Tragična sudbina izbegle avganistanske devojčice inspiracija za slikovnicu u Hrvatskoj

Marina i Madina.

Prva je plod mašte i tek se doselila u Zagreb „odakle može putovati svetom kuda joj srce želi".

Druga je „simbol smrti na granicama i migrantskim putevima kroz Hrvatsku" i rasla je daleko od kuće „na najdužoj ulici na celom svetu", u izbegličkim kampovima i pod šatorima.

Ovo su glavne junakinje slikovnice „Djeca s igrališta Madine Husini", nazvane po avganistanskoj šestogodišnjoj devojčici koju je usmrtio voz na pruzi kod granice sa Srbijom, kuda su njenu porodicu poslali hrvatski policajci, 21. novembra 2017.

„Ovo je slikovnica koju treba čitati sa roditeljima naglas i onda pričati o njoj", govori Ena Jurov, ilustratorka i jedna od autorki, za BBC na srpskom.

Povratak priče o Madini i izbeglicama u javnost, ali i inicijativi da se određeni „lokalitet u Zagrebu nazove njenim imenom", neki su od ciljeva ove slikovnice, kaže Olja Savičević Ivančević, autorka teksta slikovnice.

„Nadam se da ćemo nešto od toga postići... Sama je po sebi spomenik tom malom životu koji je nažalost bio kratak", govori hrvatska književnica i dramaturškinja, za BBC na srpskom.

Procedura je pokrenuta 2022. unošenjem imena Madine Husini u Fond imena za imenovanje javnih površina Grada Zagreba, a konačnu odluku o predlogu Inicijative „Zagreb grad - utočište" doneće skupština hrvatske prestonice.

Godinu dana ranije, Evropski sud za ljudska prava presudio je da Hrvatska mora da plati 40.000 evra odštete porodici stradale devojčice kojoj su vlasti ove zemlje uskratile mogućnost da zatraži azil po prelasku granice iz Srbije.

• Smrt migranata u Drini: Obala bezimenih grobova
• Jedanaestogodišnje putovanje dečaka od Sirije do Srbije i dalje u Evropu
• Migranti u Evropi ginu u oružanim okršajima i saobraćajnim nesrećama

„Svi su skočili - osim Madine"

Madinina priča počinje na istoku, u rodnom Avganistanu, odakle se njena majka, vodeći petoro dece, uputila na višegodišnji put preko Irana, Turske, Bugarske i Srbije ka Evropskoj uniji.

U Srbiji su proveli više meseci u izbegličkom kampu, da bi jedne hladne novembarske noći porodica Husini sa dvojicom krijumčara stigla u Hrvatsku gde ih je zaustavila policija.

Odbijen im je zahtev za azil i poručeno da se vrate u Srbiju.

Sprovodeći takozvani pušbek, policijskim kombijem su doveženi do granice gde im je rečeno da „prate šine", pruge koja vodi od hrvatskog mesta Tovarnik do Šida.

„Hodali smo i iznenada začuli zvuk voza. Skočili smo na stranu - svi, osim Madine", rekao je njen brat Rašid, novembra 2017. u Beogradu.

Devojčicu je voz udario nekoliko desetina metara dalje od mesta gde su stajali hrvatski policajci, prema svedočenju očevidaca.

„Voz se zaustavio, a kroz svetlo sam video kako leži licem prema zemlji. Prišao sam joj, podigao glavu i video krv", dodao je Rašid.

Telo je kolima hitne pomoći odveženo u bolnicu u Hrvatskoj.

Porodici nije bilo dozvoljeno da je prati, već su poslati u Beograd.

Hrvatske vlasti su poricale da su grubo postupale prema avganistanskoj porodici, tvrdeći u saopštenju da su ih dežurni graničari videli tek pošto je došlo do nesreće.

Porodica je telo devojčice dobila posle nekoliko dana.

„Kada smo ponovo videli Madinu, bila je u kovčegu.

„Još je bila u krvi, niko joj nije umio lice", rekla je njena sestra Nilab Husini.

Sahranjena je na kraju srpskog pravoslavnog groblja u pograničnom gradu Šidu, iako je porodica želela da pogreb bude po muslimanskim običajima.

Telo je položeno u humku bez obeležja, sa par drvenih štapova pobodenih u zemlju.

Od stripa i inicijative do slikovnice

Na ideju za slikovnicu o avganistanskoj devojčici Ena Jurov je došla želeći da pomogne inicijativi da se neka javna površina u Zagrebu nazove po Madini Husini.

Pošto je ranije crtala strip o smrti male Avganistanke, sada je htela da se „progovori" o njenom detinjstvu, životu na hiljadama kilometara dugoj ruti ka boljem životu i u migrantskim centrima.

„Želim da drugi ljudi znaju za te nepravedne priče, da deci bude jasno šta je granica i da imaju privilegiju da žive u Evropi relativno sigurno, dok neka druga deca, ni po čemu različita, nemaju na to pravo, a ni pasoš", objašnjava Jurov.

U pomoć je pritekla književnica Olja Savičević Ivančević pričom u stihu „iz perspektive ovdašnje dece".

Iako iza sebe ima više romana, zbirki poezije i pozorišnih adaptacija drama za decu, rad na slikovnici je bio izazovan i drugačiji, kaže autorka teksta.

„Ne znam postoji li nešto potresnije od smrti deteta koju skrive državne institucije, a koje bi trebalo da štite decu, ne da ih šalju u smrt", smatra Savičević Ivančević.

Marina i Madina

Kroz slikovnicu se odvijaju dve paralelne radnje - jedna prati Marinu, druga Madinu.

Marina se preko Splita i Berlina doselila u centar hrvatske prestonice, gde je odmah upoznala nove drugare sa kojima se igra u parku Ribnjak, dok avganistanska devojčica ide „cestom gde hodaju ljudi i deca kojima je zabranjeno putovati".

„Madina putuje prema tom igralištu kao mestu slobode, igre i vedrog detinjstva.

„Ali nikad nije stigla", kaže Olja Savičević Ivančević.

U slikovnici se pojavljuje još nekoliko likova - deca različitih nacionalnosti, rođaci i roditelji.

A važno mesto u priči zauzimaju i pitanja „zbog čega neka deca ne smeju da putuju, kako je moguće da postoje ljudi bez kuća pored toliko kuća bez ljudi i kome to pripada ovaj svet".

Deca ih postavljaju odraslima, a oni nisu znali da im odgovore, piše u slikovnici.

Detalje o životu Madine Husini dobili su od Marijane Hameršak, više naučne saradnice Instituta za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu, koja je napisala završni tekst o avganistanskoj devojčici u slikovnici.

Javni život, biblioteke i izdanje u Srbiji

Slikovnica je nedavno objavljena, a činjenica da će „ući u javni život i biblioteke", i te kako raduje autorku Enu Jurov.

„Važno mi je da ona ima ISBN broj (Međunarodni standardni broj knjige), da ide u Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku Hrvatske i tu je zauvek", ističe ilustratorka.

Ako ova slikovnica doprinese da ponovo počne da se govori, ne samo o Madini nego i ostaloj deci koja su u jednakoj opasnosti, „već smo nešto uradili", smatra Olja Savičević Ivančević.

Pokrenuta je i inicijativa sa izdavačem da se slikovnica podeli zagrebačkim vrtićima, „deci i roditeljima koji žele", kaže.

A volela bi, dodaje, i da slikovnica bude objavljena u Srbiji.

„Bilo bi idealno, ovo se dogodilo na granici, što takođe ima neku simboliku", zaključuje književnica.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Hrvatska mora da plati odštetu porodici tragično nastradale devojčice iz Avganistana
• Migranti i Balkan: Koliko vredi ljudski život
• Intervju na tepihu, sirijsko kumstvo i ljudi duhovi - jedan dan na izbegličkoj ruti sa Nikolom Kovačevićem
• Kid Pex - Od izbeglice iz Zagreba, do bečkog repera koji pomaže migrantima u Bosni
• Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni

(BBC News, 05.20.2025)