'Plašila sam se lobotomije na svirepoj psihijatrijskoj klinici'

Posle svađe sa roditeljima zbog izbora dečka, jedna žena našla se u mentalnoj bolnici pod „svirepom" terapijom neprestanog spavanja bez njene dozvole.

Decenijama kasnije, nakon što je provela 50 godina sa tim istim partnerom, obelodanila je kako joj je strah od lobotomije dao snagu da privede tu patnju kraju.

Meri Tornton je imala 21 godinu kad je primljena u Kraljevsku bolnicu Vaterlo u Londonu 1970. godine, pod negom doktora Vilijema Sardženta.

Tamo je Tornton mesecima bez prestanka bila držana u konstantnom stanju spavanja i dobijala elektrokonvulzivnu terapiju (ECT) – poznatu i kao šok-terapija.

„ECT je strašna – privremeno vam uništi pamćenje, a može to da učini i za stalno", rekla je ona.

Tornton, koja danas živi u Bremptonu blizu Karlajla, radila je kao medicinska sestra kad je upoznala momka Džona, ali njeni roditelji „potpuno nisu odobravali" njenu vezu i pokušali su da ih zaustave.

Ona je u to vreme doživela nervni slom i njeni roditelji su je odveli na psihijatrijsko odeljenje u bolnici NHS-a

Varvarske procedure

Ustanova je gotovo isključivo lečila pacijentkinje koje su mesecima bez prestanka bile držane u izazvanom stanju sna.

Doktor Sardžent nije verovao u terapiju razgovorom i podsmevao se ljudima koji jesu verovali, kaže Tornton.

Koristio je mešavinu lekova i ECT-a, prelazeći na lobotomiju „ako ništa drugo nije funkcionisalo".

Ona je opisala način na koji se zahvat izvodio, sa ciljem da se uništi deo mozga koji utiče na emocije i pamćenje.

„Sve vreme ležite u krevetu, ne dobijate priliku za fizičke vežbe. Prepuštam vašoj mašti da zamislite šta se dešava sa vašim unutrašnjim organima."

Iako metodi doktora Sardženta nisu bili ilegalni u to vreme, oni su danas diskreditovani, a žrtve, među njima i Tonrton, u međuvremenu su dobile izvinjenje od bolnice.

Ona je rekla da iako se ECT danas još uvek koristi u nekim okolnostima, način na koji je ova terapija bila izvođena i broj ljudi koji su je primili bili su „svirepi", i bila je poznata po tome.

„Razgovarali smo o mogućnosti lobotomije, a sada znam da je to zato što je Vilijam Sardžent bio slavan po njoj", kaže ona.

„Prilično sam se uplašila, zabrinula sam se i pomislila 'ovo bi moglo meni da se desi, moram da izađem odavde'."

• Ima li zdravog života posle psihijatrije: Ljubavna priča bračnog para iz Bosne i Hercegovine
• Šta je anksioznost i kako da se borimo protiv nje
• Šta stres čini telu i kako može da bude koristan

'Potpuno opsednut'

Profesorka Linda Gask, specijalistkinja za psihijatriju sa Mančesterskog univerziteta, rekla je da se ECT i dalje koristi danas za pacijente sa teškom depresijom, posebno kod starijih ljudi i post-porođajne psihoze.

Ali ona kaže: „Ta terapija se ne koristi onako kako ju je Sardžent koristio, ne koristi se sa tolikom učestalošću sa kojom ju je on koristio."

Profesorka je bila student medicine sedamdesetih, u vreme kad je doktor Sardžent bio aktivan, ali nije viđala tipove lečenja koje je on koristio.

„Mislim da se on nalazio na ekstremnom polu jednog posebnog pristupa lečenju", rekla je ona.

„Bio je potpuno opsednut fizičkim metodama lečenja.

„Apsolutno ga nije zanimalo psiho-socijalno blagostanje žena i šta se dešava u njihovim životima."

Što se tiče Tornton, lečenje ju je nateralo da privremeno zaboravi na Džona.

„Moj dečko je bio ozbiljno uznemiren, mislio je da je to to, nikada me više neće videti", kaže ona.

Ali kad joj se pamćenje vratilo, kontaktirala ga je i par je nastavio tamo gde su stali.

Dala je otkaz na mesto medicinske sestre i počela da radi u robnoj kući Herods, kasnije postavši nastavnica koja radi sa decom sa specijalnim potrebama.

U međuvremenu su se ona i Džon venčali i preselili su se u Kambriju, gde su imali četvoro dece.

Njih dvoje su bili zajedno 50 godina, sve dok Džon nije umro pre nekoliko godina.

'Emocionalna planina'

Život je bio dobar i ona je ostavila patnju na klinici Vaterlo iza sebe, sve dok nije videla doktora Sardžena na televiziji krajem osamdesetih ili početkom devedesetih.

Ona kaže da se „slomila" i sve joj se vratilo.

Potom je pročitala knjigu sa svedočanstvima žene koja je radila kao doktorka na Karibima, koja je prošla isti metod lečenja i odlučila da je potraži.

„To je bio još jedan veliki korak ka ozdravljenju", rekla je Tornton govoreći o susretu i prijateljstvu sa srodnom dušom.

Posledice tog lečenja ostavile su traga na njenoj prijateljici čitavog njenog života, među njima brojne operacije na leđima.

„Imala sam i sama neobično mnogo boljki. Mislim da je to generalno uticalo na moje zdravlje", kaže Tornton.

Nastavivši rehabilitaciju, posetila je pre više godina bolnicu u sklopu snimanja dokumentarca.

„Bila je to zaista emocionalna planina uz koju sam se popela", kaže ona.

„Čak se i moj muž rasplakao."

Sada se Tornton pojavljuje u novoj knjizi naslovljenoj Soba za spavanje: Veoma britanski skandal, pisca i autora Džona Stoka.

Ona je jedna od šest žena koje nude svedočanstva o tome kako je bilo biti pacijent u toj ustanovi.

„Čitava stvar je bila podvlačenje crte ispod svega – bilo je to predivno.

„Napravljen je pun krug, tako to ja doživljavam."

'Resetovanje uznemirenih umova'

Stok je proveo dve i po godine istražujući šta se desilo u Kraljevskoj bolnici Vaterlo.

On kaže da je doktor Sardžent bio prvi koji je „pritisnuo prekidač" na mašini za ECT i da je „bio veliki zagovornik lobotomija".

Psihijatar je otkrio da ako održi ljude u stanju sna mesecima, pacijenti mogu da primaju terapije koje inače ne bi mogli da istrpe, kaže Stok.

Izvodio bi ECT tri puta nedeljno, da „resetuje uznemirene umove", i „reprogramira" ih sa pozitivnijim mislima.

Stok je rekao: „On je verovao u izrazito fizički pristup problemima uma."

„On je govorio da kad slomite nogu, morate da je stavite u gips, a ako imate problema sa mozgom, i njega takođe treba staviti u gips."

Kad je praksa doktora Sardženta izbila na videlo, NHS Fondacija Gaja i Svetog Tomasa, koji su bili odgovorni za kliniku, uputili su izvinjenje njegovim pacijentima.

Portparol je rekao: „Zbog istorijske prirode ove usluge, nažalost nismo sačuvali evidenciju iz toga vremena, ali potpuno priznajemo posledice koje je ovo lečenje moglo da ima po pacijente i njihove porodice."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koliko su zagrljaji lekoviti
• Život sa šizofrenijom: „Glasovi su mi govorili da će me spasiti"
• Jedino mesto u Srbiji gde se pomaže deci u prevazilaženju trauma

(BBC News, 06.02.2025)