Умро Брајан Вилсон, вођа Бич бојса и легенда рокенрола

Брајан Вилсон, суоснивач, визионар и крхки лидер Бич бојса (Тхе Беацх Боис) умро је у 82. години, а његов гениј за мелодију и аранжмане, који је надахнуо летње класике тог знаменитог рок бенда из САД као што су "Гоод Вибратионс" и "Год Онли Кновс", претворио га је у једног од најутицајнијих аутора у рокенролу свих времена, пишу данас светски медији.

Вест о Вилсоновој смрти објавила је данас његова породица на његовом сајту и друштвеним мрежама, без других детаља.

Зна се да је Вилсон због поодмакле деменције од маја 2024. године стављен под старатељство својих дугогдишњих заступника, публицисте Џин Сиверс и менаџерке Ли Ен Хард, на основу одлуке суда.

Бич бојсе, најзнаменитије представнике тзв. сурферског рока, основала су у Калифорнији три брата: Брајан, Карл и Денис. Брајан, који је поживео најдуже, свирао је бас, Карл је свирао соло гитару, а Денис је ударао бубњеве.

Током шездесетих година прошлог века, када су рокенрол и популарна култура освојили Запад, Бич бојси су били међу најпопуларнијим бендовима на свету, раме уз раме са Битлсима (Тхе Беатлес), Ролинг Стонсима (Тхе Роллинг Стонес), Енималсима (Тхе Анималс), Кинксима (Тхе Кинкс) и Ху (Тхе Вхо).

Први хит "Сурфин" снимили су 1961. године, а тада су намеравали да се зову Пендлстоунс (Тхе Пендлестонес), али када су видели да их је на првим примерцима сингла њихова компанија означила као "Момке са плаже" (Тхе Беацх Боис), одлучили су да узму управо то име.

Потом су локални, калифорнијски успех претворили 1963. године у светски са песмом "Сурфин УСА" и у међувремену продали више од 100 милиона примерака својих албума и синглова. Њихов албум "Пет Соундс" из 1966. године једно је од најзнаменитијих издања рокенрола свих времена, а сматрани су америчким одговором на Битлсе, с којима су имали добар однос.

Међу њиховим најчувенијим песмама - химнама за летње журке - налазе се "Гоод Вибратионс" и "Год Онли Кновс" (обе из 1966. године), "Фун Фун Фун" и "И Гет Ароунд" (обе из 1964.), као и "Цалифорниа Гирлс", "Барбра Анн", "До Иоу Ванна Данце" и "Хелп Ме Рхонда" (све четири из 1965.).

Како наводи Асошиејтед прес, Бич бојси су се са својим песмама претворили у "међународне амбасадоре сурфа и сунца", премда је само један члан бенда, Денис, уистину био сурфер.

Вилсон, који је имао оштећен слух наводно због тога што га је отац тукао у младости, био је слављен због свог композиторског и аранжерског дара, па чак упоређиван са Гершвином и био сажаљеван због својих демона.

На врхунцу славе желео је да његове песме имају савршен звук. Био је, оцењује АП, један од великих рокенрол романтичара и такође је био човек измучена духа - зависан од дрога и психолошки беспомоћан под притиском славе и очекивања да направи још ремек дела после албума "Пет Соундс" и глобалног хита "Гоод Вибратионс".

Временом је развио психичке поремећаје и новинаре је збуњивао неповезаним одговорима. Из првог брака са Мерилин Ровел добио је две ћерке Карни и Венди - будуће чланице бенда Вилсон-Филипс (Вилсон Пхиллипс) - од којих је био отуђен све до друге половине деведесетих година прошлог века.

Вилсон је нашао мир у другом браку са Мелиндом Ледбетер, с којом се венчао 1995. године и добио још две ћерке. Она је преминула 2024. године.

Бич бојси су постали део Рокенрол куће славних 1988. године.

Вилсонов гениј славили су многи музичари - од Елтона Џона, Бруса Спрингстина преко Смокија Робинсона и Керол Кинг до Пола Макартнија који је за његову баладу "Год Онли Кновс" говорио да га често доводи до суза.

(Бета, 11.06.2025)