Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana

Najnoviji sukob Izraela i Irana mogao bi značajno da se odrazi na globalno finansijsko tržište.

Cena nafte je odmah naglo porasla, ali je posle razmene raketnih i bespilotnih napada tokom vikenda, cena sirove je pala.

Cena nafte je 10 dolara (8,64 evra) viša nego pre mesec dana, a ponovo raste bojazan da će zbog povećanih troškova energije poskupeti benzin i hrana.

Isti scenario viđen je posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. što se odrazilo na živote ljudi širom sveta.

Koliko je nafta poskupela?

Napadi su odmah izazvali reakcije na tržištu.

Sirova nafta, glavni međunarodni standard,

Cena je pala na oko 74,5 dolara, ali je i dalje 10 dolara viša u odnosu na prethodni mesec.

Ona stalno raste i pada kao odgovor na velika geopolitička dešavanja i stanje globalne ekonomije, te ne iznenađuje što je došlo do promena posle izraelsko-iranskog sukoba.

Ali, cena je daleko ispod nivoa u poređenju sa 2024, a znatno je i ispod maksimuma dostignutog dve godine ranije posle invazije Moskve na Kijev, kada je skočila na skoro 130 dolara po barelu.

• Zašto su cene nafte visoke i kako su povezane sa sukobom na Bliskom istoku
• Skače cena nafte posle napada Hamasa na Izrael
• Raketni napadi Izraela i Irana: Raste broj žrtava, Tramp sprečio ubistvo iranskog verskog vođe

Hoće li da poskupi i benzin?

Kada veleprodajna cena nafte poraste, posledično poskupi i benzin.

Ali skuplja energija odražava se i na cene gotovo svega: od poljoprivrede do proizvodnje.

Utiče na cenu poljoprivrednih mašina, prevoza proizvoda, ali i prerade i pakovanja hrane.

Do toga dolazi samo ako troškovi energije budu viši tokom dužeg vremenskog perioda.

Čak i rast cene sirove nafte ograničeno utiče na benzin i dizel.

„Opšte je pravilo da bi povećanjem cene nafte od 10 dolara, benzin na pumpi bio sedam penija skuplji", kaže Dejvid Oksli iz kompanije Capital Economics.

Ali on ukazuje da ovde nije reč samo o nafti.

Mnogi će se prisetiti šoka cena koji je usledio posle početka rata u Ukrajii.

U velikoj meri je to bio odgovor na više cene benzina, podseća Oksil.

Mnogi greju domove gasom, a u Velikoj Britaniji se cena električne energije određuje u odnosu na cenu gasa koja je takođe porasla na početku razmene vatre na Bliskom istoku.

Ali to će se na budžet domaćinstava sporije odraziti, ako uopšte i bude nekih posledica, imajući u vidu ulogu regulatora u ograničavanju cena, dodaje on.

Da li bi cene nafte dodatno mogle da porastu?

Trenutna situacija je „veoma značajna i zabrinjavajuća", kaže Ričard Bronz, šef geopolitike u konsultantskoj i istraživačkoj firmi Energy Aspects.

Ali on veruje uticaj neće biti toliki kao što je izazvao sukob u Ukrajini ili prethodni problemi na Bliskom istoku.

Glavna pitanja su koliko dugo će da traje sukob Izraela i Irana, da li će druge države u regionu da se uključe i da li će Sjedinjene Američke Države intervenisati.

Da li će biti posledica zavisi i od toga da li će se zatvoriti Ormuski moreuz, plovni put kod južne obale Irana i ruta do globalnih tržišta za oko petinu svetske proizvodnje nafte.

„To je usko grlo i zato je i ranjiva tačka za globalna tržišta nafte", kaže Bronz.

Male su šanse da će doći do ovakvog scenarija, mada je Iran i ranije pretio da će ga zatvoriti.

Taj spoljni faktor utiče diže cene, dodaje.

Ukoliko ne dođe do prekida u isporukama, malo je verovatno da će cene nafte ostati visoke.

Posle ruske invazije na Ukrajinu došlo je do porasta potražnje za energentima kako se globalna ekonomija otvorila posle pandemije korona virusom.

Svetska ekonomija se sada suočava sa težim vremenima, a proizvođači nafte od Saudijske Arabije do Brazila u mogućnosti su da povećaju ponudu ovog resursa, što bi pomoglo u obaranju njegove cene.

Šta ovo znači za svetsku ekonomiju?

Da li će cene energije da rastu zavisiće i dalje situacije između Izraela i Irana.

Može da bude „šok za svetsku ekonomiju u lošem trenutku", upozorava Muhamed El-Irijan, glavni ekonomski savetnik u kompaniji Allians.

„Kako god da gledate biće negativno.

„To je još jedan šok za stabilnost globalnog ekonomskog poretka kojim upravlja Amerika u trenutku kada je svetska trgovina već poljuljana Trampovim carinama.

Ako bi se cene nafte vratile na preko 100 dolara po barelu, inflacija u razvijenim ekonomija bi porasla za jedan odsto, što ne ide u prilog centralnim bankama koje se nadaju da će sniziti kamatne stope, računica je kompanije Capital Economics.

Ali Dejvid Oksli misli da su šanse za ovakav scenario male.

„Nestabilnost na Bliskom istoku nije ništa novo, videli smo do sada brojne sukobe.

„Za nedelju dana bi sve moglo da prođe", dodaje Oksli.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Od Saudijske Arabije do Srbije - šta podgreva cenu nafte
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji
• Kraj ere jeftinog gasa: Ukrajina zatvorila ruski gasovod ka Evropskoj uniji
• „Bila je sabotaža": Danska zatvorila istragu o eksploziji gasovoda Severni tok, krivac i dalje nepoznat
• Udarac „floti u senci": Zašto su važne nove sankcije SAD protiv ruskog naftnog sektora
• Dogovor Venecuele i Gvajane: Neće biti sukoba oko sporne teritorije bogate naftom

(BBC News, 06.16.2025)