Posle Trampovog besnog upozorenja, zaživelo primirje Irana i Izraela

Uslovi primirja su više od pukog prekida napada, ocenjuje Džejms Lendejl, diplomatski urednik BBC-ja.

BBC News pre 2 sata | Tom Bejtmen i Majk Vendling -

Čini se da je besna reakcija američkog predsednika Donalda Trampa učvrstila krhko primirje između Izraela i Irana posle 12 dana neprekidnih napada dve sukobljene zemlje.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je objavio „istorijsku pobedu" njegove zemlje u obraćanju naciji, dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan ocenio da je njegov narod odlučio da okonča „12-dnevni rat."

Tramp je stigao u Holandiju na dvodnevni samit NATO saveza koji će biti posvećen finansiranju odbrane zemalja članica.

Američki predsednik je prethodno podelio poruku Marka Rutea, generalnog sekretara Alijanse, koji mu je čestitao na „odlučnoj akciji" u Iranu.

Prethodno je Tramp, vidno iznerviran, upozorio obe zemlje da poštuju primirje.

„Imamo praktično dve zemlje koje su toliko dugo i uporno u sukobu, da ne znaju kog đavola više rade", rekao je kasnije Tramp novinarima.

Posle Trampove najave primirja, Izraelska vojska objavila je da su iz Irana ispaljene rakete na Izrael, što je Teheran demantovao.

Na svaku dalju agresiju biće „odgovoreno odlučnim, čvrstim i pravovremenim odgovorom Irana", naveo je iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost.

Tramp je potom upozorio Izrael da ne uzvraća napad.

„Izrael. Ne bacajte te bombe. Ako to uradite, to je veliko kršenje (primirja). Vratite pilote kući, odmah!", napisao je predsednik SAD na društvenoj mreži Istina.

„Primirje je stupilo na snagu, molim vas, nemojte ga kršiti", objavio je Tramp.

Vlada Izraela potvrdila da je pristala na primirje, a Iran je ponovio da nikoga nije napao i da čeka odgovor Izraela.

Međutim, državna televizija IRNN je objavila da je prekid vatre „nametnut" Izraelu nakon „uspešnog" iranskog napada na američku bazu u Kataru.

Izraelska vlada kaže da je pristala na predlog o prekidu vatre nakon što je „ostvarila ciljeve" svojih napada na Iran.

Vesti o primirju stigla je samo nekoliko sati posle iranskog napada na američku vojnu bazu Kataru u odgovoru na subotnji američki napad na nuklearna postrojenja Teherana.

Sve rakete usmerene ka američkoj bazi Al Udeid su presretnute, saopštile su katarske vlasti, opisujuću napad kao „flagrantno kršenje".

Odgovor Irana bio je očigledno „proračunat u koreografiji" i lopta je sada u Trampovim rukama, piše Frenk Gardner, BBC urednik za bezbednost.

Katar iranske rakete — Iranske rakete u Kataru

Pogled kroz razbijeni prozor u Berševi, u Izraelu posle iranskih napada u utorak, 24. juna

Fordov je najuvrđenije mesto iranskog nuklearnog programa, postrojenja za obogaćivanje uranijuma, zakopanog duboko u planinama.

Stručnjaci su ranije govorili da mogu da ga ugroze samo bombe za razaranje bunkera od 13 tona, koje mogu da nose samo američki bombarderi B-2.

Amerika je dan ranije premestila nekoliko ovih letelica bliže Iranu, što je protumačeno kao znak da se SAD spremaju da uđu u rat Izraela i Irana.

Odluka SAD da uđu u rat nije objavljena pre napada.

Tramp je ranije rekao da će odlučiti o učešću SAD u roku od dve nedelje jer veruje da su pregovori mogući, ali samo dva dana kasnije naredio je bombardovanje Irana, smatrajući diplomatsko rešenje nemogućim, objavio je Njujork tajms nekoliko sati pre bombardovanja.

tramp, tel aviv, bilbord zahvalnice trampu u tel avivu — U Tel Avivu su postavljeni plakati zahvalnice Izraela Donaldu Trampu posle napada na iranska nuklearna postrojenja: 'Hvala, gospodine predsedniče'

Odgovor Teherana: 'Tramp je izdao i nas i američki narod'

U odgovoru na napade na nuklearne objekte, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je rekao da je Tramp „izdao i Iran i američki narod".

Napad Amerike nazvao je potpuno nezakonitim i zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.

„Iako je predsednik Tramp izabran na platformi okončanja skupog američkog učešća u večnim ratovima u našem delu sveta, on je izdao ne samo Iran, zloupotrebljavajući našu posvećenost diplomatiji, već je i obmanuo sopstvene birače", rekao je Aagči novinarima u Istanbulu.

Upitan da li Iran razmatra ciljanje američkih vojnih baza u regionu ili zatvaranje Ormuskog moreuza, odgovorio je: „Postoji niz opcija koje su nam dostupne".

Ormuski moreuz je uzak prolaz u regionu Zaliva i jedna je od najvažnijih pomorskihruta na svetu.

Dovoljno je dubok za najveće tankere sirove nafte na svetu i koriste ga glavni proizvođači nafte i gasa na Bliskom istoku - i njihovi kupci.

Kako je počeo sukob?

Sukob Izraela i Irana traje od 13. juna.

Izrael je tada napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.

Od tada, Iran je počeo da uzvraća, lansirajući rakete i dronove širom Izraela.

U početnim izraelskim napadima ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Od 13. do 21. juna, u Iranu je poginulo više od 400 ljudi, a najmanje 3.056 je ranjeno, saopšteno je iz iranskog Ministarstva zdravlja.

Od početka operacije 'Uzdignuti lav', kako Tel Aviv naziva napad na Iran, u Izraelu je ubijeno 24 ljudi, a više od 1.200 je ranjeno, saopštile su izraleske vlasti.

Zašto je Izrael napao Iran?

Izraelske vlasti su saopštile da nameravaju da unište nuklearna postrojenja Irana jer je, navodno, Teheran vrlo blizu da napravi nuklearnu bombu.

Za sada nema dokaza da je to tačno.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Netanjahu neposredno posle napada.

Tramp, Netanjahu i neki evropski lideri su na istoj liniji - poručuju da Iran ne sme da ima nuklearno oružje.

Iran godinama tvrdi da je njegov nuklearni program usmeren isključivo u civilne i mirnodopske svrhe.

Napadi Izraela su počeli u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana.

Specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je 15. juna da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, ali su pregovori otkazani.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Iran je ranije upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Izraelska vojska je u noći između 20. i 21. juna ubila Muhameda Saidija Izadija, jednog od iranskih komandanata, tvrdi izraelski ministar odbrane Izrael Kac.

Izrael smatra Izadija ključnom vezom sa Hamasom i glavnim igračem za vezu Teherana i palestinske ekstremističke grupe, kao i da je pomogao u iznenadnom napadu na jug Izraela 7. oktobra 2024, koji je pokrenuo brutalni rat u Pojasu Gaze.

U aprilu 2024. godine, Izadi je jedva preživeo izraelski vazdušni napad usmeren na iranski konzulat u sirijskom Damasku.

Tada je poginulo nekoliko visokorangiranih komandanata Kuds snaga.

Najviši predstavnici Irana zakleli su se da će Izrael snositi velike posledice.

U iranskim napadima 19. juna pogođena je bolnica Soroka, na jugu Izralea.

Iranski državni mediji tvrde da je meta bio vojni objekat u blizini bolnice.

Iranske rakete su navodno 17. juna pogodile sedište izraelske tajne službe Mosad, o čemu su izvestili državni mediji u Iranu.

Izraelske vlasti nisu komentarisale navodni napad na Mosad, a zbog ograničenja mediji u Izraelu ne mogu da izveštavaju o nekim ciljanim lokacijama.

Izrael je 16. juna gađao sedište iranskih državnih medija u Teheranu.

Tokom ovog napada poginulo je troje zaposlenih, objavili su iranski državni mediji.

Pogledajte trenutak kada je izraelska raketa pogodila iransku državnu televiziju tokom programa uživo

Putin: 'Nema dokaza da Iran pravi nuklearnu bombu'

Rusija je više puta rekla Izraelu da nema dokaza da Iran pokušava da napravi nuklearno oružje, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za Skaj njuz Arabija.

„Rusija, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju, nikada nisu imale nikakve dokaze da se Iran sprema da dobije nuklearno oružje, kao što smo više puta upozoravali izraelsko rukovodstvo", rekao je šef ruske države, prenosi Rojters.

Rusija je spremna da podrži Iran u razvoju mirnodopskog nuklearnog programa, rekao je Putin, dodajući da Iran ima pravo na to.

Šta je iranski nuklearni program?

iranska nuklearna postrojenja — Satelitski snimak iranskih nuklearnih postrojenja

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Neka od postrojenja širom Irana bila su meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Navedeni su „brojni propusti" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Pogledajte video o moćnoj američkoj bombi teškoj više od 13 tona

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk