Vazdušni napadi Izraela na zgrade državnih medija u Iranu

Izrael je ispalio rakete na zgrade u kojima su sedišta iranskih državnih medija u Teheranu, saopštili su zvaničnici.

Iranska državna televizija javlja da je „jedan broj" zaposlenih poginuo u izraelskom vazdušnom napadu na zgradu, piše Gončeg Habibiazad iz BBC redakcije na persijskom.

Državna televizija i svi zaposleni će „raditi do samog kraja", rekao je njen direktor Pejman Džebeli u živom prenosu, držeći parče papira na kome se vide fleke crvene poput krvi.

Izrael je ranije saopštio da ima punu „operativnu kontrolu vazdušnog prostora u Teheranu", četiri dana pošto je započeo raketne napade na Iran.

Iran je optužio izraelske snage da su pogodile jednu bolnicu na zapadu zemlje, a tamošnje ministarstvo zdravlja tvrdi da je najmanje 224 ljudi poginulo u vazdušnim napadima u prethodna četiri dana.

U toku noći, iranske rakete su ponovo probile Gvozdenu kupolu, izraelski odbrambeni sistem, a broj žrtava napada u Izraelu je dostigao 24.

Izrael je 13. juna napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.

U početnim izraelskim napadima poginulo je nekoliko visokih oficira iranske vojske, među kojima i komandant vazduhoplovnih snaga.

Sedam iranskih nuklearnih naučnika poginulo je u odvojenim napadima.

Iran je u odgovoru lansirao stotine balističkih raketa na izraelske gradove, a najteže je pogođen Bat Jam u centralnom Izraelu.

U noći između nedelje i ponedeljka, jake eksplozije potresle su Tel Aviv, Jerusalim i druge izraelske gradove.

Spasilački timovi tragaju za povređenima i žrtvama, a pogođena je i Haifa na severu zemlje, velika luka u kojoj je i rafinerija nafte.

Izraelska vojska je saopštila da je u najnovijima napadima na Iran pogodili komandni centar elitnih Kuds snaga u Teheranu.

U Iranu su pogođene vladine zgrade i energetska postrojenja, a u Izraelu i stambena područja.

Izrael je sugerisao da će ovo biti produžena kampanja, dok Iran kaže da ima pravo da se brani od agresije i da neće pregovarati dok traju izraelski napadi.

Portparol izraelske vojske kaže da je Izrael „ostvario potpunu vazdušnu kontrolu iznad Teherana".

„Uništili smo trećinu raketnih lansera zemlja-zemlja iranskog režima", rekao je brigadni general Efi Defrin novinarima.

• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom

Raste broj žrtava na obe strane

Više od 220 ljudi je poginulo, a najmanje 1.000 ranjeno u dosadašnjim izraleskim napadima, saopštile su iranske vlasti.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovaj broj.

U Izraelu je broj žrtava sada blizu 20, a ima i desetine ranjenih u iranskim napadima na centralni i severni Izrael, objavili su zvaničnici.

Iran će platiti „veoma visoku cenu" za smrt izraelskih civila, poručio je premijer Benjamin Netanjahu tokom obilaska razorenog grada Bat Jama.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac optužio je vrhovnog iranskog vođu Alija Hamneija da je namerno ciljao civilna područja „kako bi odvratio izraelsku vojsku od nastavka napada na iranske vojne i nuklearne kapacitete".

Kac je nazvao Hamneija „kukavičkim ubicom" i „hvalisavim diktatorom".

Predsednik Irana Masud Pezeškijan upozorio je da Izrael, ako se napadi nastave, treba da očekuje „oštriji i ozbiljniji" odgovor.

Iran nije započeo sukob, ali je „odlučno" odgovorio, rekao je.

„Iran i Izrael treba da postignu dogovor i postići će ga", rekao je u nedelju američki predsednik Donald Tramp.

„Učinimo Bliski istok ponovo velikim", poručio je na društvenoj mreži Istina.

Uprkos objavama predsednika Sjedinjenih Država da je sad vreme za sklapanje sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom, nastavak pregovora je otkazan.

Pogledajte video: Posledice raketnog sukoba Izraela i Irana

Tramp sprečio napad Izraela na ajatolaha: mediji

Tramp se usprotivio planu Izraela da ubije vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija, rekla su tri američka zvaničnika CBS-u, američkom partneru BBC-ja.

Atentat na Hamneija „nije dobra ideja", rekao je navodno Tramp Netanjahuu, prema navodima jednog zvaničnika.

Tramp nije javno komentarisao ove informacije.

Netanjahu nije direktno potvrdio niti demantovao izveštaj Rojtersa da je Tramp stavio veto na plan da ubije ajatolaha.

„Postoji mnogo lažnih izveštaja o razgovorima koji se nikada nisu dogodili i neću ulaziti u to", rekao je izraelski premijer u intervju za američki Foks njuz.

„Ali mogu vam reći da mislim da radimo ono što treba da uradimo."

Izrael „u principu" „ne ubija političke lidere", rekao je jedan izraelski zvaničnik za CBS.

„Usredsređeni smo na vojne ciljeve i nuklearna postrojenja i svako ko donosi odluke o tim programima ne bi trebalo da živi slobodno i lagodno", dodao je.

Kako je počeo sukob?

Izrael je napao Iran 13. juna, ciljajući iranska nuklearna postrojenja i vojne baze.

Iranski odgovor usledio je dan kasnije.

Iran je upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Netanjahu neposredno posle napada.

Međutim, Teheran je pokazao da je u stanju da uzvrati.

U izraelskim napadima ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Poginulo je i šest nuklearnih naučnika.

Izrael tvrdi da je ubijeno više od dvadeset vojnih komandanata Irana od početka akcije.

„Iran će osvetiti sve žrtve napada, Izrael krši nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet naše zemlje.

„Doživeće gorku i bolnu sudbinu sa ogromnim i pogubnim posledicama", poručio je Muhamed Pakpur, novi komandant Iranske revolucionarne garde.

Vrhovni iranski verski vođa ajatolah Ali Hamnei poručio je da Izrael „očekuje oštra kazna", a iranski zvaničnici optužuju Ameriku za saučesništvo u napadu.

„Izraelski napadi su objava rata, odmah rešite ovo pitanje, napad je grubo kršenje suvereniteta Irana", poručio je iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči u pismu Ujedinjenim nacijama.

Izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja

Izraelska vojska je 13. juna saopštila da je pogodila „desetine vojnih ciljeva, među kojima i nuklearne ciljeve u različitim delovima Irana".

„Udarili smo u srce iranskog nuklearnog programa. Ciljali smo glavno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu", rekao je Netanjahu u video poruci 13. juna.

Operacija će biti nastavljena „onoliko dana koliko je potrebno da se eliminiše pretnja iz Irana", dodao je.

Pravljenje nukelarne bombe u Iranu, Izrael vidi kao pretnju po sopstveni opastanak, rekao je Netanjahu.

„Ako ne bude zaustavljen Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje za veoma kratko vreme, za nekoliko meseci ili za manje od godinu dana", rekao je.

Jedan izraelski vojni zvaničnik rekao je za BBC da Iran ima dovoljno nuklearnog materijala da stvori nuklearne bombe „u roku od nekoliko dana".

Satima posle početnih udara, prijavljena je eksplozija u nuklearnom postrojenju Natanz, oko 225 kilometara južno od Teheranu, prema iranskim državnim medijima.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je kasnije potvrdila da je postrojenje u Natanzu pogođeno, ali i da nije primećen porast nivoa radijacije.

Gađano je postrojenje i u Isfahanu, drugom najvećem iranskom gradu, tvrdi portparol izraelske vojske.

Pregovori o nuklearnom sporazumu u zastoju

Napadi su izvedeni u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana, a specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je u nedelju da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, međutim pregovori su otkazani.

Tramp je ranije ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Šta je iranski nuklearni program?

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Neka od postrojenja širom Irana bila su meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Navedeni su „brojni propusti" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Ko upravlja Iranom

(BBC News, 06.16.2025)