Sukob Izraela i Irana u središtu samita G7 u Kanadi

Samit Grupe sedam (G7) koji je počeo 15. juna u Kanadi biće u znaku rata, ali ne onog koji su svetski lideri očekivali.

Na vrhu dnevnog reda trebalo je da budu rat Rusije i Ukrajine i carinski rat američkog predsednika Donalda Trampa protiv američkih spoljnotrgovinskih partnera.

Umesto toga, trodnevni skup u Stenovitim planinama kanadske prokrajine Alberte neizbežno će biti usredsređen na rat na Bliskom istoku.

Odluka Izraela da napadne Iran primoraće grupu sedam zapadnih sila da manje vremena posvete ostalim pitanjima, i da umesto toga razmatraju načine za upravljanje ovim sukobom.

Kao i u mnogim prethodnim diskusijama ove grupe, i ovoj će Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Francuska, Nemačka, Italija, Kanada, i Japan pokušati da utiču na stav Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Jer iako je Izrael možda izveo ove napade bez izričite američke podrške, predsednik SAD-a je jedini koji zaista ima uticaj na premijera Benjamina Netanjahua.

Vođe G7 svesni su bezbednosnih i ekonomskih rizika po ceo svet ukoliko se sukob proširi, što može da uvuče druge zemlje i izazove skok cena nafte.

Ipak, moguće je da neće uspeti da postignu zajednički stav.

Neke vođe, poput britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona pozvali su na uzdržanost i smirivanje situacije.

S druge strane, predsednik Vlade Japana Šigeru Išiba osudio je izraelski napad kao „nedopustiva” i „krajnje mučan”, dok je Donald Tramp pohvalio izraelske udare kao „odlične”.

• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Iran uzdrman u do sada neviđenom izraelskom napadu, a ovo je tek početak
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate

Prikrivanje podela

Sve je to daleko od onoga što je novi kanadski premijer Mark Karni planirao za ovaj skup koji se održava u divljoj prirodi izletišta Kananaskisa.

Želeo je da ovaj samit kojim se obeleževa 50. godina postojanja G7, protekne bez sukoba sa Donaldom Trampom.

Većina planiranih tema nije trebalo da izazove razmirice među članicama, jer se tiču energetske bezbednosti, zaštiti lanaca snabdevanja mineralima, ubrzavanja digitalne tranzicije, i borbi protiv šumskih požara.

Takođe, na dnevnom redu je bilo malo tema o kojima Tramp ima nepovoljan stav, poput klimatskih promena.

Kanadski zvaničnici čak su odlučili da se ne izdaje zajedničko saopštenje nakon samita da bi se izbegle prepirke oko formulacije.

Umesto toga, vođe G7 usaglasiće niz „kratkih i konkretno usmerenih izjava” koje odražavaju jedinstvo i zaobilaze sporna pitanja.

Kanađani se još sećaju kada su bili domaćini samita G7 2018. godine i sukoba upravo oko carina Donalda Trampa.

Tada je predsednik SAD-a ranije napustio samit, a u avionu na povratku kući je povukao podršku zajedničkom saopštenju nakon što je video konferenciju za novinare tadašnjeg kanadskog premijera Džastina Trudoa, koju je opisao kao „veoma neiskrenu i neubedljivu”.

Na ovom samitu, Karni bi mogao da organizuje posetu golf klubu u Kananaskisu da pokuša da zadrži naklonost Trampa.

Neprijatno porodično okupljanje

Ispod ove obazrivosti krije se ključno pitanje - da li ova godišnja okupljanja i dalje imaju svrhu, s obzirom na očigledno Trampovo nepoštovanje?

Tramp više voli bilateralne dogovore nego postizanje konsenzusa više zemalja.

Od preuzimanja dužnosti predsednika SAD-a, ove će biti Trampovo prvo pojavljivanje na ovakvom skupu, a šest njegovih partnera će zabrinuto pratiti da li želi da zapodene svađu ili da se ponaša državnički da bi ostavio bolji utisak na birače kod kuće.

„Sada više nije pitanje da li je ovo neprijatno porodično okupljanje, jer se to gotovo podrazumeva.

„Mislim da je pravo pitanje da li su oni i dalje porodica”, kaže Maks Bergman, direktor Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije.

Sastav učesnika okupljanja u Kanadi, može da bude od pomoći, u izvesnom smislu.

Ove godine za stolom sede i nova lica - Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc, i japanski i kanadski premijeri, Šigeru Išiba i Mark Karni.

A veterani među liderima G7, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni, su u dobrim odnosima sa američkim predsednikom.

Od ostalih lidera koji takođe prisustvuju samitu iz Meksika, Indije, Australije, Južne Afrike, Južne Koreje, i Brazila, ne očekuje se da podižu tenzije.

Suočavanje sa Trampom zbog carina

Najočigledniji ispit za postojeće tenzije unutar G7 biće Trampov trgovinski rat.

Ova grupa nekih od najbogatijih industrijskih zemalja sveta osnovana je 1970-ih da bi raspravljala o svetskim ekonomskim krizama.

A sada se G7 suočava sa štetnim carinama koje je nametnula jedna od njenih članica.

Lideri će Trampu pokušati da objasne da ukoliko od njih želi pomoć u suprotstavljanju dugoročnim pretnjama, ekonomskim ili drugim, iz Kine, onda nema mnogo smisla da istovremeno kažnjava saveznike.

Jasno će mu staviti do znanja da mora da postoji kompromis između politike „Amerika na prvom mestu” i suočavanja sa Pekingom.

„Ako je pitanje kako da uskladimo pristup prema Kini, tehnologiji, Rusiji i Ukrajini - kako onda da izgradimo takav savez između demokratija koje imaju razvijenu privredu, ako istovremeno stvaramo ekonomske teškoće našim zemljama nečim što uzrokuje članica tog saveza”, kaže Džoš Lipski, direktor Centra za geoekonomiju Atlantskog saveta.

Pritisak na Rusiju zbog Ukrajine

U središtu te rasprave biće Ukrajina.

Predsednik Vladimir Zelenski pridružiće se razgovorima 17. juna.

Njegov, kao i cilj drugih lidera biće da procene trenutni stav predsednika Trampa prema Rusiji.

Saveznici Ukrajine žele da pojačaju pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina kako bi ga primorali da sedne za pregovarački sto.

Da bi to postigli, planiraju da izvrše dodatni udar na rusku privredu.

Prvi korak je da snize cenu koju veliki deo sveta plaća za rusku naftu.

Još u decembru 2022. godine dogovoreno je da se cena ruske sirove nafte ograniči na 60 dolara po barelu kao uslov za pristup zapadnim lukama i osiguranju brodova.

Međutim, ovaj mehanizam nije dao željene rezultate zbog pada svetskih cena energeneta.

Evropska komisija sada želi da se cena ograniči na 45 dolara, a Ukrajina traži da to bude 30 dolara po barelu.

Ono što je nepoznanica jeste stav Donalda Trampa po ovom pitanju.

Neki zvaničnici već kažu da će saveznici možda morati da smanje ograničenja za cenu nafte bez podrške SAD-a.

Drugi korak odnosi se na novi, oštriji paket ekonomskih sankcija koji saveznici Ukrajine žele da uvedu Rusiji.

Evropska komisija već je predložila novi paket mera usmerenih na prihode koje Rusija ostvaruje od energenata, na njen finansijski sektor i vojnu industriju.

Takođe, američki senatori predvođeni republikancem Lindzijem Grejemom traže uvođenje novih visokih carina zemljama koje kupuju jeftinu rusku naftu, pre svega Kini i Indiji.

Nekada se govorilo da je G7 neka vrsta „upravnog odbora” slobodnog sveta.

Ova nedelja bi mogla da otkrije da li su njeni dani za kormilom odbrojani.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• 'Srpska vojna industrija puca u leđa Rusiji', kažu obaveštajci Moskve
• Koje srpske firme su pod EU sankcijama zbog Rusije

(BBC News, 06.16.2025)