Jesu li ljudi po prirodi monogamni

U svetu u kojem aplikacije za upoznavanje nude beskonačne mogućnosti izbora, a definicije partnerskih odnosa se neprestano menjaju, pitanje da li su ljudi po prirodi monogamni s čini aktuelnijim nego ikada pre.

Isto se pita Alina, Rumunka koja živi u Londonu, posle iskustva poliamorije, održavanja više intimnih veza u isto vreme, uz punu saglasnost i znanje svih uključenih strana.

„Nedavno sam upoznala nekoga ko je poliamoran i oduvek je bio takav.

„Samo sam želela da saznam zašto smo se kao društvo opredelili za monogamiju?”, objašnjava ona.

Jedan od načina da razumemo našu evoluciju je proučavanje naših najbližih srodnika među primatima i njihovih reproduktivnih strategija.

„Kod gorila, mužjak se pari sa više ženki.

„Dakle, potomstvo u grupi gorila potiče od istog mužjaka, ali od različitih ženki”, kaže Kit Opi, evolucioni biolog na Univerzitetu u Bristolu, u Engleskoj.

Međutim, takva strategija razmnožavanja nije naročito delotvorna, jer dovodi do visoke stope infanticida, kada odrasle životinje namerno usmrćuju mlade potomke iste vrste, objašnjava Opi.

„Infanticid je prilično jeziv aspekt života gorila”, kaže on.

„To je kada mužjak gorile ubije mladunčad gorile sa kojima nije u srodstvu, da bi njijhove majke brže bile spremne za oplodnju i da bi on mogao da se pari sa njima.

„Ovo verovatno nije evolutivna strategija koju bismo želeli da oponašamo”, dodaje.

• Verujete li u monogamiju
• Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
• Samci sa više partnera - nove zajednice za budućnost

Ali, kod drugih čovekolikih majmuna koji su bliži ljudima, kao što su šimpanze i bonobo majmuni, ženke su razvile drugačiju evolutivnu taktiku.

One se pare sa više mužjaka, čime ih zbunjuju u pogledu očinstva i smanjuju verovatnoću da njihovo potomstvo bude povređeno ili ubijeno.

Ljudi su verovatno u početku primenjivali sličnu taktiku, u grupama u kojima su i muškarci i žene imali odnose sa više partnera.

Ali pre oko dva miliona godina, stvari su se promenile.

„Razlog su bile klimatske promene”, kaže Opi.

„U podsaharskoj Africi, gde su živeli naši preci, klima se promenila.

„Velike površine su se isušile i pretvorile u savane.

„Rani ljudi su morali da žive u velikim grupama da bi se zaštitili od brojnih predatora.

„Mozak im je postajao sve veći da bi mogli da se nose sa složenom društvenom strukturom, i zato je morao da produži i period dojenja”.

Međutim, u tim velikim grupama u kojima je bilo mnogo muškaraca postajalo je teže pomešati očinstvo.

„Takođe, ženama je bila potrebna pomoć jednog od tih muškaraca za odgajanje potomstva.

„Zato su prešle na monogamiju”, objašnjava.

Da li je monogamija najbolje rešenje?

Ova promena se nije dogodila zato što je monogamija „bolja”, već zato što je bila jedino održivo rešenje, objašnjava Opi.

Odgajanje dece koja su imala veliki mozak i sporo su se razvijala zahtevalo je ogroman roditeljski angažman, mnogo veći od onog koji bi samo majka mogla da pruži.

Iako istraživanja ukazuju da su rani ljudi evoluirali ka monogamiji, oni koji se opredele za monogamne veze često imaju problem da ostanu verni samo jednom partneru.

„Postoje vrste koje provove čitav život sa jednim partnerom i ne varaju, ali one su prilično retke”, kaže Opi.

„Naši najbliži srodnici koji su monogamni su giboni.

„Ali, giboni žive odvojeno od drugih parova, i verovatno im je lakše, i mužjaku i ženki, da kontrolišu ko ulazi na njihovu teritoriju u prašumi.

„Ali kada ste u velikoj grupi u kojoj ima više mužjaka i ženki, kao što žive ljudi, mnogo je teže nadgledati takve odnose, odnosno znati da li vas partner vara ili ne”, dodaje.

Gledano iz ovog ugla, monogamija nije prirodna, već je više strategija preživljavanja koja ima određene nedostatke.

Hemija vezivanja

Dakle, šta se dešava u našem mozgu kada se zaljubimo ili kada se borimo da ostanemo verni?

Sara Blumental, doktorantkinja neuronauka na Univerzitetu Emoriju u Americi, proučava prerijske voluharice, male, krznene glodare poznate po dugotrajnim partnerskim vezama, sličnim ljudskim.

Za razliku od njihovih rođaka koji nisu monogamni, prerijske voluharice imaju visok nivo oksitocinskih receptora u centrima za nagrađivanje u mozgu.

Oksitocin, koji se često naziv „hormon milovanja i nežnosti”, je neurohemikalija koja se oslobađa u mozgu tokom fizičkog dodira i emotivnog povezivanja.

„Ako eksperimentalno poremetimo signalizaciju oksitocina kod prerijskih voluharica, one nisu u stanju da osnuju jake veze i provode manje vremena sa njihovim partnerom”, objašnjava Blumental.

Ljudi imaju sličan oksitocinski receptor, što ukazuje da su naši mozgovi podešeni tako da emocionalnu vezu doživljavaju kao nagradu.

Međutim, druga hemijska supstanca, dopamin, može da objasni pojavu želje za nečim novim, uprkos posvećenosti partneru.

Tokom ranih faza povezivanja, dopamin preplavljuje mozak, podstičući privlačnost i otvorenost.

Međutim, kada se veza ustali, menjaju se obrasci lučenja dopamina.

Žene koje imaju više muževa

Uprkos evolutivnom argumentu u korist monogamije, ljudske kulture su kroz istoriju imale širok spektar partnerskih odnosa.

Antropološkinja dr Kejti Starkveder sa Univerziteta Ilinoisa u Čikagu dokumentovala je više od 50 slučajeva poliandrije, bračne zajednice u kojoj žena ima više muževa, širom sveta - od Nepala i Tibeta u Aziji, do pojedinih delova Afrike i Severne i Južne Amerike.

Iako je poliandrija statistički ređa od poliginije (bračna zajednica muškarca i više žena), Starkveder kaže da takav oblik zajednice ne terba smatrati neosnovanim ili neodrživim.

„Žene mogu da imaju ekonomske koristi od više partnera.

„Ako glavni muž umre ili mora da bude odsutan duži vremenski period, kao što je bio slučaj kod nekih starosedelačkih grupa u Severnoj Americi, bilo je mudro imati rezervni plan”, kaže ona.

U nekim slučajevima, zajednice koje nisu monogamne su donosile i genetske prednosti.

„U sredinama gde su bolesti česte i smrtnost visoka, možda je zaista korisno imati više dece koja imaju malo različitu genetiku”, objašnjava Starkveder.

„Oni su možda bolje prilagođeni trenutnim uslovima života”.

Međutim, i u zajednicama koje nisu monogamne postoje izazovi.

Održavanje više emocionalnih veza istovremeno zahteva vreme, emotivna ulaganja i stalnu komunikaciju.

„Izuzetno je teško i za muškarce i za žene da održavaju odnos sa više supružnika.

„To je i ekonomski i emocionalno naporno.

„Mislim da je upravo to glavni razlog zašto je monogamija i dalje statistički najčešći oblik braćne zajednice”, kaže Starkveder.

Poliamorni pogled na ljubav

U Alininom slučaju, monogamija nije dala rezultate u njenoj prethodnoj vezi.

Danas je u poliamornoj vezi i osećanja joj su složena.

„Ljubomora može da bude vrlo snažna i teška.

„Kod mene, ljubomoru uglavnom izaziva sumnja da mi neko možda ne govori istinu, ali čim imam potvrdu da je iskren, ljubomoru lakše podnosim”, priznaje ona.

Slično mišljenje ima i njen partner.

„Rekao bih da ljubomora nije najveći problem.

„Mnogo veći izazov su vreme i trud koji su potrebni za održavanje više zdravih odnosa.

„To ponekad ume da bude iscrpljujuće”, objašnjava on.

Ipak, oboje kažu da je sve vredno ulaganja.

„Ne postoje unapred određena pravila.

„I zbog toga si primoran da vodiš razgovore koje inače možda ne bi ni započeo, a to je zapravo ojačalo našu vezu”, kaže Alina.

Dakle, da li smo prirodno monogamni?

Čini se da je odgovor: i da i ne.

U različitim kulturama i istorijskim periodima ljudi su razvijali razne oblike partnerskih odnosa koji su bili prilagođeni društvenim, ekonomskim i ekološkim uslovima u kojima su živeli.

Neki smatraju da im zajednice koje nisu monogamne pružaju emotivnu slobodu i ekonomsku fleksibilnost.

A drugi veruju da je monogamija najjednostavniji i najpraktičniji način za ostvarenje ljubavi i partnerstva.

„Ljudi su evoluirali da budu prilagodljivi, a to podrazumeva i način na koji ostvarujemo partnerske odnose i zasnivamo bračne zajednice.

„Živimo u svim mogućim sredinama na Zemlji, a to je zahvaljujući našem ponašanju i sposobnosti da se prilagodimo”, kaže Kejti Starkveder.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ima li prednosti u odbacivanju monogamije
• Da li će „Zumansa“ zauvek promeniti ljubavne sastanke
• Može li virtuelni seks da zameni pravi

(BBC News, 06.12.2025)