Зашто је Косово без скупштине и после рекордних 30 покушаја

Пат позиција у шаху значи да краљ није нападнут, али ће сваки потез играча довести до пораза.

У сличној ситуацији нашао се Аљбин Курти, премијер Косова у техничком мандату, који је после победе на фебруарским изборима најављивао формирање нове владе и наставак пута утабаним стазама.

Но, влада се бира у парламенту, а Скупштина Косова није конституисана ни из 30. покушаја.

Посланицима су потврђени мандати, али није изабран председник парламента ни три месеца после избора.

Седнице се већ недељама одржавају сваких 48 сати, али безуспешно.

Будући први човек скупштине треба да добије 61 глас од 120 посланика парламента.

Али кандидаткиња Самоопредељења Аљбуљена Хаџију најчешће добије 57, па се седнице поново заказују.

Проблем јесте процедурални, али још је више политички, оцењује Огњен Гогић, политички аналитичар из Северне Митровице.

„Политички проблем је што нема јасне већине, Куртију треба четири до пет посланика које упорно не може да скупи, а опозиција би могла, али неће.

„Да опозиција хоће да узме владу тражили би начин да се изађе из овога, али им одговара да Курти буде крив за блокаду&qуот;, каже Гогић за ББЦ.

Сви калкулишу тренутно јер на јесен стижу локални избори, а 2026. би овај парламент требало да бира новог председника Косова, уз обавезно присуство две трећине посланика, објашњава он.

• Колико је Курти променио Косово, а колико је Косово променило њега
• Курти уверен да ће формирати нову владу, Српска листа тврди да је апсолутни победник у српској заједници
• Избори на Косову: Куртијева Пирова победа или нови премијерски мандат

Постизборна комбинаторика

По освајању највећег броја гласова на изборима, Курти је најавио да ће са претходним коалиционим партнерима направити владу.

Уз 48 посланика, потребно је још 13 руку подршке у скупштини, али је овај циљ за сада непремостива препрека.

Веће странке не желе у коалицију са Куртијем, а резултате није донело ни преговарање са другим посланицима да се придруже његовој странци.

У опозицији су остале Демократска партија Косова (ПДК) са 24 мандата, Демократски савез Косова (ЛДК) са 20 и Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја са осам посланика.

Мањине имају по 10 загарантованих места - 10 српски представници и 10 остали - Бошњаци, Турци, Роми, Ашкалије, Египћани.

Српској листи, блиској званичном Београду, припало је девет, а један мандат освојио је Ненад Рашић, некадашњи министар у Куртијевој влади.

Договор три велике албанске странке са мањинама би могао да узме узде владе из руку Куртија, али се чини да засад нема воље за оваквим преокретом.

'Можемо да се упишемо у Гинисову књигу рекорда'

Поланици опозиције одбијањем да гласају крше Устав, рекао је пре почетка 30. седнице посланик Покрета Самоопредељење, Хекуран Мурати.

Посланик Демократске партије Косова (ПДК), Наит Хасани, најавио је да више неће долазити на седнице и да би требало да убудуће долазе само председници политичких странака, а да Курти схвати да није победио на изборима.

„Који је смисао да нас малтретирају да долазимо, да путујем из Призрена да бих по 30. пут слушао исти рефрен?

„Ово штети међународном угледу Косова кроз који тренутно пролазимо, тридесети пут – можемо да се упишемо у књигу Гинисових рекорда&qуот;, казао је Хасани, преноси Коссев.

Шта кажу странке?

После једне од претходних седница скупштине, Курти је писмом позвао председника ЛДК на коалицију, што је Љумир Абдиџику одбио и предложио прелазну владу, уједињење и договор свих албанских странака заступљених у парламенту.

Курти је одбацио овај предлог, а не одустаје ни од ексклузивног права предлагања председавајуће парламента, што опозиција тражи.

Мемљи Краснићи, лидер ПДК, оптужио је косовског премијера да држи скупштину и друге институције као таоце, понављајући исти сценарио са истим резултатом.

„Изгледа да је за Куртија Аљбуљена Хаџију важнија од око милион грађана&qуот;, рекао је Краснићи.

На делу је „институционална катастрофа&qуот;, упозорава он.

„Игра око неформирања Скупштине Косова постала је срамотна, не само за изабране посланике, већ и за државу Косово.

„Седнице које се понављају сваких 48 сати, без било какве одлуке, постале су симбол наше државне незрелости”, поручио је Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова.

Ова странка је поднела Уставном суду предлог формирања комисије за тајно гласање током конститутивне седнице скупштине, пишу медији.

Конститутивна седница, према правилнику скупштине, не може да буде завршена док се не изаберу председник и потпредседници.

Погледајте видео са једне од ранијих седница Скупштине Косова: Туча посланика, Курти поливен водом

Како је настао правни проблем?

Институционалних блокада на Косову било је и 2014, 2017. и 2020. године, подсећа Гогић.

Најдуже је трајала криза 2014. када је ПДК, коју је тада предводио Хашим Тачи, победила на изборима, али је ривалски Демократски савез Косова, направио коалицију и обезбедио већину за избор председника скупштине.

„Уставни суд је то оборио и рекао да председника скупштине предлаже странка која је победила на изборима.

„После су ПДК и ЛДК ушли заједно у коалицију и тиме је завршено, међутим у пресуди није речено шта ако победник не успева да изгласа председника, а упорно предлаже као што је сад случај&qуот;, описује Гогић правну празнину.

Ово питање још нико није упутио Уставном суду.

„Зато нема одговора када може да се каже да је победник избора исцрпео могућности.

„Харадинај Уставном суду поставља периферно питање, а не траже мандат да они предложе кандидата за председника&qуот;, тврди Гогић.

Шта даље?

Уочи 13. покушаја конституисања, уследила је дипломатска офанзива амбасада западних земаља на Косову у покушају окончања политичке блокаде.

Америчка амбасада је саопштила да Косову треба стабилна влада, Велика Британија нагласила је хитност проналаска решења, док је Немачке подсетила да је спремност на компромис једна од европских вредности, пише дневник Коха.

Амабасадори Квинте - Америке, Велике Британије, Немачке, Италије и Француске - састали су са Куртијем 12. маја, али се расплет још не назире.

Косовска председница Вјоса Османи позвала је лидере политичких странака на консултације 15. маја.

Криза би могла да се настави и наредних месеци, јер представници међународне заједнице не врше притисак на опозицију да се реши, уверен је Гогић.

Странке опозиције не журе да уђу у владу у овим околностима, која би могла да се тумачи као „трула коалиција&qуот;, јер ће се на предстојећим локалним изборима свака борити засебно.

„Курти би хтео да формира владу, чак и да се иде на нове изборе, али не може.

„Верујем да је могућ сценарио да се заједно са локалним у октобру, иде и на парламентарне изборе&qуот;, напомиње Гогић.

Међутим, по Уставу Косова, да би избори били расписани и распуштен парламент, потребно је да Скупштина претходно буде конституисана, додаје.

А то нас враћа на почетак приче.

• Ко је Аљбин Курти
• „На Косову је био сукоб Албанаца као народа и Србије као државе - а не Албанаца и Срба&qуот;
• Аљбин Курти: „Верујем да би Европска унија могла да буде активнија и јаснија&qуот;

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Војни споразуми у региону: Београд и Будимпешта одговорили Загребу, Тирани и Приштини
• Шта за Балкан значи повратак Трампа
• Откуд у вашингтонском споразуму о Косову српска амбасада у Израелу
• Косово: Како се живи јужно од Ибра
• О праву и политици: Шта Косову недостаје на путу до потпуне независности
• Битка за Кошаре: Три тумачења и једна песма

(ББЦ Невс, 06.11.2025)