Како је десница заустављена на корак до победе у Румунији

После чак три циклуса гласања за новог председника, Румунија је изабрала шестог председника од пада комунизма.

У одмеравању снага два независна кандидата, убедљиво успешнији био је Никушор Дан, градоначелник Букурешта, познат као проевропски борац против корупције.

Дан је освојио скоро 54 одсто гласова, док је Ђорђа Симиона заокружило нешто више од 46 одсто бирача.

„Румунија окреће нову страницу од сутра, а за то сте потребни сви ви.

„Морамо да изградимо земљу заједно, без обзира за кога сте гласали”, рекао је Дан одушевљеним присталицама у изборној ноћи.

Његов ривал, лидер десничарске партије који се представља као „румунски Трамп”, пораз је признао објавом на друштвеним мрежама, где је углавном и водио кампању, поруком да је „битка изгубљена, али не и рат”.

Било је ово треће гласање за председника Румуније јер је оно прво, у новембру 2024. године, поништено због тога што је Калин Ђорђеску, тадашњи победнички кандидат екстремне деснице, прекршио правила финансирања кампање, а оптужен је и за примање незаконите помоћи из Русије.

Председничка овлашћења у Румунији већа су него у Србији или Црној Гори јер председник, осим у спољној политици и одбрани, има важну улогу и у предлагању премијера и састављању владе.

Управо ће то бити један од првих задатака Никушора Дана на новој функцији, јер је Марсел Чолаку, досадашњи премијер, поднео оставку после првог круга избора и лошег резултата странака које чине владајућу већину.

'Лекција о демократији'

Дајана и Раду једва су чекали прелиминарне резултате да би их прославили на улицама Букурешта и - одахнули.

„Надала сам се овоме јер волим Европу, Европску унију, да могу слободно да путујем, па можда и одем да радим у иностранству”, каже девојка рођена и одрасла у главном граду Румуније.

Док чврсто држи румунску заставу, Раду каже да му је најважније како ће његова земља бити представљена у свету.

„Никушор представља смирену, рационалну, образовану Румунију и ја бих желео да нас свет тако види, да види таквог председника који разговара са другим лидерима.”

Ипак, до те прилике Никушор Дан дошао је трновитим путем: Ђорђе Симион је у првом кругу освојио око 40 одсто гласова, док је он једва ушао у други круг са 21 одсто.

Од нешто мање од два милиона освојених гласова у првом кругу, за две недеље дошао је до подршке више од шест милиона бирача.

„Била је ово лекција о демократији и о томе колико је важно да се људи у њу укључе, не само кад су избори, него и у међувремену.

„Важно је и да се не игноришу знаци који су се могли видети, на шта је све екстремна десница била спремна - све то је требало сваки пут кажњавати, а не окретати главу и надати се да ће проблем да нестане”, каже Катерина Преда, ванредна професорка букурештанског Факултета политичких наука.

Због тога ће, како каже, случај Румуније бити предмет науке.

„Кампања Никушора Дана постаће предмет истраживања на студијама политичких наука: како од аутсајдера стићи до јасног и неприкосновеног победника за само две недеље.

„Лекција је да је борба неопходна чак и кад делује да нема много наде, да се не сме одустајати лако.”

Погледајте видео: Када ББЦ новинара у извештавању прекине председнички кандидат на изборима у Румунији

Откуд преокрет?

Када је Ђорђе Симион освојио готово двоструко више гласова од Дана у првом кругу избора, било је спремних да га унапред прогласе победником и у одлучујућој рунди.

Ипак, за многе Румуне, такав резултат имао је ефекат - будилника.

„Гласање у првом кругу био је израз чистог беса и разочарања у квалитет власти, система, прави емоционални протестни глас, не потпуно рационалан.

„Међутим, после првог круга, када се видело како су две стране удаљене по основним вредностима, људи су почели рационалније да се понашају”, сматра Оана Попеску, директорка ГлобалФокус Центра из Букурешта.

Она каже да је свему допринело и нагло слабљење леија, локалне валуте, што је напрасно довело до раста цена и поскупљења кредита - већ после првог круга избора.

„Људи су увидели да је једно давати протестни глас и тражити радикалне промене ако вас то ништа не кошта, а да је сасвим другачије ако то морате да платите из сопственог џепа.

„Популисти за тако нешто не нуде решења”, каже она.

Када је излазност у другом кругу досегла готово 65 одсто уписаних бирача, наспрам нешто више од 53 одсто у првом кругу, за познаваоце прилика ствар је била јасна.

Политичка мобилизација бирача на терену донела је превагу, а све је зацементирало понашање самих кандидата.

„Никушор Дан био је јако добар у јединој дебати у којој су се кандидати срели.

„У последњој недељи, иако је било заказано неколико дебата, Симион је одлучио да се не појави ни у једној, већ да путује по иностранству, што му се осветило - људи су помислили да он бежи од дебате”, сматра Александру Волаку, ванредни професор Универзитета у Букурешту.

Погледјате и како је изгледала изборна ноћ из перспективе Александра МИладиновића

хттпс://твиттер.цом/ббцнасрпском/статус/1924212369820946685

Како ујединити подељену земљу?

Бескомпромисна изборна кампања, пре свега пораженог кандидата деснице, оголила је дубоке поделе у румунском друштву.

Два пола удаљена су по готово свим питањима: од односа према румунској прошлости, односима према суседима, рату у Украјини, европској и НАТО будућности земље.

„Ми смо поделе имали и раније, можда су оне само биле другачије груписане по различитим питањима - нама то није страно.

„Много ће зависити од способности Дана да уједини земљу до следећих парламентарних и локалних избора 2028. године”, сматра Александру Волаку.

Да би се поделе премошћавале, Волаку сматра да је неопходно да се промени основни начин комуникације власти и грађана.

„Влада и председник морају бити отворенији за јавност, јер је затвореност била једна од кључних грешака претходне владе и председника која је створила провалију у односима власти и грађана.

„Дугогодишњи проблем корупције је такође допринео овом антисистемском гласању.”

Гласање за шестог председника Румуније показало је да је разорен систем који је функционисао на претходних пет - ниједан од двојице кандидата у финалу не припада традиционалним партијама које више од три деценије владају Румунијом.

„Веома је важно да Дан направи политичку партију, јер ће без тога бити веома слаб председник.

„Румунији су потребне нове партије, пре свега због младих људи који су сада открили колико је политика заправо сјајна ствар кад се заједнички чине добре ствари за друге људе”, каже политиколошкиња Катерина Преда.

Дан у сопственом искуству већ има оснивање једне партије, чији је главни циљ била борба против корупције.

Међутим, после само неколико месеци, он је ту странку и напустио због несугласица у врху.

Шта је лекција за Европу?

Чекајући бројање гласачких листића, будна није била само Румунија - очи су широм биле отворене у читавој Европи.

Да је победио, Ђорђе Симион обећавао је укидање помоћи Украјини у одбрани од руске агресије, разматрање чланства у НАТО-у, другачије односе са Русијом и Владимиром Путином, сарадњу са крајње десним партијама широм континента.

Савезнике у Европи, Симион је видео у Ђорђи Мелони, италијанској премијерки, Виктору Орбану и Роберту Фицу, мађарском и словачком премијеру, пољским конзервативцима.

„Сва су друштва у Европи подељена, на овај или на сличне начине, и онда би то неки други, попут Русије, могли лако да искористе.

„Русија није створила проблем у Румунији, није одговорна за кризу, само је довољно допринела да се ствари доведу до ивице - Русија никад неће пропустити да добро искористи било коју кризу”, указује Оана Попеску.

Због тога, она сматра да су избори у Румунији важна лекција и изван граница ове земље.

„Политичке партије широм Европе све мање представљају сопствено чланство, а њихови програми не одговарају на потребе друштва и овај расцеп је веома велики.

„Лидери би морали да се обрате члановима, да крену од почетка и да се баве забринутостима људи, а не комфором елита”, закључује она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Проевропски кандидат Никушор Дан победник председничких избора у Румунији
• Избори у Румунији: Навијач против математичара
• 'Румунски Доналд Трамп' убедљив на председничким изборима, премијер поднео оставку
• Коначна одлука: Калин Ђорђеску не може да учествује на поновљеним председничким изборима у Румунији
• Истрага о наводном мешању у председничке изборе у Румунији и сајбер-нападима из Русије
• Тиктокери оптужени за изазивање изборног скандала у Румунији

(ББЦ Невс, 05.19.2025)