Iran uzdrman u do sada neviđenom izraelskom napadu, a ovo je tek početak

Operacija „Uspon lava", kako Izrael naziva vlastiti napad na Iran, predstavlja pravi presedan.

Neuporedivo je dalekosežnija i ambicioznija od bilo čega što se desilo ranije, računajući tu i dve razmene raketa i dronova s Iranom prošle godine.

Za Iran, ovo je najveći napad na njegovu teritoriju od Iransko-iračkog rata iz 1980-1988.

U najmračnijim satima pred zoru, Izraelske vazduhoplovne snage gađale su ne samo lokacije povezane sa iranskim nuklearnim programom, već i protivvazdušnu odbranu zemlje i baze za balističke rakete, umanjivši tako sposobnost Irana da uzvrati.

Na terenu i u senci, mreže operativaca koji rade za Mosad, izraelsku stranu obaveštajnu službu, navodno su pomogli uprevši prstom u tačne lokacije ključnih osoba u vojnoj komandi i timu nuklearnih naučnika.

Među ubijenima tokom noći su šef iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC), čuvari Islamske revolucije koja je svrgla šahov režim 1979. godine, kao i šef redovnih oružanih snaga i šef vazduhoplovnih snaga IRGC-a.

Iran kaže da je poginulo najmanje šest njegovih naučnika.

Još jednom se pokazalo da je izraelska špijunska agencija uspela da prodre u samo srce iranskog sigurnosnog establišmenta, dokazavši da niko tamo nije bezbedan.

Iranska državna televizija javila je da je poginulo 78 ljudi i saopštila da je među mrtvima bilo civila, pa čak i dece. (Ovo je nezvanična brojka i nije nezavisno potvrđena.)

Mosad je navodno u sklopu ovog napada uspeo da lansira dronove iz unutrašnjosti Irana.

Primarne mete čitave operacije bile su nuklearna postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu i baze koje pripadaju Iranskoj republikanskoj gardi.

Što se izraelskih vojnih planera tiče, sve ovo je dugo pripremano.

Iran je uzdrman, a ovo bi mogao da bude tek prvi talas.

Biće još mnogo potencijalnih meta na izraelskoj listi za odstrel, mada će neke možda biti van njegovog domašaja, zakopane duboko ispod zemlje u utvrđenim bazama ispod čvrstih stena.

Šta je, dakle, dovelo do ovog izraelskog napada i zašto baš sada?

• Pet ključnih pitanja posle napada Izraela na Iran
• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom

Zauzdavanje iranskog nuklearnog programa

Izrael, i nekoliko zapadnih zemalja, sumnjaju da Iran u tajnosti radi na onome što se naziva „sposobnošću proboja", a znači tačku bez povratka u razvijanju održivog nuklearnog naoružanja.

Iran to negira i odavno insistira na tome da je njegov civilni nuklearni program – koji je dobijao pomoć od Rusije – namenjen isključivo u mirnodopske svrhe.

Izrael više od decenije pokušava, uz različite stepene uspeha, da uspori i zaustavi nuklearni napredak Irana.

Iranske naučnike misteriozno su ubijali nepoznati napadači, a vojni šef nuklearnog programa, general-major Fahrizadeh, ubijen je mitraljezom na daljinsko upravljanje na zabitom putu nadomak Teherana 2020. godine.

Pre toga, američki i izraelski sajber-detektivi uspeli su da ubace razoran kompjuterski virus, pod šifrovanim imenom Staksnet, u iranske centrifuge, koji je doveo do toga da počnu nekontrolisano da se obrću.

Ove nedelje je nuklearni kontrolor Ujedinjenih nacija, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), ustanovila da Iran krši obavezu neširenja nuklearnog oružja i zapretio da će ga prijaviti Savetu bezbednosti UN-a.

Mnoge od zabrinutosti povodom iranskog nuklearnog programa proističu iz gomilanja izuzetno obogaćenog uranijuma (HEU), koji je obogaćen za i do 60 odsto, što je daleko iznad nivoa neophodnog za generisanje civilne nuklearne energije i relativno blizu nivoa potrebnog da počne da se pravi bomba.

Postojao je sporazum o ograničavanju iranskog nuklearnog programa.

Postignut je 2015. godine, dok je američki predsednik bio Barak Obama, ali ga je Donald Tramp nazvao „najgorom pogodbom na svetu" i, kad je ušao u Belu kuću, povukao je SAD iz njega.

Naredne godine Iran je prestao da ga se pridržava.

Niko izvan Irana ne želi da Islamska Republika poseduje nuklearnu bombu.

Izrael, mala zemlja čiji je najveći deo stanovništva od 9,5 miliona ljudi skoncentrisan u urbanim oblastima, doživljava Iran naoružan nuklearnom bombom kao egzistencijalnu pretnju.

On neprestano ukazuje na brojne izjave viših iranskih zvaničnika koji pozivaju na uništenje države Izrael.

Saudijska Arabija, Jordan i zalivske arapske države ne vole previše iranski revolucionarni režim Islamske Republike, ali su naučili da žive sa njim kao susedom.

One će sada biti izuzetno nervozne zbog mogućnosti da se ovaj sukob proširi na njihove obale.

Za Izrael, ključan je bio izbor pravog trenutka.

Iran je već bio oslabljen efektivnim porazom ili eliminacijom njegovih posrednika i saveznika u Libanu, Siriju i Gazi.

Njegova protivvazdušna odbrana umnogome je kompromitovana posle izraelskih napada iz oktobra prošle godine.

U Beloj kući je predsednik koji mu je naklonjen i, na kraju, Izrael je navodno strahovao da će ključna iranska oprema za obogaćivanje uranijuma biti preseljena dublje pod zemlju.

• Druga šansa: Mogu li Iran i Amerika da postignu sporazum o nuklearnom programu
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Koliko je snažna iranska vojska

Kako će se ovo dalje razvijati?

Očigledno je šta bi Izrael da postigne s ovom operacijom: on želi da, u najmanju ruku, unazadi iranski nuklearni program za nekoliko godina.

Po mogućstvu, najviše bi voleo da ga potpuno zaustavi.

Takođe, biće mnogo onih u izraelskoj vojsci, političkim i obaveštajnim krugovima, koji će se nadati da će ova operacija čak toliko oslabiti iransko vođstvo da će ono u potpunosti pasti, dovodeći bezazleniji režim na vlast koji više neće predstavljati pretnju u regionu.

To su možda samo pusti snovi s njihove strane.

Predsednik Tramp je u petak izjavio da je Iran dobio „drugu šansu" da pristane na sporazum.

Šesta runda pregovora između Amerike i Irana trebalo je da se održi u Muskatu u nedelju, ali Izrael ne polaže previše nade u te pregovore.

Baš kao što je Rusija optužena da vuče za nos Trampa u vezi sa mirovnim pregovorima sa Ukrajinom, Izrael veruje da Iran isto radi ovde.

Izrael smatra da je ovo najbolja i možda poslednja šansa da uništi iranski program za nuklearno naoružanje na koji se sumnja.

„Do sada neviđeni izraelski napadi širom Irana pokrenuti tokom noći osmišljeni su da unište šanse predsednika Trampa da postigne sporazum za ograničavanje iranskog nuklearnog programa", kaže Eli Geranmajeh, viša saradnica za politiku pri Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

„Očigledno je da je cilj tempiranja ovih napada i prirode njihove masovnosti bio da potpuno osujeti pregovore."

Vašington je uložio veliki trud da predoči Iranu da on ne učestvuje u ovom napadu.

Ali ako Iran bude odlučio da uzvrati bilo kojoj od mnogih američkih baza u regionu, direktno ili preko posrednika, onda postoji rizik da će SAD biti uvučene u još jedan sukob na Bliskom istoku.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei zarekao se na „surovu kaznu" za Izrael, ali je on danas u mnogo slabijem položaju nego što je bio pre dve godine i njegove opcije za odmazdu su ograničene.

Govorkanja o trci u nuklearnom naoružanju

Ovde, međutim, postoji još jedan, veći rizik.

Operacija Izraela bi i dalje mogla da mu se obije o glavu, pokrenuvši trku u nuklearnom naoružanju.

Tvrdokorni jastrebovi u okviru iranskog bezbednosnog establišmenta odavno tvrde da bi najbolje odvraćanje od budućih napada Izraela ili Amerike bilo kad bi Iran nabavio nuklearnu bombu.

Sigurno su naučili lekciju iz različitih sudbina lidera Libije i Severne Koreje.

Libijski pukovnik Gadafi odrekao se programa Oružja za masovno uništenje 2003. godine; osam godina kasnije, bio je mrtav u jarku, svrgnut s vlasti u protestima Arapskog proleća koji su imali podršku zapadnih vazduhoplovnih sila.

Za razliku od njega, Severna Koreja se oduprla svim međunarodnim sankcijama da bi izgradila zavidan arsenal nuklearnih bojevih glava i interkontinentalnih balističkih raketa, dovoljan da svaki potencijalni napadač dobro razmisli da li želi to da radi.

Kakva god konačna šteta bila od izraelske Operacije „Uspon lava", ako iranski režim opstane – a umeo je da se izvuče uprkos lošim izgledima i ranije – onda postoji opasnost da će samo ubrzati trku za pravljenje, pa čak i testiranje nuklearne bombe.

Ako se to bude dogodilo, gotovo sigurno će pokrenuti trku u nuklearnom naoružanju na Bliskom istoku – Saudijska Arabija, Turska i verovatno Egipat odlučiće da je i njima potrebna jedna.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Izrael je optužen za najteže zločine, a kakav je odgovor drugih zemalja: analiza BBC urednika
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Rat je izmenio Zelenskog, je li vreme za novu promenu

(BBC News, 06.14.2025)