Пише Иван Мрђен: Питала ме ћерка из Мелбурна…

Недеља, дан после, рано јутро, звони телефон… Ћерка Милена из Мелбурна, тамо већ подне, не може да дочека да чује како смо, како је прошао видовдански протест, шта ће се даље догађати са студентском и грађанском побуном… Тамо доле, докон неки свет, суботом иде на коњске трке и вечере са пријатељима, вести не гледају, а и да гледају далеко је Србија, мала је Србија, безначајна је Србија… Плус наша Милена од свих друштвених мрежа прати само Линкедин, а тамо увек