Међународни дан нестале деце: Неизвесност, страх и бол

Ситне плаве латице цвета, симболично названог незаборавак, већ деценијама симболизују несталу децу широм света.

И Србија се суочава са овим проблемом.

Петнаестогодишња Барбара Витез нестала је 2016. године у Сенти, девојчица Тијана Јурић отета је и убијена 2014, а случај двогодишње Данке Илић за чијим телом се годину дана трага - још није решен.

Од када воде Европски број за несталу децу, протеклих 13 година, из организације АСТРА кажу да је пријављен нестанак укупно 157 деце - 94 девојчице и 63 дечака.

„Иако се 98 до 99 одсто случајева позитивно реши тако што се деца врате или буду пронађена, то не значи да је проблем мали.

„Статистика може да завара. Сваки случај је озбиљан и захтева пуну пажњу, важно је разумети да то што се дете врати не умањује трауму коју је преживело, нити укида потребу за системском подршком”, објашњавају они.

• 116000 - СОС линија Астре за несталу децу, доступна 24 сата, седам дана у недељи и позиви су бесплатни

Нестанак детета је један од најтежих психолошких потреса за родитеље, каже Владимир Пауновић из Центра за несталу и злостављану децу за ББЦ на српском.

„У пракси смо имали велики број случајева у којима су родитељи после оваквих догађаја ушли у дубоке проблеме психолошке и психијатријске природе и нису се опоравили од бола који им је задао губитак детета&qуот;, каже он.

У Србије је 2023. године покренут и систем „Пронађи ме&qуот; за хитно обавештавање јавности у случајевима нестанка деце.

У знак сећања на децу која су нестала, као и на ону која су касније пронађена, сваког 25. маја обележава се Међународни дан нестале деце.

• 'Наша деца нису нестала, отета су од нас и дата на усвајање'
• Нестале бебе и њихови родитељи: „Наша деца немају цену&qуот;
• Нестанак деце: Шта се у Србији дешава кад родитељ пријави случај

Шта када дете нестане?

Телефон звони, тражи се фотографија, узимају се подаци, полиција одмах креће у потрагу, ангажују се сви „расположиви ресурси&qуот;.

Овако изгледа почетак потраге за несталим дететом у Србији.

„Полиција расписује објаву и почиње потрагу одмах по пријави несталог детета&qуот;, каже адвокатица Тамара Радојчић за ББЦ на српском.

Раније се чекало 24 часа, али је закон о полицији промењен 2015. године, после смрти Тијане Јурић, додаје она.

Измењени члан симболично је назван „Тијанин закон&qуот;,

У зависности од околности, полиција покреће различите механизме.

„У случају нестанка малолетника, обавезно се обавештава Центар за социјални рад како би се утврдило да ли је повезано са евентуалним постојањем породичног насиља”, каже Владимир Пауновић из Центра за несталу и злостављану децу за ББЦ на српском.

Отмица деце или одлазак од куће због сексуалног злостављања третирају се другачије.

Ови случајеви су „посебно осетљиви и не постоји правна застарелост предмета, оно што се мења јесу поступци после одређеног периода од нестанка детета”, додаје адвокатица.

Према званичним подацима МУП-а Србије, укупан број објава потрага за малолетницима у 2024. је био је 1.775, а у години пре 1.525.

Међутим, ово не значи да је толико деце нестало, јер се више пута објављује нестанак истог детета.

Иако се дешава да је дете млађег узраста само залутало или се тинејџер наљутио због свађе с породицом или вршњацима и својевољно отишао, нестанак детета не би смео да се прогласи добровољним одласком, верује Пауновић.

„Увек се сагледава позадина нестанка, јер управо су деца која нестају најчеће узраста од 13-18 година.

„Деца жртве породичног или вршњачког насиља су под великим ризиком да постану жртве експлоатације и трговине људима”, каже он.

Уколико се посумња да је дете жртва трговине људима, укључују се и одељења МУП-а за сексуалне и крвне деликте.

Који су најчешћи разлози нестанка деце?

Одлазак од куће и из установа социјалне заштите и хранитељских породица.

Углавном због „насиља, неслагања са родитељима или хранитељима”, каже Пауновић.

Некад је узрок и „интернет насиље, а један број деце постају жртве интернет предатора, што представља велики ризик за даље излагање детета сексуалном насиљу.”

Класичне криминалне отмице су изузетно ретке, иако су их стручњаци у Србији имали у досадашњој пракси.

„Забрињава што одређени број деце нестане, а да њихов нестанак уопште не буде нигде пријављен.

„У тим случајевима се нестанци повезују са трговином људима у којима су учесници родитељи и сродници деце”, објашњава он.

Шта родитељи могу да ураде?

Међународни дан нестале деце покренуо је 1983. године Роналд Реган, тадашњи амерички председник, после нестанка шестогодишњег дечака Итана Паца.

Пац је нестао 1979. на путу до школе у Њујорку и тај случај је уздрмао Америку.

„Нажалост, о нестанку деце, као чињенице која се може десити у сваком тренутку дечијег узраста, родитељи знају веома мало о томе шта треба да учине и како треба да се понашају”, каже Владимир Пауновић из Центра за несталу децу.

Организација АСТРА на сајту нуди низ препорука шта научити децу како би их заштитили:

• да зна име и презиме и адресу становања
• да не отвара врата стана кад је само код куће, нити да то саопштава преко телефона
• коме може да се обрати за помоћ - учитељима, наставницима, полицајцима
• савет родитељима је да никад не остављају мало дете без надзора или само у колима;
• добро је да родитељи буду информисани о томе са киме се дете дружи, посебно уколико је у питању период адолесценције и обраћају пажњу на промене у понашању

Нуде и корисне савете где и како потражити дете, уколико је примећен нестанак - у тржном центру се одмах обратити менаџеру или запосленима, позвати рођаке, пријатеље, проверити места у близини куће и школе, у зависности од места нестанка.

За пријаву полицији је важно имати спремну слику која није старија од шест месеци.

Како функционише 'Пронађи ме'?

Када је двогодишња Данка Илић нестала 26. марта 2024. испред куће у насељу Бањско Поље код Бора, први пут је активиран систем Пронађи ме, односно Амбер алерт у Србији, којим се јавност хитно обавештава о нестанку детета.

Убрзо пошто је нестанак пријављен полицији, стизале су СМС поруке, прекидан је телевизијски и радио програм, а поруке о нестанку приказиване су на екранима на ауто-путевима, аеродромима, железничким и аутобуским станицама како би дете што пре било пронађено.

Иако се недељама трагало за телом девојчице, оно до данас није нађено.

Систем Пронађи ме се активира када:

• Нестане дете млађе од седам година, систем се аутоматски покреће без обзира на околности нестанка
• Нестане малолетник са инвалидитетом или сметњама у развоју
• Постоји сумња на животну опаснос, без обзира на узраст
• Постоји сумња на кривично дело, попут отмице

Извор: Организација АСТРА

Систем се не активира када је дете побегло од куће, осим ако се не ради о детету млађем од 13 година или ако постоје додатне околности које указују на опасност по живот детета.

'Мали број података' на светском нивоу

Ситуацију отежава и то што не постоји међународни договор о томе како дефинисати „нестало дете&qуот; или како истражити ове случајеве.

Овај недостатак заједничке дефиниције доводи до „малог броја података о овом проблему широм света&qуот;, пише на сајту Међународног центра за несталу и експлоатисану децу (ИЦМЕЦ).

То онемогућава полицију и надлежне да брже реагује и пруже одговарајуц́у подршку, додаје се.

За ИЦМЕЦ нестало дете је: „било ко млађи од 18 година чије је боравиште непознато&qуот;.

Ту убрајају:

• дете које је одсутно од куц́е без дозволе родитеља или законског старатеља
• отмицу - присилно и неовлашц́ено одвођење детета
• отмицу у коју је укључена породица
• изгубљено, повређено или на други начин нестало дете
• напуштено или малолетно лице без пратње родитеља или старатеља

Извор: Међународни центар за несталу и експлоатисану децу

Дугорочна бол, без мреже подршке

У Србији се мало ради на системској превенцији оваквих случајева.

„У школама се ретко говори о темама безбедности деце или како да препознају ризичне ситуације и коме да се обрате.

„Недостају превентивни програми који би укључивали и рад са породицама, посебно у ситуацијама када се дете више пута враћа у исто насилно или занемарујуће окружење”, кажу из организације АСТРА.

За разлику од смрти детета, нестанак представља трауму која има већи потенцијал да буде неразрешена, објашњава психолог Бранимир Вукчевић за ББЦ на српском.

„Родитељи се надају ће пронаћи дете, док имају снажан доживљај бола услед губитка, који је повезан је са осећањем велике неизвесности и стрепње&qуот;, додаје он.

Процес превазилажења трауматичног искуства је сложенији.

Сконцентрисаност на проблем несталог детета може бити толика да дугорочно „ремети партнерске односе, као и квалитет односа родитеља према осталој деци у породици&qуот;.

У таквим случајевима препоручује се и стручна помоћ, закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• „Тијанин закон“: Како је Србија увела доживотну робију
• Родитељски ратови: Шта када мама или тата отму дете
• СОС линије: Чему то служи, а често и не ради

(ББЦ Невс, 05.25.2025)