Trampove carine za sada ostaju na snazi, odlučio žalbeni sud

Apelacioni sud je uvažio žalbu Bele kuće na prethodnu presudu nižeg trgovinskog suda iz Njujorka.

BBC News pre 2 sata

Dan pošto je federalni sud privremeno blokirao odluku američkog predsednika o uviđenju carina za većinu zemalja u svetu, Apelacioni sud je uvažio žalbu Bele kuće i ukinuo je suspenziju.

Donald Tramp za sada može da nastavi da prikuplja uvozne takse, presudio je žalbeni sud, dan nakon što je federalni sud za međunarodnu trgovinu utvrdio da je najveći deo njegovih globalnih carina nezakonit, odnosno da je prekoračio ovlašćenja.

Presuda američkog suda za međunarodnu trgovinu izazvala je gnev Trampovih zvaničnika i samo nekoliko minuta po donošenju presude uložili su žalbu.

Mala preduzeća i grupa država osporile su mere koje su u središtu Trampove agende i koje su uzdrmale svetski ekonomski poredak.

Tročlano veće federalnog suda se u odluci o privremenoj suspenziji nekih carina pozvalo na Međunarodni zakon o ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama iz 1977. (IEPA), navodeći da ne daje predsedniku ovlašćenje da nametne carine skoro celom svetu.

Sud sa sedištem na Menhetnu saopštio je i da Ustav SAD daje Kongresu ekskluzivna ovlašćenja da reguliše trgovinu sa drugim zemljama, i da se to ne može zameniti ovlašćenjem predsednika da štiti ekonomiju.

Ova odluka izazvala je gnev Bele kuće.

U žalbi, Trampova administracija je navela da je trgovački sudi pogrešno procenio ovlašćenja predsednika i dovela u opasnost višemesečne teške trgovinske pregovore.

„Politički organi, a ne sudovi, kreiraju spoljnu i ekonomsku politiku", piše u žalbi.

„Amerika ne može da funkcioniše ako predsednika Trampa, ili bilo kog drugog predsednika, ometaju odluke sudija 'aktivista' u osetljivim diplomatskim ili trgovinskim pregopvorima", rekla je novinarima portparolka Bele kuće Kerolajn Levit neposredno pre nego što je Apelacioni sud doneo odluku.

Prethodno je odluku trgovinskog suda osudio i zamenik sekretara za štampu Bele kuće Kuš Desai.

„Neizabrane sudije nemaju ovlašćenja da odlučuju kako da reaguju na vanredne situacije u zemlji.

„Predsednik Tramp je obećao da će Ameriku staviti na prvo mesto, a administracija će iskoristiti svaku poluge izvršne vlasti da prevaziđe ovu krizu i vrati američku veličinu", rekao je Desai.

U objavi na društvenim mrežama, Tramp je osudio presudu nižeg suda: „Nadam se da će Vrhovni sud, brzo i odlučno, poništiti ovu užasnu odluku koja preti zemlji".

Odluka trgovinskog suda u Njujorku poništila bi carine koje je Tramp uveo u februaru na robu iz Kine, Meksika i Kanade.

Uvođenje carina tim zemljama, Tramp je obrazložio tvrdnjom da se one ne trude dovoljno da suzbiju krijumčarenje narkotika, pre svega fentanila.

Odluka nižeg suda takođe bi odbacila opštu uvoznu carinu od 10 odsto koju je Tramp predstavio prošlog meseca na robu iz zemalja širom sveta, zajedno sa višim takozvanim recipročnim carinama za trgovinske partnere, među kojima su Evropska unija i Kinau.

Međunarodni zakon o ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama iz 1977. godine, na koji se Tramp pozvao da bi uveo mnoge carine, ne dozvoljava takve velike namete bez odluke Kongresa, obrazložio je niži sud.

Ipak, odluka nižeg suda nije se odnosila na sve carine, na primer na carine od 25 odsto na automobile, auto-delove, čelik ili aluminijum koje potpadaju pod drugi zakon.

Odluka žalbenog suda sada omogućava da carine ostanu na snazi dok se slučaj vodi.

Naredno ročište je 5. juna.

Ko je tužio Trampa?

Tužbu protiv Trampovih carina podnela je neprofitna advokatska firma Liberti džastis centar (Liberty Justice Center) u ime pet malih preduzeća koja uvoze robu iz zemalja koje podležu carinama.

Ovo je jedna od sedam tužbi koje osporavaju trgovinsku politiku Trampove administracije, zajedno sa tužbama 13 američkih država i drugih grupa koje zastupaju mala preduzeća.

Administracija američkog predsednika početkom aprila najavila je povećanje carina velikom broju zemalja, a najviše je bila pogođena Kina.

Tramp je potom na 90 dana odložio primenu novih carina za sve, među kojima je i Srbija, osim za Kinu.

Amerika je Kini uvela nove carine u ukupnoj visini od čak 145 odsto, na šta je Kina odgovorila kontramerama od 125 odsto.

Međutim, sredinom maja, Vašington i Peking su se dogovorili o uzajamnom smanjenju carina, odnosno tromesečnoj pauzi u uspostavljanju novih mera.

Prema tom dogovoru, američke carine smanjene su na 30 odsto u narednih 90 dana, a Kina je smanjila carine na američku robu sa 125 na 10 odsto za isti period.

Smanjenje carina je u interesu celog sveta, rekli su iz Pekinga.

A Tramp je na to rekao da je reč o 'potpunom resetovanju odnosa' dve supersile.

Nekoliko dana kasnije, Tramp je najavio uvođenje carina od 50 odsto Evropskoj uniji, besan što pregovori sa evropskim blokom ne daju rezultate.

Iz Brisela su mu odgovorili da će štiti interese EU, a potom i da je potrebno još neko vreme za dogovor.

Šta sad?

„Čak i ako izgubimo [na sudu], odluku o carinama sprovešćemo na drugi način", rekao je novinarima Piter Navaro, Trampov trgovinski savetnik, uoči odluke Apelacionog suda.

Nijedan sud nije ukinuo carine na automobile, čelik i aluminijum koje je Tramp nametnuo navodeći zabrinutost za nacionalnu bezbednost prema članu 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine.

Prema istom zakonu, Tramp bio mogao da proširi uvozne takse na druge sektore i robu, kao što su poluprovodnici i drvo.

Mogao bi da se pozove i na Zakon o trgovini iz 1974. godine, na koji se pozvao i kada je u prvom predsedničkom mandatu uveo dodatne carine Kini.

Poseban zakon o trgovini iz 1930. godine, koji se decenijama nije koristio, dozvoljava predsedniku da nametne carine do 50 odsto na uvoz iz zemalja koje „diskriminišu" SAD.

Ali izgleda da je Bela kuća za sada više usredsrediti na osporavanje sudskih presuda.

Može se očekivati da će slučaj završiti na Vrhovnom sudu.

U poslovnom svetu, među trgovcima, vlasnicima preduzeća i dalje vlada zabuna.

„Bila sam srećna i laknulo mi je kada je trgovinski sud doneo odluku o suspenziji carina, ali sam i dalje veoma oprezna", rekla je Kara Dajer, vlasnica Stori Time Tois iz Bostona, koja proizvodi igračke u Kini i uvozi ih u SAD za prodaju.

„Sve je haotično i nemoguće je planirati posao", kaže ona.

„Želim da ovo prođe kroz naš sudski sistem kako bismo imali malo više sigurnosti koje će carine biti u budućnosti", dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk