Zašto i pored toliko apoteka kupujemo lekove na internetu i pijaci

Farmaceuti upozoravaju da kupovina lekova preko interneta može biti opasna, čak i smrtonosna, ali je na Balkanu i dalje redovna pojava.

BBC News pre 12 sati | Jelena Subin - BBC novinarka

„Prodajem kamagru".

Gotovo da nema bandere u centru Beograda, glavnog grada Srbije, koja bar jednom nije bila oblepljena ovim oglasom.

Polovina papirića za cepkanje, sa brojem telefona, uglavnom brzo bude otrgnuta.

Kamagra je samo jedan od mnogih lekova za potenciju koji u Srbiji ne mogu legalno da se kupe, već se nabavljaju ilegalno putem oglasa.

„Lek pod tim imenom nema dozvolu za promet i samim tim ne bi ni smeo da se prodaje", kažu u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) za BBC na srpskom.

Farmaceuti upozoravaju da kupovina lekova preko interneta može da bude opasna, čak i smrtonosna.

„Osim što neće pomoći u lečenju, upotreba falsifikovanih, i lekova koji se kupuju preko interneta, ponekad može da izazove trovanje, pa i smrt.

„Lekovi za potenciju i antidepresivi smatraju se stigmom, pa je i to jedan od razloga što se kupuju preko interneta", upozorava Jelena Đuriš, profesorka farmaceutske tehnologije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.

Medikamenti moraju da imaju dozvolu i da budu proizvedeni u legalnim uslovima, „dok one koji se mogu naći na pijaci ili onlajn niko ne kontroliše i ne zna se šta je u njima", kaže Đuriš za BBC na srpskom.

Od seksi šopa do onlajna

Kupovina lekova sa crnog tržišta je „globalni problem na koji Srbija nije imuna", kaže Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

„Neefikasno lečenje i ozbiljne zdravstvene komplikacije mogu da budu rezultat njihove upotrebe. Nekad i smrt.

„Ne zna ni sastav, a ni kvalitet leka", kaže Zelić za BBC na srpskom.

Zemlje troše 30,5 milijardi američkih dolara godišnje na nekvalitetne i falsifikovane medicinske proizvode, procenjuje Svetska zdravstvena organizacija.

„U Srbiji se najčešće može naći falsifikovan lek za potenciju, u kojem je, ponekad otrov za pacove, antifriz i prah od cigle", ukazuje Zelić.

Adnan* je pre nekoliko godina počeo da kupuje proizvode za mušku potenciju.

„U početku sam uspevao da nabavim kamagru u nekim seksi šopovima, a kasnije sam je naručivao onlajn", kaže četrdesetogodišnjak iz Sarajeva, koji nije želeo da mu se objavi pravo ime.

Lakoća kupovine, dostava i bolja ponuda različitih proizvoda glavni su razlozi što se odlučivao za onlajn narudžbine.

„Većina tih proizvoda ima sastojak kao i klasična vijagra, lek za potenciju, sve potrebne deklaracije i upozorenja su na pakovanju.

„I u Beogradu sam kamagru kupovao u seksi šopu, međutim u poslednje vreme je ne prodaju jer je vijagra dostupna u apoteci bez recepta", priča Adnan.

Niko ga nije čudno gledao kada bi u apoteci tražio tablete za potenciju, priznaje.

„Imam utisak da mnogo ljudi pije ove lekove, pa je možda zbog toga prodavcima isti odnos prema vijagri kao prema nekom drugom proizvodu", kaže.

Od placeba do otrova

Na pijačnim tezgama se, pored očekianog voća i povrća, ponekad mogu naći i lekovi za smirenje, pa i antibiotici.

„Ono što je dostupno na pijacama od lekova niko nije proverio i nikako ne bi trebalo da se kupuje.

„Lek je dobar samo ako se čuva onako kako je proizvođač naveo i ako se poštuje rok trajanja", kaže profesorka Đuriš.

I u svetu su zabeleženi smrtni slučajevi jer se u nešto što treba da bude sterilan lek stavlja voda ili druga neodgovarajuća supstanca, ukazuje ona.

„Ljudi, naročito oni kojima su potrebni antikancerogeni lekovi, ako nisu registrovani u Srbiji, posežu za bilo kojim načinom da ih nabave", objašnjava Đuriš.

Falsifikovani lekovi nisu česti u apotekama, ali je problem sa sivom zonom, naročito na internetu, kaže Zelić.

Lekove u Srbiji kontroliše ALIMS pre nego što se šalju u prodaju, a potom su u nadležnosti inspekcije Ministarstva zdravlja.

„Falsifikovani lekovi najčešće dolaze iz zemalja sa slabijom regulativom i kontrolom farmaceutske industrije.

„Kina i Indija se najčešće povezuju sa proizvodnjom falsifikovanih lekova", kaže Zelić.

Onlajn naručuju i u Bosni i Hercegovini

Na internet tržištu u Bosni i Hercegovini mogu se naći falsifikovani lekovi, kažu u Agenciji za lekove i medicinska sredstva BiH.

„Građani tako kupuju lekove koji su neutvrđenog sastava i neproverenog kvaliteta", navode u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Najčešće falsifikovani lekovi su za terapiju erektilne disfunkcije, za mršavljenje, anabolici, antibiotici, vakcine i citostatici.

„Nekada takvi lekovi nemaju ono što treba i ono što je navedeno na pakovanju.

„Kada ih ljudi piju neće se izlečiti i samim tim mogu da ugroze zdravlje", kažu u Agenciji.

U Crnoj Gori zabranjena onlajn prodaja lekova

Prodaja lekova na internetu, društvenim mrežama i preko oglasa nije dozvoljena u Crnoj Gori, kaže David Kočović, rukovodilac laboratorije u Institutu za lekove i medicinska sredstva Crne Gore.

„U Crnoj Gori do sada nije pronađen falsifikat kod velikih trgovaca.

„Sivo tržište je u nadležnosti policije", objašnjava Kočović za BBC.

Singapur i Hongkong su dve najvažnije tranzitne tačke u lancu snabdevanja falsifikovanih lekova, kaže Kočović.

„Cilj falsifikatora je da dođu do tržišta Evrope, Amerike i Afrike."

'U siromašnijim zemljama falsifikovan jedan od 10 lekova'

Evropska policija (Evropol) je 2023. godine zaplenila lekove i opremu za pravljenje lažnih medikamenata u vrednosti od 64 miliona evra.

Zatvorene su četiri ilegalne laboratorije, a ugašena su i 92 internet sajta za prodaju.

Čak 700.000 ljudi godišnje umre zbog lekova najčešće nabavljenih na ilegalnom tržištu, kaže Zelić, pozivajući se na podatke SZO.

„Antimalarici i antibiotici su među najčešće falsifikovanim lekovima u svetu.

„Tu su i generički i inovativni lekovi koji mogu biti veoma skupi, ali i jeftini koji se koriste protiv bolova", ukazuje SZO.

U pojedinim državama se mogu naći na pijacama, internet stranicama, ali i u klinikama i bolnicama.

„Procenjuje se da je u zemljama sa niskim ili ispod standardnih prihoda falsifikovan jedan od 10 medicinskih proizvoda.

„Utvrđeno je da uglavnom sadrže kukurzni ili krompirov skrob i krečnjak, ali ima i onih sa otrovnim i opasnim hemikalijama", upozorava SZO.

Takvi lekovi često se proizvode u lošim i nehigijenskim uslovima, prave ih nekvalifikovani ljudi i mogu da budu zaraženi bakterijama.

„Falsifikovani lekovi se teško prepoznaju, često izgledaju identično kao originali i možda ljudi neće imati odmah reakciju, ali kako neće lečiti bolest, mogu dovesti do ozbiljnih problema i smrti."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk