Посланици власти најавили подршку предложеним законима, опозиција их критикује
Посланик Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије - Солидарност Стефан Кркобабић најавио је да ће посланици ПУПС гласати за све законске предлоге актуленог скупштинског заседања, те посебно указао на значај одредби у закону о Алиментационом фонду.
Он је током расправе у Скупштини Србије оценио и да су одредбе тог правног акта важан корак у правцу заштите достојанства и права оних који, како је казао, то не могу сами да ураде.
"Посланици ПУПС ће подржати све законске предлоге који су на дневном реду", казао је Кркобабић.
Посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић рекла је да ће та група гласати против предложених закона, укључујући и медијске, јер по њеним речима, јавни сервис "и даље функционише као сервис власти, а не јавности" а Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) "остаје политички зависно".
"Закони о јавном информисању и о електронским медијима представљени су као нека реформа у складу с препорукама Европске комисије али и сами добро знате али јавно нећете никад признати да се ради о козметичким променама како би се представило да радимо све на путу евроинтеграција и испуњавања услова из Кластера 3 а све ради приступа одређеним фондовима ЕУ", казала је Несторовић.
Оценила је да је РЕМ "остаје политички зависан" јер се, по њеним речима, избор чланова и даље своди на партијску већину, а не на меритократски процес.
"РЕМ није независно тело, не реагује на кршење закона, нарочито у изборним кампањама. РТС и РТВ не добијају потребну финансијску и уредничку аутономију, јавни сервис и даље функционише као сервис власти а је јавности. Пројектно суфинансирање остаје главни механизам за награђивање подобних локалних медија, док су професионални критички новинари маргинализовани", рекла је она.
Председник Покрета слободних грађа (ПСГ) Павле Грбовић најавио је да ће посланици ПСГ гласати за предлог закона о Алиментационом фонду, те критиковао власт што сличан правни акт није усвојен 2022. године када га је предложила Странка слободе и правде.
Грбовић је у Скупштини Србије казао да је тај закон 2022. био у скупштинској процедури, те оптужио тадашњу премијерку Ану Брнабић и владајућу Српску напредну странку да из политичких разлога нису прихватили тај предлог.
Казао је да су посланици ПСГ тада подржали закон о Алиментационом фонду и да би за њега гласали, као што ће, како је казао "гласати и за закон који је власт данас ставила на дневни ред".
Посланик Српске напредне странке (СНС) Миленко Јованов и министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић су одбацили наводе Грбовића, те указали да предлог закона из 2022. године нису подржале две опозиционе посланичке групе.
Пауновић је казала и да није истина да Брнабић није хтела да прихвати тај закон, односно да је власт блокирала формирање Алиментационог фонда 2022. године.
У Скупштини је проглашена пауза а наставак седнице је заказан за 15 часова.
Мали: Држава узима кредит за преосталу исплату Рафала до око 1,9 милијарди евра
Министар финансија Синиша Мали данас је рекао да ће држава да се задужи код иностраних банака за исплату набавке 12 борбених авиона "Рафал" из Француске, у износу од око 1,9 милијарди евра.
Мали је на седници Скупштини Србије на чијем дневним реду је потврђивање уговора о тим кредитима рекао да су француској страни исплаћена прва два аванса за ту набавку.
Навео је да ће почетком 2028. године Србија добити први "Рафал", а после тога сваког месеца по један.
"Са 12 вишенаменских ловаца, унапредићемо авијацију и војску у склопу никада већих улагања", казао је Мали.
Влада је преко Министарства одбране, 29. августа 2024. склопила купопродајни уговор са француском компанијом Дасо (Дассаулт Авиатион) о набавци 12 "Рафал" авиона и са њима повезаних производа и услуга.
Укупна набавна цена опреме коју треба испоручити и услуга које ће извршити продавац по комерцијалном уговору износи 2,74 милијарде евра, од којих је 823,5 милиона евра или цео аванс већ уплаћен.
Када је реч о новом задужењу, првобитни зајмодавци су група француских банака и кредитних институција.
Међу њима је Бред Банqуе Популаре са учешћем у износу од 163,3 милиона евра.
По 345,87 милиона евра учествују Цредит Агрицоле Цорпорате анд Инвестмент Банк и Цредит Индустриел ет Цоммерциал.
Од Цредит Лионнаис је предвиђен кредит од 163,3 милиона евра, док ће Социете Генерале дати кредит од 422,73 милиона евра, а од Натиксис кредиту од 480,37 милиона евра.
Братина је на седници Скупштине Србије, на чијем су дневном реду предлози тих медијских закона, рекао да је Министарство информисања у протеклих шест месеци "било у интензивној комуникацији" са Европском комисијом (ЕК) у циљу усвајања нацрта медијских закона у складу са сугестијама ЕК.
У образложењу предлога измена и допуна закона о електронским медијима, министар је рекао да оне предвиђају "релативно мале" измене важећег закона и да се "углавном ради о правно-техничким модификацијама".
"Предложеним изменама и допунама ограничена је улога Скупштине, односно прецизирано је да је регулатор одговоран Скупштини искључиво у вези питања избора и разрешења чланова Савета регулатора, давања сагласности на Статут и финансијски план регулатора, разматрања годишњег извештаја регулатора", казао је министар.
Додао је да је предложено и да регулатор има потпуну аутономију управљања буџетом.
Говорећи о изменама и допунама закона о јавним медијским сервисима, министар је рекао да је редефинисан појам јавног медијског сервиса у складу са Европским актом о слободи медија, и да су проширена основна начела рада медијског сервиса.
"У циљу да се оствари потпуна финансијска и институционална независност јавних медијских сервиса, односно дугорочан и стабилан начин финансирања медијских сервиса, измењени су чланови који дефинишу таксу за јавни медијски сервис и начин наплате таксе. Предложено је да начин наплате таксе мора бити такав да обезбеди континуирано и несметано функционисање јавног медијског сервиса", рекао је Братина.
Он је казао и да су предложени "јасни критеријуми" за избор чланова Управног одбора јавних медијских сервиса, да су дефинисани послови који спадају у делокруг рада Управног одбора и прецизније одређен корпус овлашћења генералног директора.
"Предлаже се увођење института повереника за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца чије је увођење поздравила ЕК. Дефинисан је статус и положај повереника, начин избора и разрешења, предвиђени су услови које треба да испуњава кандидат за повереника, гарантована је његова самосталност и независност у раду", казао је Братина.
Посланик Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута упитао је Владу Србије на основу ког закона је донела одлуку да се са комплекса Генералштаба у цену Београда, скине статус заштићеног културог добра.
Он је од министра унутрашњих послова Ивице Дачића затражио да поднесе извештај о томе "шта су припадници Безбедносно-информативне агенције прошле године радили у Заводу за заштиту споменика културе" а од министра одбране Братислава Гашића је затражио да се изјасни по питању Генералштаба и "поклањања" тог комплекса "америчким оф шор компанијама".
Посланица Покрета радника Слога - Струка, Соња Пернат упитала је министра унутрашњих послова Дачића "зашто је у Косјерићу кордон полиције чувао кол центар Српске напредне странке".
"По којој наредби, по чијем налогу и у којој земљи полиција чува кол центар неке странке? Још полицајци истетовирани, без обележја. Да ли је то полиција или су то тетовирани чувари закона", упитала је Пернат.
Посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Растислав Динић упитао је републичку јавну тужитељку Загорку Доловац да ли је било које тужилаштво у Србији предузело истражне радње поводом истицања нацистичких симбола на нишкој Тврђави.
"Питам републичку јавну тужитељку ко је истакао кукасти крст на зидинама нишке Тврђаве, да ли ће испитати председника Александра Вучића као директног инспиратора тог транспарента и да ли ће испитати везе СНС и навијачких и неонацистичких организација које оперишу у Нишу и широм Србије", рекао је Динић.
Посланик покрета "Ми - Глас из народа" Бранко Павловић позвао је Владу Србије да хитно предузме мере из својих надлежности. "Милион људи у Београду свакодневно је лишено својих права због шатора и испред Скупштине Србије и испред Владе Србије. Не сме више да се дозволи блокирање институција, ни судова, ни телевизија, ни факултета. Овде се пре свега ради о политичким надмудривањима и зато је Влада дужна да примењује Устав и законе", казао је Павловић.
На дневном реду седнице су и измене и допуне закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, предлог закона о заштити ваздуха и измене закона о Централној евиденцији стварних власника.
Посланици ће размотрити и више међудржавних споразума о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша, као и извештаје о раду независних институција попут попут заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Како је најављено из парламента, посланици ће расправљати и о изменама и допунама закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, о предлогу закона о заштити ваздуха и о измени закона о Централној евиденцији стварних власника. ;
На дневном реду је и више међудржавних споразума о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша, као и извештаји о раду независних институција попут попут заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. ;
Седница ће почети 10 часова у Дому Народне скупштине.
(Бета, 10.06.2025)
