Nastavljeni vazdušni napadi Izraela i Irana, Tramp pozvao na dogovor

Iran i Izrael su nastavili vazdušne napade u nedelju, nakon što je Izrael napao Iran 13. juna, pogodivši nuklearna postrojenja, vojne lokacije i naseljena područja. Iran je odgovorio dronovima i balističkim raketama.

Izrael je nastavio da gađa, kako tvrde zvaničnici, nuklearna i naftna postrojenja.

Najmanje 120 ljudi je ubijeno, a preko 900 ranjeno u tim napadima, od čega oko 30 žena i dece, saopštile su iranske vlasti. BBC ne može nezavisno da potvrdi ove cifre.

Visoki vojni zvaničnici kažu da je najmanje 18 pripadnika Korpusa garde islamske revolucije (IRGC) poginulo, uključujući i komandanta Vazduhoplovnih snaga IRGC-a u petak.

Sedam iranskih nuklearnih naučnika takođe je ubijeno u odvojenim napadima.

Najmanje deset ljudi je nastradalo, a preko stotinu ranjeno u iranskim napadima na centralni i severni Izrael, objavili su zvaničnici.

Najteže je pogođen Bat Jam u centralnom Izraelu, koji su u nedelju obišli premijer Benjamin Netanjahu i ministri iz njegove vlade.

Iran će platiti „veoma visoku cenu" za smrt izraelskih civila, poručio je Netanjahu.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan upozorio je da, ako se izraelski napadi nastave, Izrael treba da očekuje „oštriji i ozbiljniji" odgovor.

Rekao je da Iran nije započeo sukob, ali je „odlučno" odgovorio.

Iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Aragči pozvao je Sjedinjene Američke Države da osude izraelske napade.

„Iran i Izrael treba da postignu dogovor i postići će ga", rekao je u nedelju američki predsednik Donald Tramp.

„Učinimo Bliski istok ponovo velikim", poručio je na društvenoj mreži Istina.

Uprkos objavama predsednika Sjedinjenih Država da je sad vreme za sklapanje sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom, pregovori zakazani za nedelju su otkazani.

Izrael je napao Iran 13. juna, ciljajući iranska nuklearna postrojenja i vojne baze, usmrtivši visoke komandante i šest naučnika. Iranski odgovor usledio je dan kasnije.

Izraelska vojska je upozorila da Iran može da nanese stvarnu štetu zemlji i ovaj napad se može smatrati znakom da je to moguće.

Sukob između dve zemlje sve je ozbiljniji iz sata u sat.

Iran je upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Međutim, kasno u petak, Teheran je pokazao da je u stanju da uzvrati.

U izraelskim napadima, među kojima i na glavni grad Teheran, ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Poginulo je i šest nuklearnih naučnika. Izrael tvrdi da je ubijeno više od dvadeset vojnih komandanata Irana od početka akcije.

„Iran će osvetiti sve žrtve napada, Izrael krši nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet naše zemlje.

„Doživeće gorku i bolnu sudbinu sa ogromnim i pogubnim posledicama", poručio je Muhamed Pakpur, novi komandant revolucionarne garde.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Benjamin Netanjahu neposredno posle napada.

Dok je vrhovni iranski verski vođa, ajatolah Ali Hamnei, saopštio da Izrael „očekuje oštra kaznu", iranski zvaničnici optužuju Ameriku za saučesništvo u napadu.

„Izraelski napadi su objava rata, odmah rešite ovo pitanje, napad je grubo kršenje suvereniteta Irana", poručio je iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči u pismu Ujedinjenim nacijama.

• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom

Kada i gde su se dogodili napadi?

Teheran je pogođen nekoliko puta od 13. juna, a iznad grada je aktivirana vazdušna odbrana.

Na snimku koji je BBC- jev tim za proveru činjenica analizirao vidi se oblak dima zapadno od grada.

Prve eksplozije u Teheranu, prethodno su prijavljene oko 03:30 po lokalnom vremenu.

Iranski državni mediji su javili da su tada pogođena stambena područja, a eksplozije su se čule i severoistočno od Teherana.

U otprilike isto vreme, stanovnike u Izraelu probudile su sirene za vazdušnu opasnost i dobili su hitna telefonska upozorenja.

Iran je gađao balističkim raketama Tel Aviv, Jerusalim i još nekoliko gradova u centralnom delu zemlje.

Izraelska vojska je saopštila da je pogodila „desetine vojnih ciljeva, među kojima i nuklearne ciljeve u različitim delovima Irana".

Satima posle početnih udara, prijavljena je eksplozija u nuklearnom postrojenju Natanz, oko 225 kilometara južno od Teheranu, prema iranskim državnim medijima.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je kasnije potvrdila da je postrojenje u Natanzu pogođeno i rekla da sarađuje sa iranskim vlastima na proceni nivoa radijacije.

Agencija je potom saopštila da su je iranske vlasti obavestile da nuklearna elektrana Bušer nije bila meta i da nije primećen porast nivoa radijacije na lokaciji Natanz.

U međuvremenu, Izrael je nastavio da gađa Iran u blizini nuklearnog postrojenja Fordou, južno og glavnog grada.

Gađano je postrojenje i u Isfahanu, drugom najvećem iranskom gradu, tvrdi portparol izraelske vojske.

Pogledajte snimak posle izraelskog napada na Teheran

Šta kaže Izrael?

„Udarili smo u srce iranskog nuklearnog programa. Ciljali smo glavno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu.

„Udarili smo i u srce iranskog programa balističkih raketa", rekao je Netanjahu u video poruci, dodajući da je vojska ciljala i iranske nuklearne naučnike.

Dodao je da će operacija biti nastavljena „onoliko dana koliko je potrebno da se eliminiše pretnja iz Irana".

Bila je ovo „ciljana vojna operacija za eliminisanje iranske pretnje po sam opstanak Izraela.

„Ako ne bude zaustavljen Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje za veoma kratko vreme, za nekoliko meseci ili za manje od godinu dana.

„To je jasna opasnost po opstanak Izraela", rekao je Netanjahu.

Jedan izraelski vojni zvaničnik rekao je za BBC da Iran ima dovoljno nuklearnog materijala da stvori nuklearne bombe „u roku od nekoliko dana".

Portparol izraelske vojske rekao je da je izveden „preventivni, precizni i kombinovani napad" na iranski nuklearni program.

Udari su bili odgovor na „kontinuiranu agresiju iranskog režima protiv Izraela", rekao je.

Prema saopštenju, desetine izraelskih borbenih aviona učestvovalo je u prvoj fazi operacije izvođenja udara u različitim oblastima Irana.

„Danas je Iran bliži nego ikad pravljenju nuklearnog oružja.

„Oružje za masovno uništenje u rukama iranskog režima predstavlja egzistencijalnu pretnju državi Izrael i ozbiljnu pretnju celom svetu", saopštila je vojska.

U saopštenju se navodi da je vojska „spremna da nastavi da deluje po potrebi".

Ko je ubijen u izraelskim napadima?

Izraelska vojska saopštila je da su u napadima ubijeni načelnik štaba Iranskih oružanih snaga, komandant Iranskog korpusa garde islamske revolucije (IRGC) i komandant Iranske komande za vanredne situacije.

Objavili su da je najmanje 20 vojnih komandanata ubijeno od početka akcije.

Iranski državni mediji su izvestili da su među poginulima Husein Salami, vrhovni komandant IRGC-a, Golamali Rašid, komandant Centralnog štaba Hatam-el Anbije, i načelnik štaba iranskih oružanih snaga, Muhamed Bageri.

Iran je do sada potvrdio da je najmanje šest njegovih nuklearnih naučnika ubijeno u izraelskim napadima.

Najistaknutiji među njima je Ferejdun Abasi, bivši šef Organizacije za atomsku energiju Irana.

Mohamed Mehdi Teheranči, drugi identifikovani, bio je predsednik Islamskog univerziteta Azad u Teheranu.

Abdolhamid Minučer, Ahmad Reza Zolfagari i Amirhosein Feki bili su akademici na teheranskom univerzitetu Šahid Behešti.

Šesta žrtva je identifikovana samo po prezimenu, Motalebizade.

Ali Šamkani, viši savetnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, teško je ranjen, prema iranskim izveštajima.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE IZ IRANA POSLE NAPADA IZREALA

Šta kaže Vašington?

Iz Vašingtona kažu da su SAD bile obaveštene da će izraelski napad biti izveden, ali da u njemu nisu učestvovale.

U intervjuu za ABC Njuz, Tramp je izraelske napade nazvao „odličnim".

Dan uoči izraelskog napada, svi zaposleni u američkoj ambasadi u Iraku koji nisu neophodni za funkcionisanje diplomatskog predsedništva dobili su naređenje o evakuaciji, zajedno sa članovima njihovih porodica.

Osim zaposlenih u ambasadi, i drugim Amerikancima je savetovano da napuste region, rekli su zvaničnici, dodajući da očekuju da bi Iran mogao da uzvrati na određene američke lokacije u Iraku.

Oko 2.500 američkih vojnika je stacionirano u Iraku, prema podacima Ministarstva odbrane.

Nekoliko sati pre napada Izraela, američki predsednik Donald Tramp rekao je da se Vašington nada diplomatskom rešenju i pozvao je Izrael da ne preduzima akcije protiv Iran.

Napadi su izvedeni u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana, a specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je u nedelju da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, međutim pregovori su otkazani u subotu popodne.

„Pregovori planirani za nedelju u Muskatu između SAD i Irana, neće se održati.

„Diplomatija i dijalog ostaju jedini put ka trajnom miru", napisao je ministar spoljnih poslova Omana Badr Albusaidi na društvenoj mreži Iks.

Tramp je ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Ranije ove nedelje, održao je 40-minutni telefonski razgovor, za koji se kaže da je bio „napet", sa Netanjahuom, koji je zagovornik vojnog, a ne diplomatskog pristupa.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Iran tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Britanska organizacija za pomorske trgovinske operacije - deo Kraljevske mornarice - upozorila je 11. juna da bi povećane vojne napetosti na Bliskom istoku mogle da utiču na pomorsku trgovinu.

Cena nafte je prvobitno porasla za više od četiri odsto kada se pročula vest o evakuaciji Amerikanaca, što je posledica očekivane regionalne nestabilnosti koja bi potencijalno mogla da dovede do problema sa snabdevanjem.

Šta je iranski nuklearni program?

Iran godinama tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo u civilne svrhe.

Ima nekoliko postrojenja širom Irana, od kojih su bar neki bili meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Naveo je „brojne propuste" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

'Izraelsko kockanje'

Analiza Frenka Gardnera, BBC stručnjaka za bezbednosna pitanja

Izrael se prilično kocka onim što naziva Operacijom „Uspon lava".

Njegov argument je da nije imao izbora, da je Iran već ubrzavao rad na pravljenju nuklearne bombe i da je ovo bila njegova najbolja i verovatno poslednja šansa da to spreči.

Ali kontraargument je danas relevantniji nego bilo kada pre - a to je da je, kada se prašina slegne posle ove najnovije razmene vatre Irana i Izraela, preživeo dovoljan broj ljudi iz iranskog rukovodstva da sada požuri da napravi bombu.

Jastrebovi u iranskom bezbednosnom establišmentu dugo tvrde da Iran ne samo da ima nacionalno pravo da poseduje ovo oružje, već da bi to bilo najbolje sredstvo odvraćanja od budućih napada.

Pažljivo su procenili različite puteve koje su preduzele Libija i Severna Koreja.

Libijski pukovnik Moamer el Gadafi odustao je od programa oružja za masovno uništenje 2003. godine, a osam godina kasnije ležao je mrtav u jarku, svrgnut protestima Arapskog proleća, uz podršku zapadnih snaga.

Nasuprot tome, režim Kima Džong Una u Severnoj Koreji prkosio je zapadnim sankcijama i uspeo da izgradi impozantan arsenal balističkih raketa sa nuklearnim glavama.

Niko ne žuri da napadne Severnu Koreju.

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Ko upravlja Iranom

(BBC News, 06.15.2025)