BBC vesti na srpskom

Каква је позиција Србије у новом сукобу Израела и Ирана

Председник Србије Александар Вучић наглашава пријатељске односе са обе државе.

BBC News 23.06.2025  |  Милица Раденковић Јеремић -
izrael i iran, sukob izraela i irana, rat izraela i irana
Гетти Имагес

Док пред очима света бесни нови сукоб Ирана и Израела, Србија поново, бар на речима, балансира, а председник државе Александар Вучић поручује да Београд има „пријатељске односе&qуот; са обе државе.

Израел је напао Иран 13. јула из ваздуха, тврдећи да жели да га спречи да направи нуклеарну бомбу, на шта је Техеран одговорио лансирањем ракета и дронова на израелску територију.

Пријатељство са две земље, које је Вучић поменуо, директно се коси са његовом изјавом Јерусалим посту од пре неколико дана да Србија продаје оружје Израелу и да је поносан на однос две државе, каже Мирко Даутовић, стручњак за међународне односе, за ББЦ на српском.

„Србија није осудила израелски напад на Иран и сврстала се врло јасно на страну Израела, што су амбасаде блискоисточних земаља приметиле&qуот;, додаје Даутовић.

Десет дана пошто је почео сукоб између Ирана и Израела, председник Вучић је рекао да, за разлику од периода после терористичког напада Хамаса 7. октобра 2023. године када је Србије продавала муницију Израелу, од почетка последњих сукоба то више не чини.

„Ђаво је у детаљима&qуот;, казао је он после седнице проширеног колегијума начелника Генералштаба.

Србија данас не извози ништа од муниције, већ она иде у „ наше касарне и стокове&qуот;, додао је председник.

На конференцији за медије је поновио да су и Израел и Иран пријатељске земље и да Србија жели мир.

Осим економских последица, које могу да уследе због скока цена нафте, Србија није на други начин укључена у тренутни израелско-ирански сукоб, рекао је раније Вучић.

Србија је током 2024. године, коју је обележио рат у Гази, палестинској енклави, извезла оружје у Израел вредно 42,3 милиона евра, показало је истраживање БИРН-а.

Података о извозу оружја у Иран нема, мада су представници Косова раније оптужили Београд да је тестирао иранске дронове на граници, што су демантовали и Техеран и Београд.

Иран и Израел имају различит став према независности Косова, једној од најважнијој тема у Србији.

Док је Израел признао косовску самосталност, Иран није, због чега је раније наглашаван „квалитет&qуот; односа Техерана и Београда.

„Вучић је опортунистички напустио пријатељство са Ираном јер је схватио да му се далеко више исплати савез са Израелом.

„Признање, односно непризнање Косова је тема која се више користи у дневно-политичке сврхе.

„Када држава која је битна Србији призна Косово, попут Израела, о томе се ћути. Када нека мање важна држава за Србију, на пример из Африке, призна Косово, око тога се прави бука”, каже Даутовић.

Тренутна недоследност у спољној политици наставак је односа према украјинско-руском сукобу.

Србија је, уз Белорусију, једина европска земља која није увела санкције Русији, док истовремено њено оружје завршава у Украјини, каже Даутовић.

Ратове у Украјини и Гази сада је, међутим, бацио у други план израелско-ирански сукоб, који је сваким даном све даље од разрешења, посебно откако се Америка укључила на страни Израела.

Укључивање Америке, Вучић је оценио као „гажење&qуот; међународног права, али је и додао да Србија жели са САД „најближе односе, стратешко партнерство&qуот;.

Однос Србије и Ирана

Изолован од већег дела Европе, Техеран је у Београду налазио пријатељске саговорнике.

Више званичника Ирана и Србије сусрели су се претходних година уз поруку да је Београд задовољан и захвалан „принципијелним ставом Ирана да не признаје независност Косова&qуот;.

Када се Вучић, на маргинама заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку 2024. године, састао са председником Ирана Масудом Пезешкијаном захвалио је на „доследној и непоколебљивој позицији која говори о пријатељским односима наших народа&qуот;.

Ипак, само дан касније срео се са израелским премијером Бењамином Нетањахуом, са којим је, објавио је, имао „добар разговор&qуот;.

Претходних година, Београд је неговао однос са Ираном и држањем по страни у међународним организацијама када је режим у Техерану био на мети критика због кршења људских права, али и информација да иде ка прављењу нуклеарне бомбе.

„Иран је пријатељска земља, ми се нећемо придружити санкцијама, (због развијања нуклеарног програма) и разним резолуцијама и декларацијама којима се осуђује Иран&qуот;, говорио је Ивица Дачић док је био шеф српске дипломатије.

Hosein Amir-Abdolahijan
ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк
Ирански министар спољних послова Хосеин Амир-Абдолахијан посетио је Србију 2022. године, када се састао са колегом Ивицом Дачићем

Усклађивања са спољном политиком Европске уније према Ирану ипак је било, сматра Даутовић.

До 2022, Србија је увозила и иранску нафту.

Те године увезено је само 8,847 тона, што је знатно мање у поређењу са 2021, када је увезено 267,378 тона, показују подаци Нафтне индустрије Србије.

„Пошто Србија не жели да осуди Русију, одступа од спољне политике ЕУ.

„Држава је међутим почела да сече везе које су мање битне и профитабилне. У том контексту видим одустајање од иранске нафте”, каже Даутовић.

Спољнотрговинска размена са Ираном је у 2023. години достигла 45 милиона евра, али Србија много више увози (40 милиона), највише полистирен материјал, који се користи за изолацију, као и турбомлазне моторе.

До пре 10-15 година постојала је добра сарадња у области наменске индустрије, каже Даутовић.

Спекулисало се и о наводном увозу иранских дронова, пошто је косовска председница Вјоса Османи оптужила Србију 2024. године да их је користила на граници са Косовом.

Ове тврдње демантовао је ирански представник пред Уједињеним нацијама, а и Београд је то одбацио као нетачно.

„Било би мало теже за Србију, окружену НАТО државама, да набави иранске дронове.

„Данас није толико битно шта, већ од од кога купујете. Верујем, на основу информација из војних кругова, да је Србија за наоружање које је послала Израелу, добила израелске дронове”, каже Даутовић.

Званичници у Србији до сада нису помињали продају српског оружја Ирану, мада је Вучић рекао да држава извози и муслиманским земљама и јеврејској држави и католичким и протестантским и православним и свим другим земљама.

„То је наш посао, од тога живимо&qуот;, рекао је 17. јула.

Оваквим ставом о извозу наоружања Србија се свела на „неетичког продавца&qуот;, а „једини критеријум су паре по било коју цену људских живота&qуот;, рекао је Даутовић раније.

Мање од недељу дана касније, Вучић је рекао да су испоруке у иностранство обустављене.

„Ми смо зауставили буквално све и шаљемо својој војсци&qуот;, казао је Вучић.

Србија није никада извозила оружје, већ само муницију, додао је.

Од продаје муниције живи директно 24.000, а индиректно 150.000 људи, према његовој рачуници.

„Ја да оставим 150.000 људи без хлеба нећу. Напротив, мој посао као председника је био да им отворим тржишта - отворио сам им скоро сва азијска тржишта и америчко тржиште&qуот;, казао је.

Однос Србије и Израела

Није оружје једино што повезује Србију и Израел.

Израелски капитал на тржишту некретнина, у грађевинској индустрији, донекле и ИТ сектору у Србији такође сведочи о везама, набраја Даутовић.

У Србији је коришћен и шпијунски софтвер Пегаз, израелске компаније НСО Гроуп, написао је раније Амнести интернешнел у извештају.

На мети овог софтвера потенцијално је било 50.000 телефона, показало је истраживање АИ, чиме је омогућено кршење људских права.

Компанија НСО Гроуп наводи да њене производе и услуге „користе искључиво безбедносне владине службе и органи реда за борбу против криминала и тероризма&qуот;.

Однос Србије према рату у Гази и извоз оружја у Израел критиковале су поједине друштвене групе, међу којима су и студенти, који су у Новом Пазару због тога организовали протест.

Benjamin Netanjahu
Реутерс
Израелски премијер Бењамин Нетањаху представља наводни ирански нуклеарни програм на цртежу са бомбом у Њујорку

Кроз вишедеценијске напетости Израела и Палестинаца, званични Београд је више пута мењао курс, писао је раније ББЦ на српском.

По завршетку Другог светског рата, социјалистичка Југославија, са чије је територије више од 70.000 Јевреја страдало у холокаусту, међу првима је подржала оснивање Израела 1947. године.

Међутим, односи с Израелом су прекинути 1967. због „спровођења агресије према арапским земљама&qуот;.

Тада је Југославија, чији је део била и Србија, предводила Покрет несврстаних, блок земаља које су политички биле између Запада и Истока.

Односи Србије и Израела званично су обновљени 1991, у освит распада Југославије.

Данас су односи „јачи него икад&qуот;, оценио је Нетањаху после сусрета с Вучићем у Њујорку.

Марко Ђурић, актуелни шеф српске дипломатије, има и личне везе са Израелом.

У интервјуу Јерусалим посту новембра 2023. рекао је да је његов рођак међу таоцима које је палестинска екстремистичка група Хамас одвукла у Појас Газе током изненадног напада на југ Израела 7. октобра те године.

Ђурић је у фебруару посетио Израел и Меморијални центар посвећен жртвама холакуста, међу којима су у и његови преци.

Тада се обратио и на хебрејском језику.

izrael i iran, sukob izraela i irana, rat izraela i irana
РЕУТЕРС/Дадо Рувиц/Иллустратион

Изазовни период у скоријим односима Београда и Тел Авива био је 2020.

Вашингтонским споразумом Београда и Приштине, потписаним у присуству тадашњег америчког председника Доналда Трампа, предвиђено је да Израел призна Косово, а Србија пребаци амбасаду у Јерусалим, али се ово друго није десило.

Јерусалим, град под контролом Израела, једно је од спорних питања у израелско-палестинском сукобу.

Док Израел сматра да је читав Јерусалим главни град земље, Палестинци проглашавају источни део за престоницу будуће палестинске државе.

Израел је 13 година одбијао да призна косовску независност, верујући да би та одлука дала аргумент Палестинцима у захтевима за признање државе.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.

Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.23.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »