У други круг председничких избора у Пољској улазе Тшасковски и Навроцки

Јутрос, након пребрајања гласова са 99 одсто биралишта у Пољској и свих бирачких места у дијаспори кандидат владајуће коалиције десног центра Тшасковски освојио је 31,2 одсто гласова, победио у 10 од 16 војводстава, а води у свим великим градовима и у дијаспори.

Другопласирани од 13 кандидата на изборима одржаним у недељу чиме је ушао у други круг, Карол Навроцки, освојио је 29,7 одсто гласова, што је незнатно побољшање у односу на излазне анкете за пољске телевизије одмах после затварања биралишта.

Објављене се и прве анкете исхода другог круга избора, за приватну телевизију ТВН и по њима би победио али врло тесно Тшасковски, са 46 одсто гласова, док Навроцки има подршку од 44 одсто.

Дијаспора у којој је овог пута интересовање за изборе било велико, на прво место изнела је Тшасковског са 36,82 одсто гласова.

Међутим, у други круг би према тим гласовима око пола милиона Пољака у дијаспори заузео млади кандидат радикалне деснице Славомир Менцен са 16,58 одсто гласова који је по гласовима у земљи тек на трећем месту са преко 15 одсто гласова.

Исход другог круга и да ли ће влада премијера Доналда Туска моћи да настави да демонтира ауторитарне елементе какве има Мађарска премијера Виктора Орбана које су у правосуђе пре свега али и друге институције унеле реформе претходне власти конзервативних националиста из Права и Правде.

Питање је и да ли ће Пољска учвршћивати европска савезништва или слепо следити администрацију америчког председника Доналда Трампа (Трумп) зависиће у доброј мери да ли ће Менцен и радикална десница подржати неког од кандидата.

Аналитичари оцењују да су бирачи владајуће широке коалиције либерала, демохришћана и левице, посебно млади, у недељу у првом кругу дали жути картон Тшасковском, незадовољни како влада премијера Туска испуњава предизборна обећања из јесени 2023. године, посебно обнављање независног правосудја, за Пољакиње обећање ревизије рестриктивног закона о абортусима и обрачун са корупцијом претходне власти.

Управо жене и млади бирачи носили су на својим плећима свих осам година владавине пољске конзервативне деснице до јесени 2023. године терет протеста на улицама а они су у недељу остали код куће а и одзив је био осетно мањи од рекордног на парламентарним изборима, јуче 66,8 одсто.

"Разноврсна понуда кандидата на страни деснице извукла је на биралишта оне који су незадовољни владом и они су нашли разне начине да влади покажу жути картон", оценила је за данашњу Газету виборчу аналитичарка Ана Војћук.