'Pregovori o miru tek kada Izrael obustavi agresiju', poručuje Teheran

Izrael tvrdi da je ubio iranskog komandanta, ključne veze sa palestinskim Hamasom. Poruka Teherana: 'O našem pravu na samoodobranu nema pregovora'.

BBC News pre 3 sata | Tom Bejtmen i Majk Vendling -

iran, izrael, napadi, sukob, bliski istok

Međusobni raketni napadi Irana i Izraela nastavljeni su dan pošto je iz Teherana poručeno da „nema pregovora dok agresija ne prestane".

Izraelska vojska je u noći između 20. i 21. juna gađala nuklearno postrojenje u Isfahanu, u centralnom delu Irana, a tvrde da su presreli više iranskih dronova i raketa.

Ubili smo Muhameda Saidija Izadija, jednog od iranskih komandanata, tvrdi izraelski ministar odbrane Izrael Kac.

Izrael smatra Izadija ključnom vezom sa Hamasom i glavnim igračem za vezu Teherana i palestinske ekstremističke grupe, kao i da je pomogao u iznenadnom napadu na jug Izraela 7. oktobra 2024, koji je pokrenuo brutalni rat u Pojasu Gaze.

„Pravda za ubijene i za taoce. Izraelska duga ruka će sustići sve njegove neprijatelje", poručio je Kac.

U aprilu 2024. godine, Izadi je jedva preživeo izraelski vazdušni napad usmeren na iranski konzulat u sirijskom Damasku, Sirija.

Tada je poginulo nekoliko visokorangiranih komandanata Kuds snaga.

Iran se povodom ovih navoda još nije oglasio.

'Uključivanje Amerike u rat bilo bi veoma opasno': Teheran

Posle razgovora sa predstavnicima nekoliko evropskih zemalja u Ženevi, iranski šef diplomatije Abas Aragči poručio je da će Teheran ustupiti mesto diplomatiji tek kada Izrael bude prekinuo napade na Iran.

Razgovore sa predstavnicima Nemačke, Francuske, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, opisao je kao „ozbiljne i dostojanstveni", ali je brzo postalo jasno da su razlike u stajalištima Evrope i Irana ogromne.

„Iranski nuklearni program je u mirnodopske svrhe, a napadi na Iran su kršenje međunarodnog prava.

„Izrael je počinio gnusne ratne zločine za koje mora da odgovara", rekao je iranski diplomata.

„Jasno sam stavio do znanja da se o pravu Irana na samoodbranu ne pregovora", dodao je Aragči.

On tvrdi da je „Amerika umešana u izraelsku agresiju od prvog dana", iako nije pružio dokaze za to.

Obraćajući se novinarima u Istanbulu, gde će razgovori biti nastavljeni, Aragči je upozorio da bi učešće SAD u sukobu Izraela i Irana bilo „veoma, veoma opasno".

Američki predsednik Donald Tramp je ranije ove nedelje odobrio planove za napad na Iran, ali da će odustati od udara ako da Iran pristane da odustane od nuklearnog programa.

Iran je 2015. godine postigao dugoročni sporazum o svom nuklearnom programu sa grupom svetskih sila posle višegodišnjih napetosti zbog navodnih namera Teherana da razvije nuklearno oružje.

„Diplomatija je funkcionisala u prošlosti i može ponovo da funkcioniše u budućnosti.

„Ali, da bismo se vratili diplomatiji, agresija mora da prestane", poručio je.

Sukob Izraela i Irana ušao je u drugu nedelju.

Izrael je 13. juna napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.

U početnim izraelskim napadima poginulo je nekoliko visokih oficira iranske vojske, među kojima i komandant vazduhoplovnih snaga.

Sedam iranskih nuklearnih naučnika ubijeno je u odvojenim napadima.

Od tada, Iran je počeo da uzvraća, lansirajući rakete i dronove širom Izraela.

U najnovijem izraelskom napadu na postrojenje u centralnom delu Irana nije došlo do izlivanja bilo kakvog opasnog materijala, izvestila je novinska agencija Fars.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) se o tome još nije oglasila.

Iran je uzvratio raketama i dronovima, eksplozije su odjekivale širom Tel Aviva.

Širom Irana su 20. juna održani veliki skupovi protiv napada Izraela.

U iranskim napadima 19. juna pogođena je bolnica Soroka, na jugu Izralea.

Iranski državni mediji tvrde da je meta bio vojni objekat u blizini bolnice.

Istovremeno, izraelska vojska potvrdila je da su mete njenih udara 19. juna bili iranski nuklearni objekti, kao i „neaktivni" reaktor za tešku vodu u Araku i postrojenje u Natanzu.

Čekajući odluku Trampa

Američki predsednik Donald Tramp će u naredne dve nedelje doneti odluku o tome da li se uključuje u rat, rečeno je iz Bele kuće19. juna.

„Na osnovu činjenice da postoji značajna šansa za pregovore koji se mogu, ali i ne moraju održati sa Iranom u bliskoj budućnosti, doneću odluku da li ću ići ili ne u naredne dve nedelje", prenela je portparolka Karolina Livit medijima poruku Trampa.

Prethodno je demantovao medijske navode da je odobrio plan za napad na Iran, ali da nije doneo konačnu odluku da li će biti primenjen.

Tu informaciju su ranije objavili Volstrit džornal i CBS, američki partner BBC-ja.

„Vol strit džornal nema pojma o tome šta ja imam na umu u vezi sa Iranom", napisao je Tramp na društvenoj mreži Istina.

Tramp je odložio pokretanje udara u slučaju da Iran pristane da odustane od nuklearnog programa, rekao je visoki obaveštajni izvor za CBS.

Amerikanci navodno razmatraju američki napad na Fordov, podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Iranu.

„Možda hoću, a možda i neću", glasio je Trampov odgovor 18. juna na pitanje da li će napasti Iran.

„Niko ne zna šta hoću da uradim, ali mogu ovo da kažem: Iran ima mnogo problema, i želi da pregovara", rekao je Tramp.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei prethodno je odbio Trampov ultimatum za bezuslovnom predajom.

„Nećemo klečati pred kapijom Bele kuće. Bitka počinje i da nema kompromisa", odgovor je Teherana.

Zamenik šefa diplomatije Irana Sajed Katibzadeh poručio je da ovo nije američki rat.

„Ali ako žele da se umešaju, predsednik Tramp će zauvek biti upamćen po ratu koji nije bio njegov, nego je u njega uvučen.

„To će biti pakao za ceo region."

Izraelska vojska tvrdi da je 18. juna pogodila postrojenja za proizvodnju mašina za uranijum i fabrike oružja u Iranu.

BBC za sada ne može nezavisno da potvrdi ovu informaciju.

Iranske rakete navodno su 17. juna pogodile sedište izraelske tajne službe Mosad, o čemu su izvestil državni mediji u Iranu.

Iranska državna novinska agencija Tasnim objavila je seriju fotografija na kojima, kako tvrdi, gori sedište Mosada u Tel Avivu.

Izraelske vlasti nisu komentarisale navodni napad na Mosad, a zbog ograničenja mediji u Izraelu ne mogu da izveštavaju o nekim ciljanim lokacijama.

„Lovci Vazduhoplovnih snaga Iranske revolucionarne garde, uprkos visoko naprednim odbrambenim sistemima, pogodili su vojnoobaveštajni centar (Mosad)", tvrdi agencija na Telegramu.

Izrael je 16. juna gađao sedište iranskih državnih medija u Teheranu.

Tokom ovog napada poginulo je troje zaposlenih, objavili su iranski državni mediji.

Pogledajte trenutak kada je izraelska raketa pogodila iransku državnu televiziju tokom programa uživo

Ulazak Amerike bi promenio tok sukoba

Ulazak Amerike potpuno bi „promenio način na koji Iran vodi rat", tvrdi Dara Kondui sa političkih nauka na Univerzitetu u Melburnu.

„Iran bi bio primoran da napadne američke interese na Bliskom istoku", dodaje za BBC.

Američki predsednik je o ovoj mogućnosti razgovarao sa njegovim timom za nacionalnu bezbednost.

Ukoliko bi se Amerika uključila u ovaj sukob, jedna od njenih potencijalnih meta bila bi iransko nuklearno postrojenje Fordov, koje je duboko pod zemljom.

Samo SAD ima bombu, tešku 13.600 kilograma, koja bi mogla da prodre u njega i uništi ga.

Međutim, ideju u ulasku u rat ne podržavaju svi unutar Trampove administracije.

Američki Kongres je taj koji proglašava rat protiv druge države, što se nije desilo od Drugog svetskog rata, iako je SAD od tada ulazila u nekoliko sukoba širom sveta.

„SAD bi trebalo da nastave da Izraelu obezbeđuje odbrambeno oružje, ali nema bezbednosnih razloga da ratuje sa Iranom", izjavio je Tim Kejn, demokratski senator iz Virdžinije.

Više od 450 poginulih u Iranu do sada: organizacija HRANA

Od 13. do 17. juna, u Iranu je poginulo 452 ljudi, a ranjeno 646, objavila je neprofitna organizacija Aktivisti za ljudska prava u Iranu (HRANA).

Prema tom izvoru, poginulo je 224 civila, a 188 je ranjeno.

Poginulo je i 109 vojnika, a 123 je ranjeno, navodi se.

Poginulo je još 119 ljudi, a još 335 ranjeno, ali njihov identitet još nije utvrđen, dodaju iz ove organizacije.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovaj broj.

U Izraelu je broj žrtava veći od 20, a ima i desetine ranjenih u iranskim napadima na centralni i severni Izrael, objavili su zvaničnici.

Pogledajte kako stanovnici Teherana odlaze iz grada

'Ajatolah je bezbedan. Za sada', kaže Tramp

Početkom nedelje, neimenovani američki zvaničnik rekao je da se Tramp usprotivio planu Izraela da ubije vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija.

Atentat na Hamneija „nije dobra ideja", rekao je navodno Tramp Netanjahuu, prema tvrdnjama jednog zvaničnika.

Tramp nije javno komentarisao ove informacije.

Američki predsednik je 17. juna na mreži Istina (Truth Social) izneo tvrdnju da Izrael ima „potpunu i totalnu kontrolu nad nebom iznad Irana", a potom je objavio upozorenje Hamneiju:

„Tačno znamo gde se krije takozvani 'Vrhovni vođa'. On je laka meta, ali je bezbedan - nećemo ga eliminisati (ubiti!), barem ne za sada."

Posle iranskog napada na bolnicu, iz Izraela su poručili da „Hamnei ne zaslužuje da živi".

Teheran ne pokazuje nikakvu nameru da udovolji američkom predsedniku i njegovom ultimatumu o „bezuslovnoj predaji!".

U seriji objava na mreži Iks, na različitim jezičkim nalozima, Hamnei je poručio da Iran „nikada neće napraviti kompromis sa cionistima".

„Nećemo pokazati cionistima milost", navodi se u prevodu objave.

U drugoj objavi je poručio: „Bitka počinje".

U javnom obraćanju, Hamnei je upozorio da će svaki američki napad imati „ozbiljne nepopravljive posledice".

Islamskoj Republici se ne mogu nametnuti mir ili rat. Izrael je napravio ogrmnu grešku i biće kažnjen zbog toga, rekao je Hamnei, čije reči nisu prenošene uživo, već ih je čitao voditelj.

„Inteligentni ljudi koji poznaju iransku istoriju znaju da Iranci ne reaguju dobro na jezik pretnje. Iran neće prihvatiti nametnuti mir ili rat", rekao je Hamnei.

Kako je počeo sukob?

Izrael je napao Iran 13. juna, ciljajući iranska nuklearna postrojenja i vojne baze.

Iranski odgovor usledio je dan kasnije.

Iran je upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Netanjahu neposredno posle napada.

Međutim, Teheran je pokazao da je u stanju da uzvrati.

U početnim izraelskim napadima ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Poginulo je i više nuklearnih naučnika.

Izrael tvrdi da je ubijeno više od dvadeset vojnih komandanata Irana od početka akcije.

„Iran će osvetiti sve žrtve napada, Izrael krši nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet naše zemlje.

„Doživeće gorku i bolnu sudbinu sa ogromnim i pogubnim posledicama", poručio je Muhamed Pakpur, novi komandant Iranske revolucionarne garde.

Hamnei je 13. juna poručio da Izrael „očekuje oštra kazna", a iranski zvaničnici optužuju Ameriku za saučesništvo u napadu.

„Izraelski napadi su objava rata, odmah rešite ovo pitanje, napad je grubo kršenje suvereniteta Irana", poručio je iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči u pismu Ujedinjenim nacijama.

Jedan izraelski vojni zvaničnik rekao je za BBC da Iran ima dovoljno nuklearnog materijala da stvori nuklearne bombe „u roku od nekoliko dana".

Satima posle početnih udara, prijavljena je eksplozija u nuklearnom postrojenju Natanz, oko 225 kilometara južno od Teheranu, prema iranskim državnim medijima.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je kasnije potvrdila da je postrojenje u Natanzu pogođeno, ali i da nije primećen porast nivoa radijacije.

Gađano je postrojenje i u Isfahanu, drugom najvećem iranskom gradu, tvrdi portparol izraelske vojske.

Stopirani pregovori o nuklearnom sporazumu

Napadi Izraela su počeli u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana.

Specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je 15. juna da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, ali su pregovori otkazani.

Tramp je ranije ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Šta je iranski nuklearni program?

iranska nuklearna postrojenja — Satelitski snimak iranskih nuklearnih postrojenja

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Neka od postrojenja širom Irana bila su meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Navedeni su „brojni propusti" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk