Русија и Украјина далеко од примирја, договор само око размене заробљеника

Ни друга рунда мировних преговора Русије и Украјине није донела помаке у постизању дугоочекиваног прекида ватре.

Украјина је захтевала безусловно примирје, што је Русија поново одбила, предложивши привремени прекид ватре - на два до три дана.

Меморандум са детаљним предлозима за постизање трајног прекида сукоба, руски тим је доставио украјинској делегацији која ће се о документу огласити када га „проучи&qуот;.

Једино што су делегације Русије и Украјине постигле у Истанбулу јесте нови договор о размени заробљеника.

Москва ће у наредних седам дана предати Кијеву посмртне остатке 6.000 украјинских војника, потвдила је руска делегација.

„Русија и Украјина остају далеко од примирја&qуот;, пише Уго Бачега, ББЦ новинар.

Кључне тачке могу да се реше само ако Владимир Зеленски и Владимир Путин директно разговарају, тврди Рустем Умеров, украјински министар одбране и шеф делегације ове државе.

Он је предложио да се тај састанак одржи до краја јуна, а Турска поручује да ће предузети све кораке како би до тог сусрета дошло.

Реџеп Тајип Ердоган, турски председник, нада се да ће се том састанку придружити и његов амерички колега Доналд Трамп.

Друга рунда преговора делегација Украјине и Русије, уследила је само дан после до сада незабележене војне акције Кијева на мете дубоко у руској територији.

У акцији названој 'Паукова мрежа' Украјинци су успели да камионима прокријумчаре дронове-камиказе и изведу нападе на разне војне објекте дубоко у руској територији и нанесу им најтежи ударац у досадашњем току рата.

Почетни преговори средином маја такође нису донели никакве помаке о примирју.

Једино што су договорили тада у Истанбулу била је размена заробљеника и цивила - највећа од како је Русија у фебруару 2022. започела инвазију на Украјину.

Иако су Америка и Украјина, као и неке западноевропске земље тражиле од Москве да одмах пристане на 30-дневно примирје, руски председник Владимир Путин је то ингорисао и саставио списак услова за прекид ватре и потом постизање споразума мира.

Позивајући се на неименоване руске изворе, агенција Ројтерс је јавила да Путин пре свега тражи писане гаранције НАТО-а да се неће ширити на исток, а то значи да Украјина никада не постане чланица ове војно-политичке алијансе.

Уз то, Путин тражи и укидање неких западних санкција, решавање питања замрзнуте руске имовине, као и заштиту за „говорнике руског језика у Украјини&qуот;.

Уочи почетка нових преговора у турској метрополи, украјински председник Владимир Зеленски је изјавио да постоји „стварна прилика да се покуша да се оконча рат&qуот;, али је по завршетку састанка позвао европске државе да уведу нови сет санкција Москви.

Он је говорио на самиту са лидерима источних и нордијских чланица НАТО-а у Виљнусу, у Литванији.

Рекао је да је захвалан на „сваком улагању у производњу оружја&qуот; и да и Европа и Америка заједно „имају боље оружје од Русије&qуот;.

„Имамо и јача тактичка решења - наша операција 'Паукова мрежа' је то доказала&qуот;, рекао је Зеленски.

Украјинска делегација деловала је много бројније од руске, јављају ББЦ новинари из Истанбула.

Чланови украјинске делегације дошли су до Чираган палате у конвоју возила - комбију, минибусу и аутомобилима.

Новинари и фотографи су известили да је видели много мушкараца у војним униформама ушло у палату.

• Који су Путинови захтеви за мир и шта од њега очекује Трамп
• Зашто Зеленски не може и не жели да се одрекне Крима, а шта каже Трамп
• Како Запад помаже Русији да финансира рат против Украјине

Британија: Више од 17 милијарди евра у одбрану

Док трају непријатељства и преговори Украјине и Русије, западни савезници Кијева све више улажу у одбрану и војску.

Британски премијер Кир Стармер открио је део будућих планова:

• Изградња најмање шест нових фабрика муниције у Великој Британији
• Стварање хибридне Краљевске морнарице, комбинујуц́и дронове са ратним бродовима, подморницама и авионима
• У оквиру програма АУКУС (партнерство са САД и Аустралијом) испоручиц́е до 12 јуришних подморница на нуклеарни погон
• Бољи смештај и опрема за припаднике оружаних снага
• Улагање 15 милијарди фунти (око 17,7 милијарди евра) у „програм суверених бојевих глава&qуот;, што значи нуклеарно оружје

Британска војска прелази у стање „спремности за рат&qуот;, рекао је Стармер, откривајући владине планове потрошње за одбрану.

Велика Британија мора да се припреми за сукоб, како би спречила сукоб, а претња из Русије се не може игнорисати, рекао је он у Глазгову.

Ипак, није желео да каже прецизан датум када ц́е потрошња на одбрану у Великој Британији достиц́и три одсто бруто друштвеног производа (БДП).

Рекао је и да ће одбрамбена британска стратегија „увек бити НАТО на првом месту&qуот;, каже Стармер, додајуц́и да се Велика Британија нада да ц́е пружити „највец́и допринос НАТО-у од његовог оснивања&qуот;.

• Шта је НАТО и зашто му Москва не верује
• Интервју Такера Карлсона са Путином: „Запад нас је преварио&qуот;
• Шта је тактичко нуклеарно оружје и да ли би Русија могла да га употреби

Немачки генерал: 'НАТО да се спреми за рат са Русијом'

Непосредно пре избора за новог немачког канцелара, Фридрих Мерц је добио подршку у Бундестагу за велика улагања у одбрану.

Прецизније, највећа од Другог светског рата.

Недељама после тога, командант немачке војске изјавио је да чланице НАТО-а „треба да се припреме за могуц́и напад Русије у наредне четири године&qуот;.

Русија производи стотине тенкова годишње, од којих би многи могли да се користе за напад на чланице балтичких држава НАТО-а до 2029. године или чак раније, рекао је немачки начелник одбране, генерал Карстен Бројер за ББЦ.

Поручио је и да НАТО треба да остане јединствен у вези са ратом у Украјини, упркос разликама у мишљењима које пре свих изражавају Мађарска и Словачка.

Генерал Бројер је рекао да се НАТО суочава са „веома озбиљном претњом&qуот; из Русије, какву никада раније није видео у својих 40 година у служби.

У овом тренутку, рекао је он, Русија у огромној мери појачава снаге, производец́и приближно 1.500 главних борбених тенкова сваке године.

„Не иде сваки тенк у [рат у] Украјини, али такође иде у залихе и у нове војне структуре које су увек окренуте Западу&qуот;, рекао је он.

Русија је произвела и четири милиона метака артиљеријске муниције од 152 милиметра 2024. године, а није све употребљено за рат у Украјину, додао је Бројер.

Бројке потичу од немачких аналитичара и аналитичара савезничких земаља.

„Постоји намера и постоји нагомилавање залиха&qуот; за могуц́и будуц́и напад на балтичке чланице НАТО-а, рекао је он.

„Аналитичари процењују до 2029. Тако да морамо да будемо спремни до 2029...

„Ако ме сада питате, да ли је постоји гаранција да неће бити напада пре 2029. одговорио бих вам - не.

„Тако да морамо да будемо у стању да се боримо већ вечерас&qуот;, рекао је он.

• Немачка одлучила да препусти историју прошлости и припрема се за рат
• 'Историјски дан': Немачки посланици подржали већа улагања у одбрану
• 'Немачка се вратила', каже будући канцелар Мерц

Међу многима на Западу дуго постоји страх од напада на неку државу чланицу НАТО-а јер би то могло да изазове вец́и рат Русије и Америке, која је кључна чланица Алијансе.

Према члану 5 НАТО споразума, сваки напад на државу чланицу значио би да друге чланице морају да стану у њену одбрану.

Генерал Бројер је као једну од најугроженијих издвојио такозвани Сувалки јаз, подручје које се налази између Литваније, Пољске, Русије и Белорусије.

„Балтичке државе су заиста изложене Русима, зар не? И када одете тамо, у разговрима које водимо, заиста се то и осећа&qуот;, каже немачки генерал.

Естонци су, како је рекао, дали аналогију да су близу шумског пожара где „осете топлоту, виде пламен и осећа се дим&qуот;, док у Немачкој „вероватно видите мало дима изнад хоризонта, и ништа више од тога&qуот;.

Бројер је рекао да ово показује различите перспективе међу европским државама о претњи од могуц́ег руског напада.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како се Пољаци припремају за руску инвазију
• Руски суседи позивају НАТО савезнике да врате обавезни војни рок
• Могу ли европске копнене трупе помоћи да се осигура мир у Украјини
• „Ми смо у предратном добу, а Европа је неспремна&qуот;, каже пољски премијер
• НАТО мора прећи на ратни начин размишљања, упозорава генерални секретар алијансе
• Може ли Европа да се одбрани без Америке

(ББЦ Невс, 06.02.2025)