Када се све и због чега ишло на ванредне изборе у Србији

Земља ванредних избора - Србија.

Због чега, јасно је и нама који смо слабији са математиком: од 14 парламентарних избора у модерној историји, редовно се гласало само четири пута - 1990, 1997, 2012. и 2020. године - а ванредно у чак 10 наврата.

Можда ће ускоро и 11. пут.

Вишемесечним протестима због пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, уз утврђивање одговорности за смрт 16 људи, студенти сада траже и изборе.

Представници власти се тиме не баве много, иако је председник Србије Александар Вучић изјавио да ће избора бити „у наредних годину и по дана&qуот;.

Опет ванредно, много пре краја четворогодишњег мандата садашње владе, направљене почетком априла, са премијером Ђуром Мацутом на челу.

Ванредни избори могу бити резултат пада поверења у владу, несугласица у владајућим коалицијима или притисака опозиције и јавности, објашњава Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука (ФПН) Универзитета у Београду.

„На први поглед чести ванредни избори осликавају атмосферу константне политичке нестабилности и неспособности политичких елита да решавају бројне и сложене проблеме који изазивају поделе у друштву&qуот;, каже Јовановић за ББЦ на српском.

„Међутим, атмосфера која је доводила до ванредних избора битно се разликује по етапама владавине странка и коалиција које су их подржавале&qуот;.

Од 2012. године и доласка на власт Српске напредне странке (СНС), на биралишта се ишло у пет наврата, од чега четири пута ванредно, упркос „стабилној већини, изостанку институционалне кризе или кризе легитимитета&qуот;, рекао је Раша Недељков из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА).

„Избори се последњих година користе као тактика остајања на власти, расписују се само када се врло добро може очекивати њихов исход&qуот;, каже Недељков за ББЦ на српском.

Лидер СНС-а Милош Вучевић и шеф посланичке групе напредњака у Скупштини Србије Миленко Јованов до тренутка објављивања текста нису одговорили на поруке ББЦ новинара за изјаву о ванредним изборима.

• Излазак студената на 'изборну утакмицу' - зашто сада
• Избори 1993-2003-2023: Три децембра, три деценије и три различите земље
• Зашто се пред сваке изборе у Србији сумња у бирачки списак

Сви наши ванредни избори

• Деведесете

На првим вишестраначким изборима у Србији, тада једној од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), одржаним у децембру 1990. године, убедљиво је победила Социјалистичка партија Србије (СПС).

Социјалисти су освојили 48 одсто гласова, а две најјаче опозиционе странке, Српски покрет обнове (СПО) и Демократска странка (ДС), тек 16 и осам одсто.

Истовремено су одржани и председнички избори, на којима је убедљиво победио лидер СПС-а Слободан Милошевић, који ће на власти остати пуну деценију, обележену прво ратовима на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине, касније и Косова.

И док се Југославија распадала у крви, у Србији се и 1992. и 1993. ванредно гласало.

„Први ванредени избори директна су последица притисака опозиције&qуот;, каже Јовановић са ФПН-а, где предаје о изборима и изборним системима Србије.

„Владајући социјалисти, иако у парламенту са већином коју је чинило скоро четири петине посланика, били су приморани да их распишу.&qуот;

СПС је тада прошао знатно слабије - 31 одсто гласова - али је ипак успео да формира владу уз подршку националистичке Српске радикалне странке (СРС).

Она је потрајала само шест месеци, па су 1993. уследили нови ванредни избори.

„Њих је иницирала је власт јер социјалисти нису хтели да трпе уцене радикала&qуот;, присећа се Јовановић који је 1990-их био функционер СПС-а.

• Двехиљадите

Само три месеца после 5. октобра 2000. и свргавања Слободана Милошевића, бирачи у Србији морали су у ванредном термину на биралишта.

На власт долазе представници широке коалиције назване Демократска опозиција Србије (ДОС), док премијерску функцију преузима лидер Демократске странке (ДС) Зоран Ђинђић.

Његово убиство, у марту 2003, иницирало је ново ванредно гласање.

После гласања у децембру 2003, премијер постаје дотадашњи председник Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије (ДСС).

„Расписала их је власт зато што је било јасно да широка коалициона влада више није могла да функционише&qуот;, каже Јовановић.

Три године касније, током којих је заједница Црне Горе и Србије престала да постоји, у јануару 2007. се поново гласало.

Затим и 2008, неколико месеци по проглашењу независности Косова.

„Један од узрока излазака на биралишта било је и неслагање странака на власти око начина покретања поступка придруживања Европској унији&qуот;, каже Јовановић.

• Од 2012. до данас

Од како је 2012. на власт дошла Српска напредна странка, на биралишта се четири пута ишло ванредно - 2014, 2016, 2022. и 2023. године.

„У прве две етапе, током деведесетих и двехиљадитих, политичке прилике и динамика на страначкој сцени диктирали су покретање ванредних избора као механизма решавања важних политичких питања&qуот;, каже Јовановић.

„У етапи владавине напредњака ванредни избори постају начин владања&qуот;, додаје.

У образложењу тадашњег премијера Ивице Дачића због чега 2014. од председника Томислава Николића тражи да распусти републичку скупштину и распише ванредне изборе, наводи се да „даље остваривање започетих циљева и реформи владе&qуот; „изискује највишу политичку подршку грађана Србије&qуот;.

Избори су одржани 16. марта, а премијер је постао Александар Вучић, који већ 2016. од Николића тражи нови излазак на биралишта.

„За обезбеђивање европског животног стандарда и утврђивање јасног и недвосмисленог пута наше земље у будућност потребна је нова снага уједињене Србије с јасним мандатом да се реформе заврше&qуот;, наведено је тада у Вучићевом образложењу.

У преводу, сваки пут се истицало да је нама фантастично, али ако имамо изборе биће нам још боље, каже Недељков из Црте.

Ванредно се потом гласало 2022, као и 2023. године, после таласа протеста због масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар&qуот; и селима око Београда.

• Србија - земља ванредних избора
• Шта имају заједничко Милошевић, Ђинђић и Вучић
• Незнани подстанари и непознати суседи - стална мука бирачког списка у Србији

„Све те ванредне изборе иницирала је власт, иако за њих није било политичке потребе - увек је имала стабилну парламентарну већину&qуот;, сматра Јовановић са ФПН-а.

Као њихов први циљ истиче „коришћење тренутака популарности напредњака&qуот;, који су на тај начин тражили легитимитет владавине, а други „сатирање опозиције&qуот;.

„Разједињена, слаба и сатанизована опозиција једноставно је остајала кратког даха у тој сталној изборној трци, док су стални порази психолошки демотивисали опозиционо настројено бирачко тело&qуот;, истиче Јовановић.

Трећи разлог види у дугим периодима влада у техничком мандату - када се владало, иако је скупштина распуштена.

То је „додатно отварало простор председнику републике (Вучићу) да буде једина оперативна политичка фигура и тако учврсти ауторитарни начин владања&qуот;, додаје професор.

У извештају из 2024. који је објавио Фридом хаус, организација за заштиту људских права и промоцију демократије, забележен је „највећи пад Србије у последњих десет година.&qуот;

Томе су највише допринели избори из децембра 2023. године, одржани у непоштеним условима и уз бројне нерегуларности, наводе у извештају, додајући и да СНС „нарушава политичка права и грађанске слободе, вршећи притисак на независне медије, политичку опозицију и организације грађанског друштва&qуот;.

СНС је негирао све оптужбе о нерегуларности избора.

Студенти и ванредни избори

Закључивши да власт неће испунити њихове захтеве, студенти су 5. маја затражили расписивање ванредних парламентарних избора.

Јасног одговора власти и даље нема.

Избора ће бити „кад им буде време&qуот;, изјавио је недавно Миленко Јованов, шеф посланичке групе СНС-а, поручивши студентима да „буду стрпљиви&qуот;.

„Имају времена да добро размисле ко треба да буде на листи, под којим редним бројем и тако даље&qуот;, додао је.

Јасан је разлог због чега још нема нових ванредних избора, додаје Недељков.

„Наша истраживања јасно показују да сваки други грађанин Србије има поверење у студенте, док је у односу на институцију председника оно пало на око сваког трећег.

„И кроз друга питања се види дубоко незадовољство људи и то не само опозиционо оријентисаних или страначки неопредељених, већ и оних који подржавају странке на власти&qуот;, истиче Недељков.

Студентски захтев за изборима Јовановић види као „излазну стратегију у тренутку слабљења интензитета студентске побуне&qуот;, а коју власт „жели да исцрпи&qуот;.

„Верују да ће летњи месеци, дилеме око наставе на факултетима и опасност од губитка школске године, додатно ослабити студенте, па пролонгирају одлуку о евентуалним изборима, који јесу механизам за решавање оваквих снажних друштвених подела.&qуот;

Питање је само да ли одлазак на биралишта, после бројних жалби због нерегуларности избора, представља излаз из кризе или је може додатно погоршати, закључује он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како су изгледали избори пре 100 година и да ли се променила политичка култура на Балкану
• Како се могу поништити избори у Србији
• О изборима са позиције 250: На зачељу листа искусни политичари, нова лица и једна бака
• Ко посматра изборе у Србији
• Избори у Србији: Шта је закључио ОДИХР, а шта каже власт
• Да ли је Србији потребан нови Фелипе Гонзалес да реши постизборну кризу

(ББЦ Невс, 06.11.2025)