Који су Путинови захтеви за мир и шта од њега очекује Трамп

Рат Русије и Украјине је ушао у четврту годину, одневши десетине хиљада живота и разрушивши стотине градова и села, а напори за постизањем бар примирја до сада нису уродили плодом.

У јеку дипломатских напора да се зараћене стране приволе на примирје, агенција Ројтерс преноси, позивајуц́и се на неименоване руске изворе, да је руски председник Владимир Путин саставио списак захтева за окончање рата у Украјини.

Један од главних захтева је да се западни лидери писано обавежу да ц́е зауставити ширење НАТО-а на Исток.

„Сада има много спекулација, а често је велики део ових спекулација нетачан, или лажан, или чиста лаж&qуот;, прокоментарисао је Дмитриј Песков, портпарол Кремља, информацију коју је пренела британска агенција Ројтерс.

Дан после информације, изјаву је дао амерички председник Доналд Трамп, а чини се, да је поставио рок од две недеље Путину, запретивши другачијим одговором ако га руски колега 'и даље буде возао', како пишу Брендон Дренон и Том Бејтмен, ББЦ-јеви дописници из САД.

Упитан да ли он сматра да Путин жели крај рата, Трамп је одговорио: „Не могу да вам то кажем, али обавестиц́у вас за око две недеље&qуот;.

„Тада ћемо знати да ли нас (Путин) воза или не. Ако да, одговорићемо мало другачије&qуот;, додао је.

Док западни савезници Украјине, пре свега Европска унија, уводи пакете санкција Русији у намери да је ослаби, Америка је последњих недеља преузела водећу посредничку улогу - такође без већих успеха.

Трумп непрестано говори да жели да оконча најсмртоноснији сукоб у Европи од Другог светског рата, а протеклих дана показује све већу фрустрацију због Путина.

Он је 24. маја упозорио да се руски вођа „игра ватром&qуот; јер одбија преговоре о примирју са Кијевом док његове снаге остварују успехе на фронту.

„Потпуно је полудео&qуот;, изјавио је Трамп после једног од највећих руских удара на Украјину од почетка рата фебруара 2022.

Иако преговори о примирју и окончању рата нису на видику, из Москве је послат сигнал да би тако нешто ускоро могло да се деси - али по условима које поставља Путин.

• Шта је открио разговор Трампа и Путина о рату у Украјини
• Трампов изасланик: 'План британског премијера за Украјину је позирање, Путин је врло паметан човек'
• Велика размена заробљеника Русије и Украјине: '1.000 за 1.000'

После двочасовног телефонског разговора са Трампом прошле недеље, Путин је рекао да је пристао да сарађује са Украјином на меморандуму који би требало да утврди начела мировног споразума, између осталог и временски оквир за прекид ватре.

Русија тврди да тренутно саставља нацрт властите верзије меморандума и да не може да проценити колико ће то дуго трајати.

Кијев и европске владе оптужују Москву да 'завлачи' док њезини војници напредују на истоку Украјине.

„Путин је спреман да склопи мир, али не по сваку цену&qуот;, рекао је руски извор упућен у размишљање највиших званичника Кремља, који је пристао да говори под условом да остане неименован.

Русија је током викенда покренула масовне ударе на Украјину.

Време и место друге рунде руско-украјинских преговора, која је почела у Истанбулу 16. маја, још нису утврђени.

Једини договор из Истанбула био је велика размена заробљеника и цивила.

Шта тражи Путин?

Три руска извора рекла су да Путин тражи писано обећање већих западних сила да НАТО савез, предвођен Сједињеним Америчким Државама, неће ширити према Истоку.

То би значило искључивање чланства за Украјину, Грузију, Молдавију и друге бивше републике Совјетског Савеза.

Ово су, наводно, Путинови захтеви:

• Писано обећање да се НАТО неће ширити на Исток
• Украјина као неутрална држава
• Укидање неких западних санкција
• Решавање питања замрзнуте руске имовине
• Заштита за „говорнике руског језика у Украјини&qуот;

Први извор је рекао да ако Путин схвати да не може да постигне мировни споразум под његовим условима, настојаће да војним победама покаже Украјинцима и њиховним савезницима да ће „сутрашњи мир бити још болнији&qуот;.

Путин и други руски званичници рекли су у више наврата да се било какав мировни споразум мора бавити „темељним узроцима&qуот; сукоба, што за Русију пре свега значи питање проширења НАТО-а.

Кијев говори да Русија не би смела да добије право вета што се тиче украјинских тежњи за чланством у НАТО-у и тврди да су потребна снажна безбедносна јемства Запада како би одвратила било какав руски напад у будућности.

Кабинет украјинског председника Владимира Зеленског није одговорио на захтев за коментар поводом ове информације Ројтерса.

Званичници НАТО-а су раније говорили да неће мењати политику „отворених врата&qуот; само зато што то Москва тражи.

Портпарол Алијансе која има 32 члана није одговорио на питања Ројтерса.

Крајем фебруара 2022, после осам година борби у источној Украјини између сепаратиста које подржава Русија и украјинских трупа, Путин је наредио војсци инвазију на Украјину.

Русија тренутно контролише нешто мање од једне петине земље.

Иако се руски напредак убрзао током прошле године, рат је скупо коштао и Русију и Украјину у смислу жртава и војних трошкова.

Ројтерс је у јануару известио да у Русији расте забринутост због економских потреса у руској ратној економији, услед недостатка радне снаге и високих каматних стопа наметнутих да би се обуздала инфлација.

Цена нафте, која је темељ руске економије, ове године је у сталном паду.

• Зашто Зеленски не може и не жели да се одрекне Крима, а шта каже Трамп
• Путин прогласио четири окупиране украјинске области за „територију Русије&qуот;
• Шифра паљаницја: Шта се дешава са руским језиком у Украјини
• 'Светско фудбалско првенство може бити подстицај Русији да оконча рат'
• Трампов изасланик: 'План британског премијера за Украјину је позирање, Путин је врло паметан човек'
• „Где сте били пре осам година” и „није све тако једноставно”: Како и зашто Руси правдају рат у Украјини
• Интервју Такера Карлсона са Путином: „Запад нас је преварио&qуот;

(ББЦ Невс, 05.29.2025)