Археолошки локалитети из Србије, Шпаније, Италије и Словеније ускоро у видео-игри Мајнкрафт

Археолошко налазиште Виминацијум код Костолца, античка лука Остиа Антица у Италији, Цаса ди Арабе у Шпанији и Римска вила у словеначкој Изоли ускоро би, у циљу приближавања посебно млађој публици, генерацији Алфа рођеној након 2011. године, требало да се нађу у популарној видео-игри "Мајнкрафт" (Минецрафт).

Виша научна сарадница на Археолошком институту Јелена Анђелковић-Грашар рекла је агенцији Бета у Европској кући, где су промовисани пројекти који се спроводе у оквиру пројекта "Зелено наслеђе" програма "Креативна Европа", да најновије генерације не комуницирају више ни на друштвеним мрежама, већ путем "Дискорда" (Дисцорд) у виртуелном свету видео-игара.

"Нама је једини начин да допремо до те генерације са неком квалитетном поруком кроз видео игре. Зато смо се одлучили за Мајнкрафт, јер Мајнкрафт нема оружје, нема пуцњаву, није насилан. Он је дубоко едукативан и он баш учи јако често о тој одрживости у природи. Зато ми хоћемо да пренесемо и Виминацијум, и Остију, и ове наше објекте културног наслеђе у тај виртуелни свет Мајнкрафта", рекла је Анђелковић-Грашар.

Казала је да као партнера имају италијански "Макерс Цамп", који ради на развијању видео-игара, али додала да није идеја да они сами створе Мајнкрафт свет, већ да желе да то кокреирају са младима.

"Ми сад улазимо у један процес радионица и прављења пилот-програма, где ћемо младе да позовемо да нам кажу како да направимо игрицу. Ми ћемо технички да је обезбедимо, ми као стручњаци из области наслеђа рећи ћемо шта су праве и тачне информације, да не фингирамо историју. Али, креативност није на нама. Дозвољавамо да креативност свака та млада генерација, понаособ из држава које су чланице нашег конзорцијума, допринесе да би тај Мајнкрафт свет буде што ближи тој младој генерацији", додала је она.

Навела је да Археолошки институт 20 година управља Виминацијумом и да често имају ђачке посете, али да деци те уобичајене туре нису веома интересантне.

"Млади воле промене, њима је главни покрет палцем, они скролују, и њима информација мора да буде брза, тачна, прецизна, да на интересантан начин допре до њих. Ви немате ту много времена за елаборате, морате да научите да будете концизни, али исто тако занимљиви, јер неће исто тај млади човек да вас прочита, чак иако сте кратки, већ морате да будете ефектни", казала је Анђелковић-Грашар.

Додала је да су у пројекту "Зелено наслеђе" обухваћени ти различити примери културног наслеђа од римске, до арапске културе, управо како би показали како климатске промене и различити ефекти утичу на културно наслеђе.

"Ми желимо да видимо и који су то методи конзервације који могу да се примене, не би ли учинили то наше наслеђе постојанијим, отпорним на климатске промене, али исто тако неодвојивим делом природног наслеђа, јер већина тих археолошких паркова не може, и не треба, да опстаје без природног наслеђа које га окружује", рекла је Анђелковић-Грашар.

У Европској кући у Београду, представљен је и пројекат "ДАХ" театра који је, према речима кооснивачице тог театра Јадранке Анђелковић посвећен дрвећу као једном од основних елемената климатског баланса.

Анђелковић је казала да је цео пројекат кренуо од њихове идеје "Дрвеће које плеше", а који је у међувремену прерастао у европски пројекат "Треес", чији је циљ подизање еколошке свести кроз сценске уметности.

Додала је да то подразумева креирање представа о дрвећу, заједно са другим партнерским земљама из Европе, међу којима су Немачка, Шпанија, Холадија, Грчка, Ирска и друге.

Кооснивачица "ДАХ" театра Дијана Милошевић додала је да се њихова представа, на коју је улаз бесплатан, најчешће игра у Студентском парку, али да је играна и у Ботаничкој башти и другим местима на која су били позвани.

"Свака земља (која учествује у пројекту) има исти проблем - а то је проблем уништавања дрвећа и целог еко-система. То је један велики социјални и политички проблем, који се углавном дешава због подивљалог капитализма и потребе да се што више заради и дође до профита", рекла је Милошевић.

Најављено је да ће у оквиру пројеката "Креативна Европа" овог лета бити одржани фестивали - први "Данцинг Хисториес" од 1. до 8. јуна у Виминацијуму, а потом и Фестивал уметности и људских права у Београду од 10. до 13. јуна.

Бојан Милосављевић из Деска "Креативне Европе" Србије казао је да се на конкурсе тог програма на нивоу Европе 2024. године пријавило око 950 пројеката, од којих је одобрено 159, међу којима је и девет из Србије, што је чини земљом ван Европске уније са највише одобрених пројеката.

"Можда имамо различита мишљења о култури у Србији, али ова статистика показује да Србија има квалитетну и конкурентну културу на нивоу Европе", казао је Милосављевић.

Цео видео материјал погледајте ОВДЕ.

(Бета, 13.05.2025)