'Ne bacajte te bombe': Upozorenje Trampa Izraelu posle najave napada na Iran

Američki predsednik je saopštio da je postignuto primirje između dve zemlje, posle čega je Izrael najavio „snažan odgovor" Iranu, koji je demantovao napade.

BBC News pre 1 sat | Tom Bejtmen i Majk Vendling -

Muškarac čita novine u Teheranu — Teheran, 24. jun

Samo nekoliko sati pošto je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp objavio primirje između Izraela i Irana, dve sukobljene države započele su krug novih optužbi i mogućih napada.

„Izrael. Ne bacajte te bombe. Ako to uradite, to je veliko kršenje (primirja). Vratite pilote kući, odmah!", napisao je predsednik SAD na društvenoj mreži Istina.

Potom se obratio medijima u Vašingtonu.

„Imamo praktično dve zemlje koje su toliko dugo i uporno u sukobu, da ne znaju kog đavola više rade", rekao je u utorak popodne.

Vidno iznerviran, naglasio je da Izrael neće napasti Iran i da je primirje na snazi.

„Svi avioni će napraviti okret i vratiti se kući, uz prijateljsko 'mahanje iz aviona' Iranu", rekao je Tramp.

Premijer Benjamin Netanjahu je potvrdio da će se Izrael suzdržati od daljih napada na Iran, posle razgovora sa Trampom.

Izraelska vojska objavila je da su iz Irana ispaljene rakete na Izrael posle primirja, što je Teheran demantovao.

Na svaku dalju agresiju biće „odgovoreno odlučnim, čvrstim i pravovremenim odgovorom Irana", naveo je iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost.

Prethodno je američki predsednik Donald Tramp objavio da su Izrael i Iran pristali na primirje.

„Primirje je stupilo na snagu, molim vas, nemojte ga kršiti", objavio je Tramp.

Vlada Izraela potvrdila da je pristala na primirje, a Iran je ponovio da nikoga nije napao i da čeka odgovor Izraela.

Međutim, državna televizija IRNN je objavila da je prekid vatre „nametnut" Izraelu nakon „uspešnog" iranskog napada na američku bazu u Kataru.

Izraelska vlada kaže da je pristala na predlog o prekidu vatre nakon što je „ostvarila ciljeve" svojih napada na Iran.

Prema saopštenju, Izrael je uklonio „dvostruku neposrednu egzistencijalnu pretnju" Irana od nuklearnog oružja i balističkih raketa.

U toku noći i ranog jutra 24. juna Izrael i Iran su razmenili napade, u kojima je sa izraelske strane nastradalo četvoro, a ranjeno 22 ljudi.

Na severu Irana je ubijeno devet, a ranjeno 33 ljudi u izraelskim napadima, objavile su lokalne vlasti.

Vesti o primirju stigla je samo nekoliko sati posle iranskog napada na američku vojnu bazu Kataru u odgovoru na subotnji američki napad na nuklearna postrojenja Teherana.

Američki predsednik Donald Tramp opisao je iranski napad kao „veoma slab", tvrdeći da nije bilo ni američkih ni katarskih žrtava.

Sve rakete usmerene ka američkoj bazi Al Udeid su presretnute, saopštile su katarske vlasti, opisujuću napad kao „flagrantno kršenje".

Odgovor Irana bio je očigledno „proračunat u koreografiji" i lopta je sada u Trampovim rukama, piše Frenk Gardner, BBC urednik za bezbednost.

Nekoliko dana posle intervjua Jerusalim postu u kojem je rekao da je „Srbija jedina evropska zemlja koja i dalje izvozi municiju Izraelu", šef srpske države Aleksandar Vučić je 23. juna izjavio da zemlja „više ne izvozi ništa od municije".

„Sada smo sve zaustavili. Moraju da budu specijalne odluke ako će nešto da ide. Municija ide u naše kasarne i naše stokove (skladišta)", rekao je novinarima.

U Moskvi je 23. juna boravio šef iranske diplomatije Abas Aragči, a ruski predsednik Vladimir Putin je napade Izraela i Amerike na Iran nazvao „apsolutno ničim izazvanom agresijom za koju nema nikakvog osnova niti opravdanja".

Katar iranske rakete — Iranske rakete u Kataru

Pogled kroz razbijeni prozor u Berševi, u Izraelu posle iranskih napada u utorak, 24. juna

Šta je gađao Izrael pre objave primirja?

Izraelska vojska saopštila je da je 23. juna za dva sata ispalila više od 100 raketa na vojne mete u Teheranu.

Pogođen je nuklearni kompleks Fordov, štab Korpusa islamske revolucionarne garde (IRCG), kao i ozloglašeni zatvor za političke zatvorenike Evin, kažu Izraelci.

Prema tvrdnjama izraelske vojske, gađani su prilazi nuklearnom postrojenju Fordov da bi iranskim snagama bilo otežano da dođu do te lokacije.

Iranski Crveni polumesec saopštio je prethodno da su izraelske snage pogodile i zgradu te organizacije u severnom delu Teherana.

Napad izraelskih snaga na Fordov usledio je dan posle udara američkih bombarera na to i još dva iranska nuklearna postrojenja - Isfahan i Nataz.

Američki predsednik Donald Tramp nazvao je operaciju „spektakularnim uspehom" i izneo tvrdnju da su iranska nuklearna postrojenja „zbrisana sa lica Zemlje".

Teheran je negirao da su nuklearna postrojenja uništena, priznajući da jesu gađana i da ima „manje štete".

Tramp je upozorio Iran da neuzvraća na američki napad jer će u suprotnom svaki budući američki odgovor biti još snažniji.

Prethodnih dana su visoki iranski zvaničnici govorili da bi ulazak Amerike u sukob „otvorio vrata pakla" i da će izazvati „nepopravljive posledice".

Šta je rekao Tramp?

Na glavni iranski nuklearni objekat objekat Fordov „pao je pun tovar bombi".

„Svi avioni se bezbedno vraćaju kući. Čestitam našim velikim američkim ratnicima.

„Nijedna druga vojska na svetu ne bi mogla ovo da uradi. Sada je vreme za mir!", kaže američki predsednik.

Tramp se kasnije obratio naciji i nazvao operaciju „izvanrednim vojnim uspehom", rekavši da su sva tri objekta „potpuno uništena" i da je nuklearna pretnja od „glavnog sponzora terorizma" eliminisana.

Rekao je da su uništeni ciljevi bili najveći i najopasniji, ali da „još ima mnogo ciljeva" u Iranu i da bi dalji napadi mogli biti još razorniji.

„Ovo (sukobi) ne mogu da budu nastavljeni. Ili će biti mir ili tragedija za Iran", rekao je Tramp, preteći Iranu još snažnijim udarima ako uzvrati na potez SAD.

Fordov je najuvrđenije mesto iranskog nuklearnog programa, postrojenja za obogaćivanje uranijuma, zakopanog duboko u planinama.

Stručnjaci su ranije govorili da mogu da ga ugroze samo bombe za razaranje bunkera od 13 tona, koje mogu da nose samo američki bombarderi B-2.

Amerika je dan ranije premestila nekoliko ovih letelica bliže Iranu, što je protumačeno kao znak da se SAD spremaju da uđu u rat Izraela i Irana.

Odluka SAD da uđu u rat nije objavljena pre napada.

Tramp je ranije rekao da će odlučiti o učešću SAD u roku od dve nedelje jer veruje da su pregovori mogući, ali samo dva dana kasnije naredio je bombardovanje Irana, smatrajući diplomatsko rešenje nemogućim, objavio je Njujork tajms nekoliko sati pre bombardovanja.

tramp, tel aviv, bilbord zahvalnice trampu u tel avivu — U Tel Avivu su postavljeni plakati zahvalnice Izraela Donaldu Trampu posle napada na iranska nuklearna postrojenja: 'Hvala, gospodine predsedniče'

Odgovor Teherana: 'Tramp je izdao i nas i američki narod'

U odgovoru na napade na nuklearne objekte, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je rekao da je Tramp „izdao i Iran i američki narod".

Napad Amerike nazvao je potpuno nezakonitim i zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.

„Iako je predsednik Tramp izabran na platformi okončanja skupog američkog učešća u večnim ratovima u našem delu sveta, on je izdao ne samo Iran, zloupotrebljavajući našu posvećenost diplomatiji, već je i obmanuo sopstvene birače", rekao je Aagči novinarima u Istanbulu.

Upitan da li Iran razmatra ciljanje američkih vojnih baza u regionu ili zatvaranje Ormuskog moreuza, odgovorio je: „Postoji niz opcija koje su nam dostupne".

Ormuski moreuz je uzak prolaz u regionu Zaliva i jedna je od najvažnijih pomorskihruta na svetu.

Dovoljno je dubok za najveće tankere sirove nafte na svetu i koriste ga glavni proizvođači nafte i gasa na Bliskom istoku - i njihovi kupci.

Samo nekoliko sati pre američkih napada, Aragči je upozorio da bi učešće SAD u sukobu Izraela i Irana bilo „veoma, veoma opasno".

Rekao je i je da će Teheran ustupiti mesto diplomatiji tek kada Izrael bude prekinuo napade na Iran.

„Iranski nuklearni program je u mirnodopske svrhe, a napadi na Iran su kršenje međunarodnog prava.

„Izrael je počinio gnusne ratne zločine za koje mora da odgovara", rekao je iranski diplomata.

„Jasno sam stavio do znanja da se o pravu Irana na samoodbranu ne pregovora", dodao je šef iranske diplomatije.

Iran je 2015. godine postigao dugoročni sporazum o nuklearnom programu sa grupom svetskih sila posle višegodišnjih napetosti zbog navodnih namera Teherana da razvije nuklearno oružje.

iran gađao tel aviv — Iranski projektil je uništio jednu od zgrada u Tel Avivu

Kako je počeo sukob?

Sukob Izraela i Irana traje od 13. juna.

Izrael je tada napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.

Od tada, Iran je počeo da uzvraća, lansirajući rakete i dronove širom Izraela.

U početnim izraelskim napadima ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Od 13. do 21. juna, u Iranu je poginulo više od 400 ljudi, a najmanje 3.056 je ranjeno, saopšteno je iz iranskog Ministarstva zdravlja.

Od početka operacije 'Uzdignuti lav', kako Tel Aviv naziva napad na Iran, u Izraelu je ubijeno 24 ljudi, a više od 1.200 je ranjeno, saopštile su izraleske vlasti.

Zašto je Izrael napao Iran?

Izraelske vlasti su saopštile da nameravaju da unište nuklearna postrojenja Irana jer je, navodno, Teheran vrlo blizu da napravi nuklearnu bombu.

Za sada nema dokaza da je to tačno.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Netanjahu neposredno posle napada.

Tramp, Netanjahu i neki evropski lideri su na istoj liniji - poručuju da Iran ne sme da ima nuklearno oružje.

Iran godinama tvrdi da je njegov nuklearni program usmeren isključivo u civilne i mirnodopske svrhe.

Napadi Izraela su počeli u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana.

Specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je 15. juna da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, ali su pregovori otkazani.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Iran je ranije upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Izraelska vojska je u noći između 20. i 21. juna ubila Muhameda Saidija Izadija, jednog od iranskih komandanata, tvrdi izraelski ministar odbrane Izrael Kac.

Izrael smatra Izadija ključnom vezom sa Hamasom i glavnim igračem za vezu Teherana i palestinske ekstremističke grupe, kao i da je pomogao u iznenadnom napadu na jug Izraela 7. oktobra 2024, koji je pokrenuo brutalni rat u Pojasu Gaze.

U aprilu 2024. godine, Izadi je jedva preživeo izraelski vazdušni napad usmeren na iranski konzulat u sirijskom Damasku.

Tada je poginulo nekoliko visokorangiranih komandanata Kuds snaga.

Najviši predstavnici Irana zakleli su se da će Izrael snositi velike posledice.

U iranskim napadima 19. juna pogođena je bolnica Soroka, na jugu Izralea.

Iranski državni mediji tvrde da je meta bio vojni objekat u blizini bolnice.

Iranske rakete su navodno 17. juna pogodile sedište izraelske tajne službe Mosad, o čemu su izvestili državni mediji u Iranu.

Izraelske vlasti nisu komentarisale navodni napad na Mosad, a zbog ograničenja mediji u Izraelu ne mogu da izveštavaju o nekim ciljanim lokacijama.

Izrael je 16. juna gađao sedište iranskih državnih medija u Teheranu.

Tokom ovog napada poginulo je troje zaposlenih, objavili su iranski državni mediji.

Pogledajte trenutak kada je izraelska raketa pogodila iransku državnu televiziju tokom programa uživo

Putin: 'Nema dokaza da Iran pravi nuklearnu bombu'

Rusija je više puta rekla Izraelu da nema dokaza da Iran pokušava da napravi nuklearno oružje, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za Skaj njuz Arabija.

„Rusija, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju, nikada nisu imale nikakve dokaze da se Iran sprema da dobije nuklearno oružje, kao što smo više puta upozoravali izraelsko rukovodstvo", rekao je šef ruske države, prenosi Rojters.

Rusija je spremna da podrži Iran u razvoju mirnodopskog nuklearnog programa, rekao je Putin, dodajući da Iran ima pravo na to.

Šta je iranski nuklearni program?

iranska nuklearna postrojenja — Satelitski snimak iranskih nuklearnih postrojenja

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Neka od postrojenja širom Irana bila su meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Navedeni su „brojni propusti" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Pogledajte video o moćnoj američkoj bombi teškoj više od 13 tona

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk