Декларација са самита у Одеси: Интензивирање подршке Украјини, јачање санкција Русији

У декларацији, која је у среду усвојена на четвртом Самиту Украјина-Југоисточна Европа у Одеси, земље учеснице су позвале међународну заједницу да интензивира подршку Украјини и да појача санкције уведене Русији у банкарском и енергетском сектору.

У том документу, који од 11 учесника Самита није потписао једино председник Србије Александар Вучић, међународна заједница се позива да интензивира подршку Украјини "у њеној борби за одбрану слободе, независности и територијалног интегритета", док се све државе позивају "да се уздрже од пружања било какве материјалне или друге помоћи ратним напорима Русије".

У декларацији која има 19 тачака, учесници Самита наводе да "охрабрују међународну заједницу да задржи и да додатно појача санкције против Русије у банкарском и енергетском сектору, посебно у вези са ограничењима цена нафте и руском 'флотом у сенци' како би се агресору одузели ресурси који су му потребни за наставак агресије против Украјине, као и да предузме мере ради спречавања заобилажења санкција".

"Русија мора да буде позвана на одговорност и да плати пуну надокнаду за незаконити агресорски рат против Украјине. Руска имовина у свим могућим облицима игра конструктивну улогу у опоравку Украјине у складу са одредбама међународног права", наводи се у документу који су потписали званичници Украјине, Грчке, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Албаније, Црне Горе, Бугарске, Румуније и Молдавије.

У декларацији се "најоштрије осуђује брутални руски рат против Украјине", за који се наводи да представља "тежак злочин против украјинског народа, очигледно кршење међународног права и озбиљну претњу миру, безбедности и стабилности, широм ширег европског континента и глобално".

"Признајемо и подржавамо напоре Украјине да пронађе дипломатски пут ка обнављању свеобухватног, праведног и трајног мира. Потврђујемо нашу непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница, укључујући територијалне воде, и поново потврђујемо нашу посвећеност пружању свеобухватне и одрживе подршке Украјини и њеном народу колико год је потребно", пише у документу објављеном на сајту председника Украјине.

Као "неопходне услове о којима се не може преговарати за свеобухватан, снажан и трајан мир", потписници декларације су навели "потпуно повлачење руских снага и опреме са целе украјинске територије, прекид непријатељстава и рата у целини и потпуно враћање међународно признатих граница Украјине".

"Осуђујемо ратне злочине и злочине против човечности које су починиле руске оружане снаге и друге војне формације у Украјини и против Украјине, укључујући намерне, несразмерне и неселективне оружане нападе и нападе дроновима и ракетама на цивилно становништво и кључну цивилну инфраструктуру Украјине, као и присилну депортацију хиљада украјинских цивила — укључујући децу — са привремено окупираних територија Украјине у Русију", наводи се.

Потписници декларације наводе у документу да "поново потврђују важност ефикасних и независних истрага руских ратних злочина против Украјинаца и других злочина почињених у Украјини и против Украјине и извођења починилаца пред лице правде".

"Уз то, подржавамо међународне напоре за оснивање специјалног трибунала за злочин агресије против Украјине, који је починила Русија", пише у документу који су потписали председници Украјине, Црне Горе, Румуније и Молдавије - Володимир Зеленски, Јаков Милатовић, Никушор Дан и Маја Санду, премијери Грчке, Хрватске и Бугарске - Киријакос Мицотакис, Андреј Пленковић и Росен Жељасков, председница парламента Албаније Елиса Спиропали, први заменик премијера Северне Македоније Изет Меџити и заменица премијера Словеније Тања Фајон.

Потписници су навели и да украјинска енергетска инфраструктура "и даље пати од намерних и систематских напада Русије" и обавезали се да ће допринети "текућем и послератном опоравку и обнови Украјине".

"Разговарали смо о начинима за повећање наше подршке, укључујући мобилизацију приватног сектора ради обезбеђивања неопходне опреме и финансирања. Такође смо нагласили важност побољшане регионалне координације и снажних електроенергетских интерконектора како би се ублажио утицај ових напада и ојачала регионална енергетска безбедност", наводи се у декларацији.

У декларацији се, између осталог, наводи и да се рад учесника Самита у Одеси "надовезује на разматрања и закључке" претходних самита Украјина–Југоисточна Европа, одржаних у Атини у августу 2023, у Тирани у фебруару 2024. и у Дубровнику у октобру 2024. године.

Вучић, који је данас први први пут посетио Украјину од почетка руске инвазије у фебруару 2022. године, рекао је српским медијима да није потписао декларацију јер се њом позива на увођење санкција Русији због рата против Украјине.

Он је казао да га "нико није претерано притискао" да потпише декларацију и додао да "није могао против себе, своје земље и политике коју води", а која подразумева неувођење санкција Русији и поштовање територијалног интегритета Украјине, односно непризнавање окупације украјинских територија.

Вучић је, између осталог, рекао и да је Зеленски "показао поштовање према територијалном интегритету Србије" јер на Самиту није било представника Косова, и додао да је то "велики гест" према Србији који ће она "итекако умети да цени".

(Бета, 12.06.2025)