno, staro i novo, i da sve veći broj mlađih kupaca upravo podstiče taj trend.

Naslov nedavnog teksta u američkom dnevniku Volstrit džornalu (The Wall Street Journal) glasio je: „Moda je odbacila krzno. Mlađi kupci ga sada žele nazad”.

Čini se da upravo generacija Z predvodi oživljavanje interesovanja za staro, kvalitetno krzno.

Madison Avenue Furs, najveći kupac polovnog krzna u Sjedinjenim Državama (SAD), beleži značajan porast prodaje, posebno već nošenih komada.

„Studenti su počeli da dolaze u radnju i kupuju krzno, što se godinama nije dešavalo”, kaže za BBC Leri Kovit, vlasnik kompanije Madison Avenue Furs.

„Mnogim mlađim kupcima je važno da li je krzno novo ili staro, i sa etičkog stanovišta, staro im ne predstavlja problem”.

Kovit kaže da se kupuju različiti modeli starog skupocenog krzna - od nerca, lisice i dabra - predimenzioniranih krojeva, među kojima su i komadi modnih kuća Diora, Fendija, Oskara de la Rente, Prade i Iva Sen-Lorana.

„Čim takvi brendovi stignu, veoma brzo se prodaju.”

Na modnim pistama tokom nedavnih nedelja mode, krzno na većini prikazanih kreacija bilo je veštačko.

Međutim, na Nedelji mode u Parizu, mediji su posebno zabeležili bundu od prirodnog nerca, koja je predstavljena na reviji modne kuće Gabrijela Herst, koja se predstavlja kao „luksuz sa svešću”.

Međutim, borci za prava životinja ne prihvataju argument „staro krzno”.

„Bez obzira kada je naneta šteta, staro krzno je i dalje odeća napravljena od kože nepotrebno ubijene i zatočene životinje”, izjavila je Ema Hakanson, osnivačica organizacije Collective Fashion Justice.

„Krzno je i dalje simbol ljudske nadmoći nad ostalim životinjama, a to ne bi trebalo da prihvatamo u 21. veku, kada imamo bezbroj drugih mogućnosti koje ne podrazumevaju eksploataciju životinja, ubijanje divljih vrsta i industrijski uzgoj”, kaže Hakanson.

Jedna od zamena za krzno napravljeno od fosilnih goriva i životinjske kože je savijan (Savian), krzno u potpunosti biljnog porekla, koje se pravi od koprive, lana i konoplje poreklom iz Evrope, i proizvodi se u Italiji.

Ovaj materijal, koji je razvilo startap preduzeće za izučavanje biomaterijala BioFluff, debitovao je na dugačkoj bundi Stele Mekartni na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2023 (COP2).

Danski brend Gani koristio ga je 2024. za kolekciju torbi predstavljenu na Nedelji mode u Kopenhagenu.

„Sarađujemo sa brojnim modnim kućama u segmentima luksuzne, savremene i pristupačne mode na razvoju materijala koji odgovaraju njihovim potrebama”, kaže za BBC Roni Gamzon, suosnivač kompanije BioFluff.

Dodaje da je cena i dalje glavni izazov za širu upotrebu novih materijala.

„Mnogi brendovi se već decenijama oslanjaju na jeftine sintetičke materijale koji se masovno proizvode u Aziji, tako da je za nas nemoguće da se takmičimo isključivo na osnovu cene.”

BioFluff je deo programa La Maison des Startups, koji vodi Moet Hennessy Louis Vuitton (LVMH), francuski konglomerat specijalizovan za proizvodnju luksuzne robe, čiji cilj je ubrzana primena inovacija unutar brendova kao što su Luj Viton, Kristijan Dior, Fendi, i Selin.

Sa druge strane, LVMH istovremeno pomaže i finansiranje Međunarodne federacije za krzno, plaćajući 300.000 evra za članstvo u Furmarku, svetskom sistemu za sertifikaciju krzna i praćenje porekla prirodnog krzna.

Tvrdnje da sintetičko krzno ima veći negativan uticaj na životnu sredinu od prirodnog, dovela je u pitanje naučna studija iz 2013. godine, koja je uporedila uticaj prirodnog krzna od nerca i veštačkog krzna, i zaključila da proizvodnja prirodnog nerc krzna ima najveći negativni uticaj na klimu.

Ako se ova studija posmatra u kontekstu još dva podatka - da se godišnje ubije oko 100 miliona životinja zbog krzna i da se u svetu proizvede više od 100 milijardi odevnih komada (od čega 65 odsto završi na deponiji u roku od godinu dana), postavlja se pitanje da li je proizvodnja novog krzna uopšte opravdana.

Leri Kovit, koji i dalje prodaje i novo i staro krzno, smatra da odluku treba prepustiti kupcima, dok Nataša Redklif-Tomas priznaje da su njeni stavovi protiv prirodnog krzna poljuljani dok je radila u SAD-u gde je upoznala ljude kojima su lov i postavljanje zamki deo kulturne i porodične tradicije.

„Za mnoge starosedelačke kulture, krzno i životinjska koža su deo kulturnog nasleđa i koriste se i u svakodnevnom životu i u ceremonijalne svrhe, i mislim da postoji opravdan razlog da se to poštoje”, kaže ona.

Međutim, prisetila se i studentskih dana kada je išla na časove šivenja kod krznara.

„Ti časovi su mi jasno pokazali koliko životinja se ubije zarad odeće, i praktično su učvrstili moj lični stav: nikada nisam ni pomislila da kupim prirodno krzno.”

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto ljudi nemaju krzno
• Istina iza jeftine odeće: U poseti kineskim fabrikama gde se radi 75 sati nedeljno
• Kad se modni kreatori (ne)svesno inspirišu tradicijom
• Da li je visokim potpeticama došao kraj
• Kako napraviti pravi izbor patika i cipela i kako da duže traju

(BBC News, 05.10.2025)