Kakva je pozicija Srbije u novom sukobu Izraela i Irana

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglašava prijateljske odnose sa obe države, bez jasnog stava o sukobu koji je ostavio u senci druga velika neprijateljstva.

BBC News pre 3 sata | Milica Radenković Jeremić -

izrael i iran, sukob izraela i irana, rat izraela i irana

Dok pred očima sveta besni novi sukob Irana i Izraela, Srbija ponovo, bar na rečima, balansira, a predsednik države Aleksandar Vučić poručuje da Beograd ima „prijateljske odnose" sa obe države.

Izrael je napao Iran 13. jula iz vazduha, tvrdeći da želi da ga spreči da napravi nuklearnu bombu, na šta je Teheran odgovorio lansiranjem raketa i dronova na izraelsku teritoriju.

Prijateljstvo sa dve zemlje, koje je Vučić pomenuo, direktno se kosi sa njegovom izjavom Jerusalim postu od pre nekoliko dana da Srbija prodaje oružje Izraelu i da je ponosan na odnos dve države, kaže Mirko Dautović, stručnjak za međunarodne odnose, za BBC na srpskom.

„Srbija nije osudila izraelski napad na Iran i svrstala se vrlo jasno na stranu Izraela, što su ambasade bliskoistočnih zemalja primetile", dodaje.

Srbija sa obe zemlje koji su u sukobu ima prijateljske odnose i želi smirivanje situacije na Bliskom istoku, rekao je Vučić za RTS tokom posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Osim ekonomskih posledica, koje mogu da uslede zbog skoka cena nafte, Srbija nije na drugi način uključena u trenutni izraelsko-iranski sukob, tvrdi on.

Srbija je tokom 2024. godine, koju je obeležio rat u Gazi, palestinskoj enklavi, izvezla oružje u Izrael vredno 42,3 miliona evra, pokazalo je istraživanje BIRN-a.

Podataka o izvozu oružja u Iran nema, mada su predstavnici Kosova ranije optužili Beograd da je testirao iranske dronove na granici, što su demantovali i Teheran i Beograd.

Iran i Izrael imaju različit stav prema nezavisnosti Kosova, jednoj od najvažnijoj tema u Srbiji.

Dok je Izrael priznao kosovsku samostalnost, Iran nije, zbog čega je ranije naglašavan „kvalitet" odnosa Teherana i Beograda.

„Vučić je oportunistički napustio prijateljstvo sa Iranom jer je shvatio da mu se daleko više isplati savez sa Izraelom.

„Priznanje, odnosno nepriznanje Kosova je tema koja se više koristi u dnevno-političke svrhe.

„Kada država koja je bitna Srbiji prizna Kosovo, poput Izraela, o tome se ćuti. Kada neka manje važna država za Srbiju, na primer iz Afrike, prizna Kosovo, oko toga se pravi buka”, kaže Dautović.

Trenutna nedoslednost u spoljnoj politici nastavak je odnosa prema ukrajinsko-ruskom sukobu.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, dok istovremeno njeno oružje završava u Ukrajini, kaže Dautović.

Ratove u Ukrajini i Gazi sada je, međutim, bacio u drugi plan izraelsko-iranski sukob, koji je svakim danom sve dalje od razrešenja, dok Amerika razmatra da se direktno uključi na strani Izraela.

Odnos Srbije i Irana

Izolovan od većeg dela Evrope, Teheran je u Beogradu nalazio prijateljske sagovornike.

Više zvaničnika Irana i Srbije susreli su se prethodnih godina uz poruku da je Beograd zadovoljan i zahvalan „principijelnim stavom Irana da ne priznaje nezavisnost Кosova".

Кada se Vučić, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku 2024. godine, sastao sa predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom zahvalio je na „doslednoj i nepokolebljivoj poziciji koja govori o prijateljskim odnosima naših naroda".

Ipak, samo dan kasnije sreo se sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, sa kojim je, objavio je, imao „dobar razgovor".

Prethodnih godina, Beograd je negovao odnos sa Iranom i držanjem po strani u međunarodnim organizacijama kada je režim u Teheranu bio na meti kritika zbog kršenja ljudskih prava, ali i informacija da ide ka pravljenju nuklearne bombe.

„Iran je prijateljska zemlja, mi se nećemo pridružiti sankcijama, (zbog razvijanja nuklearnog programa) i raznim rezolucijama i deklaracijama kojima se osuđuje Iran", govorio je Ivica Dačić dok je bio šef srpske diplomatije.

Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahijan posetio je Srbiju 2022. godine, kada se sastao sa kolegom Ivicom Dačićem

Usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije prema Iranu ipak je bilo, smatra Dautović.

Do 2022, Srbija je uvozila i iransku naftu.

Te godine uvezeno je samo 8,847 tona, što je znatno manje u poređenju sa 2021, kada je uvezeno 267,378 tona, pokazuju podaci Naftne industrije Srbije.

„Pošto Srbija ne želi da osudi Rusiju, odstupa od spoljne politike EU.

„Država je međutim počela da seče veze koje su manje bitne i profitabilne. U tom kontekstu vidim odustajanje od iranske nafte”, kaže Dautović.

Spoljnotrgovinska razmena sa Iranom je u 2023. godini dostigla 45 miliona evra, ali Srbija mnogo više uvozi (40 miliona), najviše polistiren materijal, koji se koristi za izolaciju, kao i turbomlazne motore.

Do pre 10-15 godina postojala je dobra saradnja u oblasti namenske industrije, kaže Dautović.

Spekulisalo se i o navodnom uvozu iranskih dronova, pošto je kosovska predsednica Vjosa Osmani optužila Srbiju 2024. godine da ih je koristila na granici sa Kosovom.

Ove tvrdnje demantovao je iranski predstavnik pred Ujedinjenim nacijama, a i Beograd je to odbacio kao netačno.

„Bilo bi malo teže za Srbiju, okruženu NATO državama, da nabavi iranske dronove.

„Danas nije toliko bitno šta, već od od koga kupujete. Verujem, na osnovu informacija iz vojnih krugova, da je Srbija za naoružanje koje je poslala Izraelu, dobila izraelske dronove”, kaže Dautović.

Zvaničnici u Srbiji do sada nisu pominjali prodaju srpskog oružja Iranu, mada je Vučić rekao da država izvozi i muslimanskim zemljama i jevrejskoj državi i katoličkim i protestantskim i pravoslavnim i svim drugim zemljama.

„To je naš posao, od toga živimo", rekao je.

Takvim stavom o izvozu naoružanja Srbija se svela na „neetičkog prodavca", a „jedini kriterijum su pare po bilo koju cenu ljudskih života", kaže Dautović.

Odnos Srbije i Izraela

Nije oružje jedino što povezuje Srbiju i Izrael.

Izraelski kapital na tržištu nekretnina, u građevinskoj industriji, donekle i IT sektoru u Srbiji takođe svedoči o vezama, nabraja Dautović.

U Srbiji je korišćen i špijunski softver Pegaz, izraelske kompanije NSO Group, napisao je ranije Amnesti internešnel u izveštaju.

Na meti ovog softvera potencijalno je bilo 50.000 telefona, pokazalo je istraživanje AI, čime je omogućeno kršenje ljudskih prava.

Kompanija NSO Group navodi da njene proizvode i usluge „koriste isključivo bezbednosne vladine službe i organi reda za borbu protiv kriminala i terorizma".

Odnos Srbije prema ratu u Gazi i izvoz oružja u Izrael kritikovale su pojedine društvene grupe, među kojima su i studenti, koji su u Novom Pazaru zbog toga organizovali protest.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu predstavlja navodni iranski nuklearni program na crtežu sa bombom u Njujorku

Кroz višedecenijske napetosti Izraela i Palestinaca, zvanični Beograd je više puta menjao kurs, pisao je ranije BBC na srpskom.

Po završetku Drugog svetskog rata, socijalistička Jugoslavija, sa čije je teritorije više od 70.000 Jevreja stradalo u holokaustu, među prvima je podržala osnivanje Izraela 1947. godine.

Međutim, odnosi s Izraelom su prekinuti 1967. zbog „sprovođenja agresije prema arapskim zemljama".

Tada je Jugoslavija, čiji je deo bila i Srbija, predvodila Pokret nesvrstanih, blok zemalja koje su politički bile između Zapada i Istoka.

Odnosi Srbije i Izraela zvanično su obnovljeni 1991, u osvit raspada Jugoslavije.

Danas su odnosi „jači nego ikad", ocenio je Netanjahu posle susreta s Vučićem u Njujorku.

Marko Đurić, aktuelni šef srpske diplomatije, ima i lične veze sa Izraelom.

U intervjuu Jerusalim postu novembra 2023. rekao je da je njegov rođak među taocima koje je palestinska ekstremistička grupa Hamas odvukla u Pojas Gaze tokom iznenadnog napada na jug Izraela 7. oktobra te godine.

Đurić je u februaru posetio Izrael i Memorijalni centar posvećen žrtvama holakusta, među kojima su u i njegovi preci.

Tada se obratio i na hebrejskom jeziku.

Izazovni period u skorijim odnosima Beograda i Tel Aviva bio je 2020.

Vašingtonskim sporazumom Beograda i Prištine, potpisanim u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, predviđeno je da Izrael prizna Кosovo, a Srbija prebaci ambasadu u Jerusalim, ali se ovo drugo nije desilo.

Jerusalim, grad pod kontrolom Izraela, jedno je od spornih pitanja u izraelsko-palestinskom sukobu.

Dok Izrael smatra da je čitav Jerusalim glavni grad zemlje, Palestinci proglašavaju istočni deo za prestonicu buduće palestinske države.

Izrael je 13 godina odbijao da prizna kosovsku nezavisnost, verujući da bi ta odluka dala argument Palestincima u zahtevima za priznanje države.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk