Почиње самит НАТО-а у Хагу, очекују се одлуке лидера о већим трошковима и производњи

Лидери чланица НАТО-а окупиће се данас у Хагу на годишњем самиту алијансе, на којем се очекује постизање договора о значајном порасту улагања савезника у одбрану, о повец́ању производње у наменској индустрији и о потврђивању дугорочне подршке Украјини.

На дводневном самиту ће учествовати око 6.000 делегата и лидери 32 чланице НАТО-а, укључујуц́и председника САД Доналда Трампа, председника Француске Емануела Макрона, немачког канцелара Фридриха Мерца и британског премијера Кира Стармера.

У фокусу самита требало је да буде историјско обавезивање чланица на повећање издвајања за одбрану на пет одсто бруто домаћег производа (БДП), на чему инсистира Трамп, али је пажња сада делом преусмерена на прошлонедељну одлуку америчког председника да изведе напад на три постројења за нуклеарно обогац́ивање у Ирану, у јеку иранско-израелског рата, започетог 13. јуна.

Ситуација на Блиском истоку свакако ће бити једна од кључних тема, иако она званично није на агенди самита, првог откако је Марк Руте именован за генералног секретара алијансе и откако се Трамп вратио у Белу кућу.

На првом самиту НАТО-а у Холандији очекује се договор савезника о новом одбрамбеном плану којим ће се чланице обавезати да повец́ају издвајања за одбрану на пет одсто БДП-а, што укључује и области које су повезане са одбраном и безбедношћу, попут инфраструктуре, индустрије и отпорности.

САД троше на одбрану много више новца од свих других чланица НАТО-а. Европске чланице НАТО-а учествују са свега 30 одсто у укупним издвајањима алијансе за одбрану. Неке европске земље, попут Пољске, Естоније и Литваније, већ су повећале издатке за одбрану на пет одсто БДП-а, док је Шпанија на зачељу, са мање од два одсто.

На самиту се очекује и да лидери донесу одлуке које ц́е допринети повец́ању производње у наменској индустрији – како би она могла да производи више и брже, и да убрза иновације и усвајање нових технологија.

Званичник НАТО-а је новинарима у Хагу јуче рекао да се на самиту очекује и потврђивање подршке алијансе "дипломатским напорима које предводе САД, у правцу праведног и трајног мира у Украјини, као и потврђивање дугорочне подршке Украјини, како би се осигурало да има оно што јој је потребно да се брани и да одврати сваку будуц́у агресију".

Самит у Хагу ће бити одржан "у истински историјском тренутку, са значајним и растуц́им изазовима за безбедност" НАТО-а, изјавио је јуче у Хагу генерални секретар алијансе Марк Руте.

"Како свет постаје све опасније место, лидери савезничких земаља донеће храбре одлуке да ојачају нашу колективну одбрану, што че НАТО учинити јачим, праведнијим и убојитијим савезом", навео је Руте.

Руте је рекао и да Русија остаје "највец́а и најдиректнија претња" са којом се алијанса суочава.

"Москва наставља рат против Украјине уз подршку Северне Кореје, Ирана, Кине и Белорусије. Морамо и даље да обезбеђујемо Украјини оно што јој је потребно да се брани и да одбија нападе у будуц́ности. Наша подршка Украјини је непоколебљива и од ње нећемо одустати", казао је Руте.

Претходно је новинарима у Хагу речено из НАТО-а да извештаји упозоравају да би Русија за неколико година могла да буде у позицији да угрози западне војне савезнике.

Руте је рекао и да се безбедносна ситуација у свету "драматично променила" у последњих неколико година, и да чланице алијансе зато морају да достигну знатно виши ниво издвајања за одбрану од садашњег, да би све биле у стању да бране територију у случају напада.

Договор о повећању издвајања за одбрану на пет одсто БДП-а била би значајна Трампова победа на светској сцени. Још један уступак Трампу је и неодржавање званичног састанка НАТО-Украјина у Хагу, за који САД нису биле заинтересоване јер нису желеле да фокус буде на руско-украјинском рату који амерички председник није успео да оконча, супротно обећању из предизборне кампање.

Иако Западни Балкан није посебна тема на самиту, званичник НАТО-а је јуче рекао новинарима у Хагу да је реч о "региону од стратешког значаја" за алијансу који "остаје високо на агенди" западног војног савеза.

Он је рекао и да НАТО и даље "позива Србију да осигура да пред лице правде буду изведени одговорни за насиље 2023. године" на Косову - учесници напада на припаднике мисије КФОР испред зграде Општине Звечан и припадници наоружане групе Срба која се сукобила са косовском полицијом у селу Бањска.

Да би обезбедила учеснике самита, Холандија је покренула операцију "Наранџасти штит", највец́у безбедносну операцију у историји те земље, наводи агенција Ројтерс.

У операцији, која према наводима Би-Би-Сија кошта 183,4 милиона евра, Холандија је ангажовала борбене хеликоптере, поморске патроле, више од 10.000 припадника војске и полиције, тимове за деактивирање бомби и противваздухопловну одбрану.

Централни дан самита је среда, 25. јун, када ће бити одржан састанак Северноатлантског савета (НАЦ), главног тела НАТО-а за доношење политичких одлука, уз учешће 32 лидера.

Тог дана ће бити одржан и састанак Рутеа, Трампа и индо-пацифичких партнера алијансе (Аустралија, Јапан, Нови Зеланд и Јужна Кореја).

Први дан самита, 24. јун, отвориће НАТО јавни форум, на којем ће говорити Руте.

Затим ће уследити пленарна седница Форума НАТО самита за наменску индустрију, која ће окупити министре одбране, владине званичнике и представнике наменске индустрије из чланица алијансе и партнерских земаља из индо-пацифичког региона. На Форуму ће учествовати и Руте и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Првог дана самита ће бити одржан и састанак Рутеа, Европске уније и Украјине, затим радна вечера Савета НАТО-Украјина на нивоу министара спољних послова, као и радна вечера Северноатлантског савета (НАЦ) на нивоу министара одбране.

Холандски краљ Виљем-Александер и краљица Максима приредиће у то време вечеру за лидере чланица НАТО-а, на коју је позван и председник Украјине Володимир Зеленски.

(Бета, 24.06.2025)