Vojna parada u Vašingtonu, protesti širom Amerike

Vašington je u subotu bio domaćin vojne parade povodom 250. godišnjice američke vojske, koja se poklopila sa 79. rođendanom američkog predsednika Donalda Trampa.

Događaj - za koji je vojska saopštila da bi mogao da košta do 45 miliona dolara (oko 39 miliona evra) - uključivao je preko 7.000 uniformisanih vojnika, desetine tenkova i vojnih vozila, plus marširajuće orkestre i vatromet.

Protesti protiv predsednika Donalda Trampa održani su u gradovima širom SAD, a organizovala ih je grupa pod nazivom „Bez kraljeva".

Demonstracije su održane protiv vojne parade, a usledile su nakon višednevnih protesta u Los Anđelesu i drugim mestima zbog njegove imigracione politike.

Zakonodavci, sindikalni lideri i aktivisti održali su govore u gradovima, poput Njujorka, Filadelfije i Hjustona, pred okupljenima koji su mahali američkim zastavama, noseći transparente koji kritikuju Trampa.

Organizatori su demonstracije nazvali „nacionalnim danom prkosa" kao odgovor na „korupciju" u vladi.

Predsednik je pozdravio hiljade uniformisanih vojnika koji su učestvovali u paradi, marširajući uz tenkove i vojnih vozila, praćeni marširajućim orkestrima.

Ukratko se obratio prisutnima kako bi se zahvalio na njihovoj službi.

„Naši vojnici nikada ne odustaju. Nikada ne odustaju i nikada, nikada ne odustaju. Bore se, bore se, bore se. I pobeđuju, pobeđuju, pobeđuju", rekao je Tramp.

Neki političari i bivši vojni lideri kritikovali su događaj kao skup projekat sujete.

Cena celog spektakla je između 21,6 i 39 miliona evra, prema podacima vojske.

Deo budžeta će otići na popravku ulica Vašingtona, koje nisu izgrađene za tenkove i druga teška oklopna vozila.

Ali mnogi od prisutnih su rekli za BBC da je za njih to bilo proslavljanje vojske, sa kojom su neki od njih imali duboku vezu.

Deo budžeta će otići na popravku ulica Vašingtona, koje nisu izgrađene za tenkove i druga teška oklopna vozila.

Poslednji put je vojna parada održana u SAD 1991. godine pod bivšim predsednikom Džordžom H. V. Bušom, obeležavajući kraj Zalivskog rata.

Procenjuje se da je 200.000 ljudi ispunilo ulice povodom ovog događaja, najveće vojne proslave od kraja Drugog svetskog rata.

Broj ljudi na subotnjem događaju bio je znatno manji, delimično zbog vlage i prognoze jakih kiša.

Za mlađe veterane, parada je bila nešto što nikada nisu videli tokom svog vremena u službi.

Brajan Ejndžel, bivši pešadinac iz Virdžinije koji je služio u vojsci između 2014. i 2017. godine, uključujući i boravak na granici između Južne i Severne Koreje, rekao je za BBC da želi da vidi više ovakvih događaja.

„Svaka grana vojske trebalo bi da dobije neku vrstu parade ili priznanja."

Neki stručnjaci su primetili kontrast između američkih vojnika koji marširaju kroz prestonicu, dok predsednik raspoređuje trupe u Los Anđelesu.

Stručnjakinja za bezbednost Barbara Star je za BBC rekla: „Zbog te trenutne polarizacije oko debate o imigraciji i upotrebe vojnika u uniformama koji nose oružje, mislim da to nadvisuje ovu paradu na način koji vojska možda prvobitno nije zamislila."

Neke od demonstracija „Bez kraljeva" u državi Minesota otkazali su organizatori nakon što su flajeri za događaj pronađeni u automobilu čoveka optuženog za ubistvo državne političarke i njenog muža.

Guverner Tim Volc pozvao je ljude da ne prisustvuju protestima dok osumnjičeni ne bude uhapšen, ali to nije sprečilo hiljade ljudi da dođu.

Vojne parade u SAD održane su i 1961. godine, tokom inauguracije bivšeg predsednika Džona F. Kenedija; 1953. godine, tokom prve inauguracije bivšeg predsednika Dvajta Ajzenhauera; 1942. i 1946. godine povodom Drugog svetskog rata.

Gde su održani protesti

Jedan od najmasovnijih protesta organizovan je u Los Anđelesu, gde su lideri i policija bili u stanju visoke pripravnosti preethodnih nedelja tokom višednevnih protesta, ponekad nasilnih, protiv niza deportacije.

Tramp je poslao poslao trupe Nacionalne garde i američke marince pre nedelju dana bez pristanka guvernera Gevina Njusoma i time izazvao bes lokalnih zvaničnika.

U subotu je Hoze Azetkla, član grupe za građanska prava „Smeđe beretke", rekao za BBC u Los Anđelesu da ga je imigracija izvela na ulice.

„To nije surovo, to je zlo. Ne razdvajate porodice", rekao je.

Pokret „Bez kraljeva" organizovao je demonstracije u više od 1.500 gradova i mesta širom SAD kako bi se suprotstavio Trampovoj administraciji.

„Predsednik Tramp želi tenkove na ulicama i TV prikaz dominacije za svoj rođendan. Spektakl koji treba da izgleda kao snaga. Ali prava moć se ne prikazuje u Vašingtonu. Ona se pojavljuje svuda drugde", navodi se na internet stranici pokreta.

Grupa koja stoji iza demonstracija, Pokret 50501, organizuje proteste protiv administracije od aprila.

Naziv 50501 označava 50 država, 50 protesta, jedan pokret.

Veliki skupovi i marševi organizovani su u gradovima poput Čikaga, Njujorka, Filadelfije, Šarlota, Atlante, Hjustona i Finiksa.

Desetine protesta su održane u Teksasu i na Floridi, oba Trampova uporišta.

U blizini Federalne zgrade u Los Anđelesu došlo je do sukoba između demonstranata i vojnika Nacionalne garde, koja je upotrebila suzavac da rastera gomilu.

Ali jedan ili dva bloka dalje, stotine demonstranata su nastavile mirno da marširaju.

Uprkos najvećim protestima otkako je Tramp ponovo izabran, ankete pokazuju da njegova imigraciona politika ostaje popularna u javnosti.

Istraživanje CBS/YouGov prošle nedelje pokazalo je da 54 odsto Amerikanaca odobrava njegovu politiku deportacije imigranata koji se ilegalno nalaze u SAD - 46 odsto je nije odobravalo.

Većina Amerikanaca (42 odsto) rekla je da ih Trampov program čini bezbednijim, a 53 je reklo da daje prioritet „deportaciji kriminalaca".

Naziv protesta „Bez kraljeva" odnosi se na kritike da je Tramp prekoračio granice predsedničke moći u svom drugom mandatu.

• Dan pobede u Moskvi: Uz Putina Si Đinping, Vučić, Dodik i Fico
• Protesti protiv Trampa širom Amerike
• Nemiri u Los Anđelesu: Masovna hapšenja, Tramp kaže da će grad biti 'oslobođen'

(BBC News, 06.15.2025)