Ispovest prodavca garderobe s tezge na kaleniću: Tu sam otkako je Tito umro! Svi mi dolazu, i šverceri, i narkomani, i ovi sa estradu!

Ajde, snimaj, al’ ne vidim ti sliku. To samo ko onaj kasetofon, a? Samo glas? Pa dobro. Pa tu dole iz Marinkovu baru, znaš gde je to, kako da ne znaš, dole na Dušanovac. Ceo sam život tu. Tu i ovde na Kalenić. Ovde moš’ me nađeš od pet ujutro do pet uveče. Svaki dan. Svaki dan, bato. Evo, ne pomerio se odavde ako te lažem. Evo, svi će ovde ti potvrde da moš’ me nađeš svaki dan ovde, majke mi. Za ovu tezgu. Tu sam pedeset godine. Dobro, ne baš pedeset, tol’ko imam