Прве слике са револуционарног телескопа у Чилеу који може да открије опасне астероиде

Објављене су прве слике са новог моћног телескопа у Чилеу које показују његову невиђену способност да завири у мрачне дубине свемира.

На једној од фотографија виде се огромни, шарени облаци гаса и прашине који се ковитлају у области где се рађају звезде, удаљеној 9.000 светлосних година од Земље.

Опсерваторија Вера Ц. Рубин, у којој је најмоћнија дигитална камера на свету, обећава да ће променити наше разумевање свемира.

Научници кажу да ако у Сунчевом систему заиста постоји девета, или планета Икс, овај телескоп ће је открити већ током прве године рада.

Опсерваторија ће пружити и кључне одговоре у вези са тамном материјом, мистериозном супстанцом за коју се сматра да чини највећи део материје у свемиру.

Овај историјски тренутак за астрономију означава почетак десетогодишњег непрекидног снимања ноћног неба јужне небеске хемисфере.

„Лично радим на остварењу овог тренутка већ око 25 година”, каже професорка Кетрин Хејменс, краљевска астрономкиња за Шкотску.

„Деценијама смо желели да изградимо ову феноменалну опсерваторију и да спроведемо овакво истраживање”.

Уједињено Краљевство је кључни партнер у овом подухвату, и у земљи ће бити смештени центри података за обраду изузетно детаљних снимака који ће стизати са телескопа док претражује небо.

Радом Опсерваторије Вере Рубин број познатих објеката у Сунчевом систему могао би да се увећа чак десет пута.

ББЦ екипа је посетила Опсерваторију Веру Рубин пре објаве снимака.

Налази се на планини Серо Паћону у Андима у Чилеу, на приватном земљишту посвећеном истраживањима свемира, на којем већ постоји неколико опсерваторија.

Смештена је на изузетно високом, веома сувом, врло мрачном, и савршеном месту за посматрање звезда.

Изузетно је важно да увек буде мрачно.

Ноћна вожња кривудавим путем до врха и назад обавља се веома опрезно, јер не смеју да се пале дуга светла.

Иста правила важе и у самој опсерваторији.

Постоји инжењерска јединица чији задатак је да обезбеди да купола око телескопа, која се отвара ка ноћном небу, буде у потпуном мраку.

Они искључују све ЛЕД лампице и друге изворе светла који би могли да ометају пријем ноћне светлости.

Светлост звезда је „довољна” за навигацију, каже научница Елана Урбах.

Каже да је један од главних циљева опсерваторије да се „разуме историја свемира”, што подразумева могућност да се виде бледе галаксије или супернове, звездане експлозије, које су се догодиле „пре милијарди година”.

„Зато су нам потребне изузетно оштре слике”, каже Елана.

То се постиже јединственом конструкцијом која се састоји од три огледала.

Светлост ноћног неба најпре улази телескоп и удара у примарно огледало (пречника 8,4 метра), затим се рефлектује на секундарно огледало (3,4 метра), па потом на треће огледало (4,8 метара), пре него што уђе у камеру.

Огледала телескопа морају да буду у беспрекорном стању.

Чак и најмања честица прашине може да наруши квалитет снимка.

Захваљујући изузетно високој рефлективности и брзини система, телескоп може да прикупи огромну количину светлости.

То је „заиста кључно” за посматрање објеката који су „невероватно далеко, што у астрономији значи да потичу из раних епоха свемира”, каже Гијем Мегијас, стручњак за активну оптику у опсерваторији.

Камера у телескопу снимаће ноћно небо свака три дана током десет година, у оквиру пројекта названог Легаци Сурвеи оф Спаце анд Тиме .

Камера је димензија 1,65 пута три метра, тешка је 2.800 килограма и има широко видно поље.

Снимаће по слику отприлике сваких 40 секунди, током осам до 12 сати сваке ноћи, захваљујући брзом померању покретне куполе и носача телескопа.

Камера има 3.200 мегапиксела (67 пута више од камере Ајфона 16 Про), што је толико висока резолуција која би могла да сними лоптицу за голф на Месецу, а за приказивање само једног снимка био би потребан 400 Ултра ХД екран телевизора.

„Када смо овде добили прву фотографију, био је то заиста посебан тренутак”, каже Мегијас.

„Када сам почео да радим на овом пројекту, упознао сам некога ко је на њему радио још од 1996., а ја сам рођен 1997. године.

„Тада свхатите да је ово подухват читаве генерације астронома”.

• Телескоп Џејмс Веб открио објекте налик планетама који слободно лебде у свемиру
• Спектакуларне фотографије са телескопа Џејмс Веб две године после лансирања
• Чудо науке: Телескоп који открива сударе мртвих сунаца

Стотине научника широм света ће анализирати огроман прилив података, чији број ће достизати и до 10 милиона током ноћи.

Ово истраживање је усредсређено на четири области: мапирање промена на небу, настанак Млечног пута, мапирање Сунчевог система, и разумевање тамне материје и порекла свемира.

Али највећа снага телескопа је његова константност.

Он ц́е непрестано истраживати иста подручја, и сваки пут када открије промену послаће обавештење научницима.

„Управо је та способност телескопа да бележи пролазне, привремене промене оно што је јединствено, нешто што никада раније није урађено.

„То има потенцијал да нам открије феномене о којима нисмо ни сањали”, објашњава професорка Хејменс.

Али телескоп би такође могао да помогне у заштити човечанства откривањем опасних објеката који изненада залутају близу Земље, међу којима су астероиди попут ИР4, за који су се научници почетком ове године накратко прибојавали да би могао да удари у нашу планету.

Велика огледала камере помоћи ће научницима да открију и најситније трагове светлости и дисторзије које емитују ти објекти, као и да их прате док јуре кроз свемир.

„Телескоп је трансформативан.

„Пружиће нам највећи скуп података који смо икада имали за проучавање наше галаксије.

„То ће допринети оном што радимо већ много година”, каже професорка Алис Дисон са Универзитета у Дараму, у Енглеској.

Она ће анализирати слике са телескопа да утврди колико далеко досежу звезде у Млечном путу.

Тренутно, већина доступних података о звездама досеже до око 163.000 светлосних година, али Опсерваторија Вера Рубин би могла да „види” удаљеност до чак 1,2 милиона светлосних година.

Професорка Дисон очекује и да ће моћи да истражује звезде Хало региона Млечног пута, или гробље звезда уништених током времена, као и мале сателитске галаксије које су још увек присутне, али су изузетно бледе и тешко уочљиве.

Посебно је узбудљиво што научници верују да је телескоп довољно моћан да коначно разреши дугогодишњу мистерију о постојању девете планете.

Претпоставља се да би тај објекат могао да буде чак 700 пута удаљенији него што је раздаљина између Земља и Сунца, што је далеко ван домашаја других телескопа на земљи.

„Биће нам потребно много времена да заиста разумемо како ради ова нова прелепа опсерваторија”, каже професорка Хејменс.

„Али ја сам потпуно спремна”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како је научник из Бечеја стигао до највећег телескопа на свету у Кини
• Највећи радио телескоп на свету тражи назнаке о пореклу универзума
• Телескоп Џејмс Веб открио нову планету
• Научници пронашли 'до сада најјаче доказе' о животу на далекој планети
• Астероид Бену садржи кључне елементе за настанак живота, кажу научници
• Спектакл у свемиру: Снимак умируће звезде забележен телескопом Џејмс Веб

(ББЦ Невс, 06.23.2025)