Шта за потрошаче у Београду значе нови рачуни за грејање

Многи ће грејање убудуће плаћати онолико 'колико су потрошили', а не као до сада по квадратури стана, кажу у Београдским електранама.

BBC News 28.05.2025 | Јелена Субин - ББЦ новинарка

На београдским пијацама више се не прича само о ценама воћа која су отишла у небеса, већ је тема и нови обрачун грејања у главном граду Србије.

Како ће плаћати, хоће ли рачун бити мањи ако заврну радијатор када нису у стану, зашто су неки добили обавештење, а други не, и како ће се знати колико ко потроши, само су нека од питања која се чују.

Власници станова у зградама са „просечном годишњом потрошњом&qуот;, које су одредиле Београдске електране, обавештени су да ће од новог обрачунског периода, 1. маја, услугу грејања плаћати према утрошеној топлотној енергији.

До сада су скоро сви корисници такозваног „централног грејања&qуот; у око 300.000 станова у Београду плаћали током целе године рачуне према загреваној површини.

Овом одлуком, за коју корисници нису питани, обухваћена је приближно четвртина станова са централним грејањем.

Већина станова које греју Београдске електране нема сопствене калориметре, апарате за мерење и плаћање по утрошку грејања.

Како ће се од сада рачунати потрошња?

У првом тест периоду, од 1. маја 2025, Београдске електране су одабрале око 1.300 од укупно 9.500 подстаница за грејање.

План је да у наредних неколико година све зграде на систему даљинског грејања пређу на нови систем наплате.

По квадратном метру стана, просечно се годишње потроши 127 киловат сати, израчунале су Београдске електране на основу десетогодишњег мерења.

„Плаћање грејања по утрошку значи да ће се расподела онога што се потроши (у целој згради) делити са бројем станова, односно сразмерно уделу површине стана у укупној квадратури која се загрева.

„Све подстанице, а то су места где стиже енергија из топлана, имају калориметре који мере количину топлотне енергије и тачно ће се знати колико се утроши за једну зграду”, каже Ивана Калања, извршна директорка у Београдским електранама, за ББЦ на српском.

Зграде саграђене пре 2010. године немају потребну опрему која омогућава да се грејање дели по становима и наплаћује по појединачној потрошњи.

У Београду има више од 860.000 станова, од којих је близу 700.000 настањено, подаци су пописа из 2022.
Од укупног броја станова, близу 600.000 су са инсталацијама грејања, а више од половине има централно грејање, наводи се у подацима пописа.
У многим становима, поготово изграђеним пре више деценија, власници не могу сами да контролишу потрошњу.
Власници таквих станова грејање плаћају током целе године преко Јавно-комуналног предузећа Инфостан, а то је и најскупља ставка на рачуну.
Последње поскупљење грејања било је у октобру 2024.
У више од 238.000 станова, већином новоизграђених, уведено је етажно грејање, те корисници сами контролишу потрошњу.
У 53.335 станова уведено је грејање на гас.
Има и 250.380 станова без инсталација грејања.

Хоће ли врели радијатори усијати новчанике?

Рачуни у зградама чији ће станари плаћати грејање по новом систему зависиће од временских услова, а не од завртања радијатора, каже Калања.

Овај систем је „неправедан&qуот; јер се не обрачунава потрошња по стану, оцењује Лазар Крнета, директор Пословног удружења комуналних делатности, за ББЦ на српском.

„Зна се колико је потрошила зграда за грејање, али не и сваки стан.

„То ће се онда делити, па за неког може бити и неправедно”, каже.

Ако би власник стана желео да плаћа грејање по утрошку - то није могуће, јерје неопходно да сви у згради на то пристану.

„Стамбене заједнице могу да одлуче да о сопственом трошку уграде опрему за регистровање личне потрошње како би сваки власник стана могао да управља потрошњом&qуот;, кажу у Београдским електранама.

Веће рачуне могу да очекују и станари зграда са лошијом изолацијом.

Непријављена додатна грејна тела: Сви плаћају за комшију

И случајеви непријављених додатних грејних тела могу да буду узрок већих рачуна за све у згради.

Уколико је, рецимо, власник застаклио терасу и додао радијатор, и даље ће плаћати грејање само за укњижену квадратуру стана, иако ће грејати већи простор.

У Београдским електранама кажу да они немају никакву надлежност у том случају.

Овакав обрачун није „равноправано рачунање, јер нико не узима у обзир ове који су проширили станове без икаквих дозвола&qуот;, каже Небојша Радовановић са Новог Београда, чија је зграда ушла у нови систем Електрана.

„У згради где живим, више од половине станова је затворило терасе и проширило квадратуру, а да то није дозвољено.

„То значи да ће сада цела зграда плаћати део грејања који се утроши за загревање њиховог стана&qуот;, рекао је Радовановић за ББЦ на српском.

Станари су ћутали на нелагално дозиђивање и проширивање, а и када су пријављивали није било неког ефекта, каже.

„Многи у згради нису ни свесни шта то сада значи, али не сумњам да ће се побунити када зазими, а рачуни за грејање буду папрени&qуот;, указује.

Колико кошта грејање стана од 50 квадрата?

Од новембра 2025, потрошачи ће на рачуну моћи да виде колико су у обрачунском периоду платили грејање и колика је стварна потрошња енергије, кажу из Београдских електрана.

На крају грејне сезоне, биће усклађен коначни обрачун, па ће потрошач можда морати да доплати или ће вишак бити пребачен на следећи рачун.

За стан од 50 квадрата сваког месеца ће се фиксно плаћати 2.723 динара за топлотну снагу зграде - у рачуну наведено као инсталисана снага.

Накнада за утрошену енергију за ову површину биће 4.517 динара, што би значило да је укупан рачун за стан од 50 квадрата око 7.240 динара, рачунају у Београдским електранама.

Плаћање по потрошњи, али стварној

Колико потроши, толико и плати - Јована Вујић из Београда већ пет година живи у згради која има одвојено грејање.

„Навикли смо се на централно грејање, одрасла сам у таквом стану, али су ми сада рачуни мањи када плаћам по утрошку.

„Наш стан је у новој згради, имамо вентиле и подесимо температуру која нам одговара зими”, каже за ББЦ на српском.

Када зими оду на одмор, радијаторе подесе на минимум, како се цеви не би смрзле, а рачун је мањи.

„Не смрзавамо се да бисмо уштедели, већ рационалније трошимо&qуот;, каже Вујић.

Када ће и друге зграде бити укључене?

Потрошачи у зградама обухваћеним новом мером не би требало да осете велику разлику у цени.

„Следеће године биће укључено још станова и за крај се остављају најпроблематичније зграде које троше много јер су старе, без добрих фасада и столарије”, каже Калања.

„Нешто ће морати да се уради са тим зградама, у којима живи много пензионера и то ће бити велико оптерећење за њихов буџет.”

Како се обрачунава цена грејања?

Цене грејања регулисана је уредбом Владе Србије, каже Лазар Крнета.

„Фиксини део обухвата трошкове одржавање топлана, топловода, док је варијабилни део сама потрошња и то су две ставке на рачуну”, објашњава.

Локалне самоуправе саме одлучују хоће ли се грејање плаћати свих 12 месеци иако га нема пола године.

„Лакше је када се плаћа унапред, јер је онда зими јефтиније, није превелики удар на џеп&qуот;, оцењује Крнета.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.28.2025)