Hemičar: Rudnik zlata nije razvojna šansa Novog Pazara, već potencijalni akcident

On je naglasio da je svaki tehnološki postupak manje ili više rizičan, a da nastojanje ljudi da izbegnu akcidente nikako ne znači da je i ukinuta mogućnost da do njih ne dođe.

"U prljavoj tehnologiji prerade metala i rudarstvu, akcidenti su očekivani, samo je pitanje koliko će ih biti. S obzirom na katastrofalno stanje uprave, nadzora i brige o životnoj sredini u Srbiji, ne smemo žmuriti pred opasnosti. Moramo očekivati nešto loše, jer se mnogo puta pokazalo da nadležni žmure pred svojim obavezama. Zato građani ostaju nezaštićeni, a inostrani kapitalisti povlašćeni jer se na njih ne odnose naši zakoni", rekao je Kostić za Sto plus radio.

Na pitanje šta su potencijalni rizici za stanovništvo zbog rudarenje zlata, on je naglasio upotrebu natrijum cijanida, veoma otrovne supstance koja se koristi za ekstrakciju dragocenog metala, a zatim skladišti u rezervoarima.

"Pre 25 godina imali smo probijanje brane jednog takvog rezervoara u Rumuniji, kada je uništeno 80 odsto živog sveta u Tisi. To je, nakon havarije u elektrani Černobilj, bila najveća katastrofa u Evropi posle Drugog svetskog rata. To je veliki rizik sa kojim se ne treba igrati", naglasio je profesor.

Prema njegovim rečima, ni tvrdnje kompanije (najčešće i predstavnika vlasti, od lokalnih do republičkih) da je rudnik razvojna šansa za neko područje nisu tačne.

"Od rudnika možemo očekivati samo zapošljavanje na nisko i srednje kvalifikovanim poslovima u nezdravim uslovima rudnika, možemo očekivati da u celom procesu mi kao država damo samo sirovine, a kao posledice dobijemo dugoročnu stagnaciju i zaostajanje za svetskom privredom", stav je hemičara sa decenijskim iskustvom u toj oblasti.

Lokalno stanovništvo, rekao je, najbolje može da se odbrani edukacijom, unapređenjem obrazovanja i organizovanim otporom, najbolje kroz saradnju i solidarnost sa drugim ekološkim organizacijama.

"Kompanija Zlatna reka otvorila je u Novom Pazaru Informativni centar. To je, verovatno, učinjeno iz propagandističkih namera, ali savetujem da ga tretirajte zaista ozbiljno, kako biste mogli da poredite njihove reči i dela", rekao je profesor Kostić.

On sugeriše da se u komunikaciji sa predstavnicima kompanije sva pitanja postavljaju javno i u pisanoj formi.

"Treba stalno tražiti odgovore, uredno registrovati zahteve i pratiti reakciju kompanije. Poredite njihove reči i dela, poredite obećanja njihovih predstavnika sa vrlo varljivim, vijugavim, izbegavajućim tvrdnjama koje kompanija stavlja na portal. Ne zadovoljavajte se njihovim mišljenjima i pretpostavkama, već tražite činjenice i držite je odgovornom za te činjenice", rekao je univerzitetski profesor u penziji Kostić.

Australijska kompanija Strikland metals (Strickland Metals), odnosno njena ćerka firma u Srbiji “Zlatna Reka”, procenjuju da se na Rogozni može izrudariti oko 150 tona zlata, vrednih najmanje 10 milijardi evra.

Ta firma najavljuje svoja istraživanja do 2026. godine, a ukoliko rezultati budu pozitivni, i svi propisani uslovi prema Ministarstvu ispunjeni, zahtev za eksploataciju može se podneti najranije sredinom 2030. godine.

Mogućnost otvaranja rudnika na Rogozni izazvala je podeljene reakcije javnosti u Novom Pazaru, od onih koji su to pozdravili kao značajnu ekonomsku investiciju, do onih koji se oštro suprotstavljaju, tvrdeći da bi to izazvalo ekološku katastrofu.

Lokalna samouprava se u vezi sa ovom važnom temom oglasila sa par šturih informacija da “Grad Novi Pazar nema nikakav uticaj” na proces istraživanja i eventualno otvaranje rudnika, koji će u procesu eksploatacije, uz velike količine vode, koristiti arsen i živu.