Poslanici vlasti najavili podršku predloženim zakonima, opozicija ih kritikuje
Poslanik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije - Solidarnost Stefan Krkobabić najavio je da će poslanici PUPS glasati za sve zakonske predloge aktulenog skupštinskog zasedanja, te posebno ukazao na značaj odredbi u zakonu o Alimentacionom fondu.
On je tokom rasprave u Skupštini Srbije ocenio i da su odredbe tog pravnog akta važan korak u pravcu zaštite dostojanstva i prava onih koji, kako je kazao, to ne mogu sami da urade.
"Poslanici PUPS će podržati sve zakonske predloge koji su na dnevnom redu", kazao je Krkobabić.
Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović rekla je da će ta grupa glasati protiv predloženih zakona, uključujući i medijske, jer po njenim rečima, javni servis "i dalje funkcioniše kao servis vlasti, a ne javnosti" a Regulatorno telo za elektronske medije (REM) "ostaje politički zavisno".
"Zakoni o javnom informisanju i o elektronskim medijima predstavljeni su kao neka reforma u skladu s preporukama Evropske komisije ali i sami dobro znate ali javno nećete nikad priznati da se radi o kozmetičkim promenama kako bi se predstavilo da radimo sve na putu evrointegracija i ispunjavanja uslova iz Klastera 3 a sve radi pristupa određenim fondovima EU", kazala je Nestorović.
Ocenila je da je REM "ostaje politički zavisan" jer se, po njenim rečima, izbor članova i dalje svodi na partijsku većinu, a ne na meritokratski proces.
"REM nije nezavisno telo, ne reaguje na kršenje zakona, naročito u izbornim kampanjama. RTS i RTV ne dobijaju potrebnu finansijsku i uredničku autonomiju, javni servis i dalje funkcioniše kao servis vlasti a je javnosti. Projektno sufinansiranje ostaje glavni mehanizam za nagrađivanje podobnih lokalnih medija, dok su profesionalni kritički novinari marginalizovani", rekla je ona.
Predsednik Pokreta slobodnih građa (PSG) Pavle Grbović najavio je da će poslanici PSG glasati za predlog zakona o Alimentacionom fondu, te kritikovao vlast što sličan pravni akt nije usvojen 2022. godine kada ga je predložila Stranka slobode i pravde.
Grbović je u Skupštini Srbije kazao da je taj zakon 2022. bio u skupštinskoj proceduri, te optužio tadašnju premijerku Anu Brnabić i vladajuću Srpsku naprednu stranku da iz političkih razloga nisu prihvatili taj predlog.
Kazao je da su poslanici PSG tada podržali zakon o Alimentacionom fondu i da bi za njega glasali, kao što će, kako je kazao "glasati i za zakon koji je vlast danas stavila na dnevni red".
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović su odbacili navode Grbovića, te ukazali da predlog zakona iz 2022. godine nisu podržale dve opozicione poslaničke grupe.
Paunović je kazala i da nije istina da Brnabić nije htela da prihvati taj zakon, odnosno da je vlast blokirala formiranje Alimentacionog fonda 2022. godine.
U Skupštini je proglašena pauza a nastavak sednice je zakazan za 15 časova.
Mali: Država uzima kredit za preostalu isplatu Rafala do oko 1,9 milijardi evra
Ministar finansija Siniša Mali danas je rekao da će država da se zaduži kod inostranih banaka za isplatu nabavke 12 borbenih aviona "Rafal" iz Francuske, u iznosu od oko 1,9 milijardi evra.
Mali je na sednici Skupštini Srbije na čijem dnevnim redu je potvrđivanje ugovora o tim kreditima rekao da su francuskoj strani isplaćena prva dva avansa za tu nabavku.
Naveo je da će početkom 2028. godine Srbija dobiti prvi "Rafal", a posle toga svakog meseca po jedan.
"Sa 12 višenamenskih lovaca, unapredićemo avijaciju i vojsku u sklopu nikada većih ulaganja", kazao je Mali.
Vlada je preko Ministarstva odbrane, 29. avgusta 2024. sklopila kupoprodajni ugovor sa francuskom kompanijom Daso (Dassault Aviation) o nabavci 12 "Rafal" aviona i sa njima povezanih proizvoda i usluga.
Ukupna nabavna cena opreme koju treba isporučiti i usluga koje će izvršiti prodavac po komercijalnom ugovoru iznosi 2,74 milijarde evra, od kojih je 823,5 miliona evra ili ceo avans već uplaćen.
Kada je reč o novom zaduženju, prvobitni zajmodavci su grupa francuskih banaka i kreditnih institucija.
Među njima je Bred Banque Populare sa učešćem u iznosu od 163,3 miliona evra.
Po 345,87 miliona evra učestvuju Credit Agricole Corporate and Investment Bank i Credit Industriel et Commercial.
Od Credit Lyonnais je predviđen kredit od 163,3 miliona evra, dok će Societe Generale dati kredit od 422,73 miliona evra, a od Natixis kreditu od 480,37 miliona evra.
Bratina je na sednici Skupštine Srbije, na čijem su dnevnom redu predlozi tih medijskih zakona, rekao da je Ministarstvo informisanja u proteklih šest meseci "bilo u intenzivnoj komunikaciji" sa Evropskom komisijom (EK) u cilju usvajanja nacrta medijskih zakona u skladu sa sugestijama EK.
U obrazloženju predloga izmena i dopuna zakona o elektronskim medijima, ministar je rekao da one predviđaju "relativno male" izmene važećeg zakona i da se "uglavnom radi o pravno-tehničkim modifikacijama".
"Predloženim izmenama i dopunama ograničena je uloga Skupštine, odnosno precizirano je da je regulator odgovoran Skupštini isključivo u vezi pitanja izbora i razrešenja članova Saveta regulatora, davanja saglasnosti na Statut i finansijski plan regulatora, razmatranja godišnjeg izveštaja regulatora", kazao je ministar.
Dodao je da je predloženo i da regulator ima potpunu autonomiju upravljanja budžetom.
Govoreći o izmenama i dopunama zakona o javnim medijskim servisima, ministar je rekao da je redefinisan pojam javnog medijskog servisa u skladu sa Evropskim aktom o slobodi medija, i da su proširena osnovna načela rada medijskog servisa.
"U cilju da se ostvari potpuna finansijska i institucionalna nezavisnost javnih medijskih servisa, odnosno dugoročan i stabilan način finansiranja medijskih servisa, izmenjeni su članovi koji definišu taksu za javni medijski servis i način naplate takse. Predloženo je da način naplate takse mora biti takav da obezbedi kontinuirano i nesmetano funkcionisanje javnog medijskog servisa", rekao je Bratina.
On je kazao i da su predloženi "jasni kriterijumi" za izbor članova Upravnog odbora javnih medijskih servisa, da su definisani poslovi koji spadaju u delokrug rada Upravnog odbora i preciznije određen korpus ovlašćenja generalnog direktora.
"Predlaže se uvođenje instituta poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca čije je uvođenje pozdravila EK. Definisan je status i položaj poverenika, način izbora i razrešenja, predviđeni su uslovi koje treba da ispunjava kandidat za poverenika, garantovana je njegova samostalnost i nezavisnost u radu", kazao je Bratina.
Poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta upitao je Vladu Srbije na osnovu kog zakona je donela odluku da se sa kompleksa Generalštaba u cenu Beograda, skine status zaštićenog kulturog dobra.
On je od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića zatražio da podnese izveštaj o tome "šta su pripadnici Bezbednosno-informativne agencije prošle godine radili u Zavodu za zaštitu spomenika kulture" a od ministra odbrane Bratislava Gašića je zatražio da se izjasni po pitanju Generalštaba i "poklanjanja" tog kompleksa "američkim of šor kompanijama".
Poslanica Pokreta radnika Sloga - Struka, Sonja Pernat upitala je ministra unutrašnjih poslova Dačića "zašto je u Kosjeriću kordon policije čuvao kol centar Srpske napredne stranke".
"Po kojoj naredbi, po čijem nalogu i u kojoj zemlji policija čuva kol centar neke stranke? Još policajci istetovirani, bez obeležja. Da li je to policija ili su to tetovirani čuvari zakona", upitala je Pernat.
Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Rastislav Dinić upitao je republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac da li je bilo koje tužilaštvo u Srbiji preduzelo istražne radnje povodom isticanja nacističkih simbola na niškoj Tvrđavi.
"Pitam republičku javnu tužiteljku ko je istakao kukasti krst na zidinama niške Tvrđave, da li će ispitati predsednika Aleksandra Vučića kao direktnog inspiratora tog transparenta i da li će ispitati veze SNS i navijačkih i neonacističkih organizacija koje operišu u Nišu i širom Srbije", rekao je Dinić.
Poslanik pokreta "Mi - Glas iz naroda" Branko Pavlović pozvao je Vladu Srbije da hitno preduzme mere iz svojih nadležnosti. "Milion ljudi u Beogradu svakodnevno je lišeno svojih prava zbog šatora i ispred Skupštine Srbije i ispred Vlade Srbije. Ne sme više da se dozvoli blokiranje institucija, ni sudova, ni televizija, ni fakulteta. Ovde se pre svega radi o političkim nadmudrivanjima i zato je Vlada dužna da primenjuje Ustav i zakone", kazao je Pavlović.
Na dnevnom redu sednice su i izmene i dopune zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, predlog zakona o zaštiti vazduha i izmene zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Poslanici će razmotriti i više međudržavnih sporazuma o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, kao i izveštaje o radu nezavisnih institucija poput poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Kako je najavljeno iz parlamenta, poslanici će raspravljati i o izmenama i dopunama zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, o predlogu zakona o zaštiti vazduha i o izmeni zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. ;
Na dnevnom redu je i više međudržavnih sporazuma o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, kao i izveštaji o radu nezavisnih institucija poput poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. ;
Sednica će početi 10 časova u Domu Narodne skupštine.
(Beta, 10.06.2025)
