Зашто Париз гради затвор високе безбедности у Француској Гвајани

Од 1852. до раних 1950-их година, у Француској Гвајани, прекоморској територији Француске у Јужној Америци, била је озлоглашена казнена колонија која је постала позната у свету захваљујући филму Лептир (Папиллон) из 1973. године, снимљеним по истоименој књизи.

Француске казнене колоније широм света углавном су биле смештане у сиромашним, недавно колонизованим територијама, где је европска сила слала „непожељне” затворенике и присиљавале их на рад.

Током тог периода, у Француској Гвајани било је више од 70.000 осуђеника из континенталне Француске и других делова француског колонијалног царства.

Међутим, више од седам деценија по окончању тог мрачног поглавља историје, најновија најава француске владе пробудила је болна сећања код грађана Француске Гвајане.

Средином маја, француски министар правде Жералд Дарманен најавио је планове о изградњи новог затвора високе безбедности у амазонској прашуми.

Према његовим речима, у затвору ће се спроводити „изузетно строг” режим.

Током посете Кајени, главном граду Француске Гвајане, Дарманен је изјавио да ће нови затвор имати 500 места, од којих ће 60 бити резервисано за „најопасније трговце дрогом”, као и посебно одељење за радикалне исламисте.

У изјави за француски недељник Јоурнал ду Диманцхе (ЈДД), Дарманен је рекао да затвор треба да „неутрализује” најопасније нарко-босове применом строжијих правила о посетама и комуникацији са спољашњим светом.

Дарманен је рекао да ће установа служити и за затварање локалних криминалаца, уз напомену да у Француској Гвајани, као и на Гваделупу и Мартинику, две француске прекоморске територије у Карипском мору, делује чак „49 нарко-банди које се сматрају изузетно опасним”, преносе медији.

• Преживели Гвантанамо, па пребачени у Србију и Албанију: „И даље смо у затвору&qуот;
• „Не гледајте их у очи“: Лицем у лице са затвореницима тајновитог салвадорског мега-затвора
• ББЦ у посети једном од најопаснијих британских затвора

'Повратак колонијализму'

Најава је изазвала жестоке реакције у Француској Гвајани.

Дави Римане, посланик из Француске Гвајане из левичарске странке Ла Франце Инсоумисе, назвао је одлуку „потпуно произвољном”.

„Министар се ни са ким није консултовао, чак ни са посланицима из Француске Гвајане и зато је толико снажан отпор политичара, као и грађана у Гвајани”, рекао је за ББЦ Мундо.

„Пребацивање у Француску Гвајану злогласних затвореника, које људи у Француској не желе, подсећа нас на страшну и болну прошлост”.

Римане додаје да Француска не може једноставно да шаље све њене непожељне затворенике у Француску Гвајану.

„Ми нисмо канта за смеће Француске”, поручује он.

Министар Дарманен одбацује поређење са казненом колонијом.

„Поредити [планирани затвор] са казненом колонијом представља увреду за Француску Републику и управу затворског система”, рекао је током заседања комисије Сената.

„Локалних криминалаца има довољно да попуне овакву установу”, додао је.

Недавно је француски премијер Франсоа Бајру за француску телевизијску мрежу БФМТВ изјавио да ће се сагласити са изградњом затвора, под условом да се обаве консултације са политичким представницима Француске Гвајане.

Кључно чвориште за трговину дрогом

Париз сматра Француску Гвајану кључним чвориштем за трговину дрогом, због њене близине Колумбији и Перуу, земљама познатим по производњи кокаина.

На аеродрому у Кајени, власти често хапсе такозване „курире” у покушају да прокријумчаре наркотике ка Европи.

Према проценама француске владе и наводима медија, око 20 одсто кокаина који се конзумира у континенталној Француској потиче управо из Француске Гвајане.

Вредност пројекта изградње затвора процењује се на 400 милиона евра.

Планирано је да затвор буде смештен у изолованом делу амазонске прашуме, неколико километара од града Сен Лорана ди Маронија, на северозападу Француске Гвајане.

Сен Лоран ди Марони познат је као место одакле су осуђеници одвођени у злогласни затвор на Ђавољем острву, где се одвија радња књиге Лептир француског писца Анрија Шаријеа.

Затворски услови на Ђавољем острву били су озлоглашено сурови, а стопа смртности висока, због систематског злостављања, покушаја бекства и болести.

Књига Лептир је прича о Шаријеовом животу на овом острву као осуђеника на доживотну робију за убиство које није починио.

Због окрутног режима и околне неприступачне џунгле, бекство је било готово немогуће, али је он на крају ипак успео да побегне.

Књига је екранизована два пута, а у првој филмској адаптацији из 1973. године главне улоге су тумачили Стив Меквин и Дастин Хофман.

'Лоша замисао'

Марион Ваније, стручњакиња за криминологију на Универзитету у Манчестеру у Уједињеном Краљевству, сматра да нови пројекат представља облик затворске бруталности.

Она истиче да ће затвореници бити смештени у „изузетно забаченом” подручју, хиљадама километара удаљеном од матичне Француске.

„Првобитни план је био да се изгради затвор како би се решио проблем пренатрпаности у једином затвору у Француској Гвајани, али сада влада жели да тамо шаље опасне затворенике и трговце дрогом из континенталне Француске”, рекла је за ББЦ Мундо.

„То је лоша замисао”.

Још 2017. године, у оквиру такозваног Споразума о Француској Гвајани, Париз је представио пројекат за „унапређење правосудног система у нашим прекоморским територијама”, како би се растеретио стари затвор Ремир-Монжоли (Рéмире-Монтјоли) у предграђу Кајене.

Тај затвор, једини у Француској Гвајани, може да прими 614 осуђеника, али тренутно у њему борави чак 983.

Многи становници Француске Гвајане тврде да тај почетни пројекат није подразумевао изградњу строго чуваног одељења нити премештање трговаца дрогом и исламиста са других француских територија.

Место за 'непожељне' чланове друштва

Локалне власти Француске Гвајане, које представља регионална скупштина, такође се оштро противе овом пројекту и називају га „неукусном репликом” старе казнене колоније.

Казнена колонија у Француској Гвајани била је део ширег система друштвене изолације, чији циљ је био да се протерају сви које је француско друштво сматрало „непожељнима”.

У то време, Париз је тврдио да овакве мере омогућавају континенталној Француској да се ослободи осуђеника, а истовремено обезбеђују јефтину радну снагу за јужноамеричку колонију, чиме се наводно подстицао њен економски развој.

После укидања ропства, у француским колонијама је недостајала радна снага.

Међутим, историчари данас истичу да довођење затвореника из француских колонија није донело значајне економске користи Француској Гвајани.

'Кршење људских права'

Пројекат не изазива контроверзе само због тога што буди успомене на мрачну прошлост, већ и због озбиљних питања која се тичу људских права.

Марион Ваније упозорава да премештање затвореника у тако удаљена подручја изазива забринутост.

„Члан 8 Европске конвенције о људским правима штити право на приватни и породични живот.

„Европски суд за људска права је већ пресудио да премештање затвореника далеко од њихових породица, без ваљаног оправдања, може да представља кршење закона”, објашњава она.

Такође упозорава да би могућа депортација француских држављана из матичне Француске у прекоморске територије значила да се тим људима ускраћује могућност за реинтеграцију у друштво.

„А овај предлог је још страшнији због лошег здравственог система у Француској Гвајани.

„Гвајана је територија коју често погађају епидемије денга грознице и чикунгуња вирусног обољења, а болнице немају одговарајућу опрему”, истиче Ваније.

Наглашава и да Члан 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода забрањује нечовечно и понижавајуће поступање, као и затворске услове без одговарајуће медицинске неге.

„Постоји забринутост у вези са здрављем и медицинским стањима будућих затвореника”, каже она.

Затвор би могао да буде отворен већ 2028. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Пет ствари које можда нисте знали о чувеном затвору Алкатраз
• 'Најпаметније у историји': Кашика је била довољна за бег из Алкатраза
• Чудесно бекство из Алкатраза изненађује и после више од 60 година
• Какав је живот у затворима у Србији
• „Други човек постати нећете” - оштећење мозга доводи до злочиначког понашања
• Више од 50 година иза решетака: Прича о озлоглашеном Чарлсу Бронсону

(ББЦ Невс, 06.04.2025)