Хемичар: Рудник злата није развојна шанса Новог Пазара, већ потенцијални акцидент

Он је нагласио да је сваки технолошки поступак мање или више ризичан, а да настојање људи да избегну акциденте никако не значи да је и укинута могућност да до њих не дође.

"У прљавој технологији прераде метала и рударству, акциденти су очекивани, само је питање колико ће их бити. С обзиром на катастрофално стање управе, надзора и бриге о животној средини у Србији, не смемо жмурити пред опасности. Морамо очекивати нешто лоше, јер се много пута показало да надлежни жмуре пред својим обавезама. Зато грађани остају незаштићени, а инострани капиталисти повлашћени јер се на њих не односе наши закони", рекао је Костић за Сто плус радио.

На питање шта су потенцијални ризици за становништво због рударење злата, он је нагласио употребу натријум цијанида, веома отровне супстанце која се користи за екстракцију драгоценог метала, а затим складишти у резервоарима.

"Пре 25 година имали смо пробијање бране једног таквог резервоара у Румунији, када је уништено 80 одсто живог света у Тиси. То је, након хаварије у електрани Чернобиљ, била највећа катастрофа у Европи после Другог светског рата. То је велики ризик са којим се не треба играти", нагласио је професор.

Према његовим речима, ни тврдње компаније (најчешће и представника власти, од локалних до републичких) да је рудник развојна шанса за неко подручје нису тачне.

"Од рудника можемо очекивати само запошљавање на ниско и средње квалификованим пословима у нездравим условима рудника, можемо очекивати да у целом процесу ми као држава дамо само сировине, а као последице добијемо дугорочну стагнацију и заостајање за светском привредом", став је хемичара са деценијским искуством у тој области.

Локално становништво, рекао је, најбоље може да се одбрани едукацијом, унапређењем образовања и организованим отпором, најбоље кроз сарадњу и солидарност са другим еколошким организацијама.

"Компанија Златна река отворила је у Новом Пазару Информативни центар. То је, вероватно, учињено из пропагандистичких намера, али саветујем да га третирајте заиста озбиљно, како бисте могли да поредите њихове речи и дела", рекао је професор Костић.

Он сугерише да се у комуникацији са представницима компаније сва питања постављају јавно и у писаној форми.

"Треба стално тражити одговоре, уредно регистровати захтеве и пратити реакцију компаније. Поредите њихове речи и дела, поредите обећања њихових представника са врло варљивим, вијугавим, избегавајућим тврдњама које компанија ставља на портал. Не задовољавајте се њиховим мишљењима и претпоставкама, већ тражите чињенице и држите је одговорном за те чињенице", рекао је универзитетски професор у пензији Костић.

Аустралијска компанија Стрикланд металс (Стрицкланд Металс), односно њена ћерка фирма у Србији “Златна Река”, процењују да се на Рогозни може изрударити око 150 тона злата, вредних најмање 10 милијарди евра.

Та фирма најављује своја истраживања до 2026. године, а уколико резултати буду позитивни, и сви прописани услови према Министарству испуњени, захтев за експлоатацију може се поднети најраније средином 2030. године.

Могућност отварања рудника на Рогозни изазвала је подељене реакције јавности у Новом Пазару, од оних који су то поздравили као значајну економску инвестицију, до оних који се оштро супротстављају, тврдећи да би то изазвало еколошку катастрофу.

Локална самоуправа се у вези са овом важном темом огласила са пар штурих информација да “Град Нови Пазар нема никакав утицај” на процес истраживања и евентуално отварање рудника, који ће у процесу експлоатације, уз велике количине воде, користити арсен и живу.