Na Harvardu pronađena retka kopija Magna karte iz 1300. godine
Stručnjaci sa dva britanska univerziteta otkrili su da je kopija Magna karte (Magna Carta) u biblioteci Pravnog fakulteta američkog univerziteta Harvard, umesto jeftine kopije, zapravo retko izdanje iz 1300. godine.
Original ovog pravnog akta objavio je 1215. godine engleski kralj Džon i u njemu je uspostavio princip da kralj podleže zakonu, što je kasnije postao temelj ustava mnogih država širom sveta.
Verziju iz 1300. godine, čiju kopiju ima Harvard, objavio je engleski kralj Edvard I.
Profesor srednjovekovne istorije na Kraljevskom koledžu u Londonu Dejvid Karpenter (David Carpenter), koji je u decembru 2023. našao digitalnu verziju dokumenta na sajtu biblioteke Pravnog fakulteta na Harvardu, rekao je da je bio začuđen što je uspeo da pronađe nepoznatu kopiju Magna karte.
"Prvo, pronašao sam jedan od najređih dokumenata i najznačajniji dokument u svetskoj ustavnoj istoriji", rekao je Karpenter. "A, drugo, naravno, bio sam zapanjen što je Harvard imao to sve ove godine neshvatajući šta je to".
Karpenter je na utvrđivanju starosti dokumenta sarađivao sa Nikolasom Vinsentom (Nicholas Vincent), profesorom srednjovekovne istorije na Univerzitetu Istočne Anglije u Noriču.
Poredeći je s još šest kopija iz 1300. godine, Karpenter je ustanovio da im se dimenzije poklapaju, a zatim je, sa Vinsentom, upoređivao slike koje su bibliotekari sa Harvarda napravili korišćenjem ultraljubičastog svetla i spektralnog snimanja.
Ova tehnologija omogućila im je da uporede tekstove od reči do reči i uoče detalje koji nisu vidljivi golim okom, a koncentrisali su se i na rukopis, gde se vidi potpis kralja Edvarda I.
Od originala iz 1215. godine do 1300. godine napisano je još pet izdanja, a to je bila poslednja godina kada je ceo dokument iznet i autorizovan kraljevim pečatom.
Karpenter je rekao da nijedna verzija nije potpuno ista i da se međusobno razlikuju u mnogo detalja.
Harvardova kopija, prema Karpenterovoj proceni, vredi više miliona dolara, ali univerzitet ne planira da je prodaje, a jedna verzija dokumenta je 2007. godine prodata na aukciji za 21.3 miliona dolara.
Vinsent je istraživao kako je dokument došao do biblioteke na Harvardu i ustanovio da ga je fakultet kupio 1946. godine od jednog londonskog trgovca knjigama, kao i da ga je platio oko 27 dolara, pod pogrešnom pretpostavkom da je izdanje iz 1327. godine.
On je takođe utvrdio da je dokument 1945. godine jednoj britanskoj aukcijskoj kući poslao vojni pilot, koji je učestvovao u odbrani Malte tokom Drugog svetskog rata.
Vinsent i Karpenter će posetiti Harvard u junu kako bi dokument videli uživo, a oni tvrde da je on danas podjednako relevatnan kao i u doba kada je nastao, imajući u vidu da je Harvard trenutno u sukobu sa administracijom predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa oko toga kolika ovlašćenja savezna Vlada treba da ima u vođstvu, prijemu studenata i aktivizmu na kampusu univerziteta.
"Magna karta" ima važnu ulogu u pravnoj istoriji SAD, od Deklaracije o nezavisnosti do usvajanja Povelje o pravima, a 17 američkih saveznih država sadrži neke njene elemente u svojim zakonima.
(Beta, 15.05.2025)
