'Slučaj Pravni fakultet': Šta je autonomija univerziteta i zašto je važna

„Rubikon je pređen, autonomija univerziteta je narušena", objavili su 2. jula studenti u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Te noći, u centru Beograda, ispred njihovog fakulteta, viđena je policijska akcija protiv mobilnih blokada saobraćajnica, kojima studenti i demonstranti traže održavanje parlamentarnih izbora.

Tokom večeri je privedeno nekoliko desetina ljudi, a bilo je i povređenih studenata.

„Ni u jednom trenutku policija nije ušla u prostorije (Pravnog) fakulteta, poštujući autonomiju univerziteta", odgovorilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Direktor policije Dragan Vasiljević u gostovanju na javnom servisu odbacio je tvrdnje da je policija sinoć narušila autonomiju Pravnog fakulteta, te dodao da "policija ni u jednom trenutku to nije uradila, već da su njeni pripadnici stigli do stepeništa zgrade, da bi videli ko ih je gađao".

To je samo jedan u nizu slučajeva od početka studentskih protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu kada se mogao čuti pojam „autonomija univerziteta".

Šta on zapravo znači?

„Pre svega se odnosi na osnovnu delatnost univerziteta, da su profesori slobodni da predaju oblast kojom se bave, određuju nastavne planove, programe, kao i da su u tom smislu potpuno autonomni u odnosu na osnivača ili vlasnika", kaže Branko Kovačević, bivši rektor Univerziteta u Beogradu.

„Osnivač ili vlasnik univerziteta ne sme da se meša u stručni, naučni deo, niti policija sme da uđe na univerzitet dok je ne pozovu dekan ili rektor", dodaje Kovačević za BBC na srpskom.

Autonomiju univerziteta - kao i visokoškolskih i naučnih ustanova – i „samostalno odlučivanje o uređenju i radu", garantuje Ustav, kao najviši pravnik akt države.

U Zakonu o visokom obrazovanju, pod „principima visokog obrazovanja", posle akademskih sloboda odmah je navedena i - autonomija.

„Autonomija univerziteta je važna zato što on ima veoma važnu ulogu, a to je da stvara nove generacije koje će biti budućnost jednog društva kao njegova intelektualna i radna snaga", kaže Kovačević.

„To su upravo ti mladi, školovani ljudi, oni vuku napred univerzitet, od čega korist ima celo društvo".

Šta se dogodilo ispred Pravnog fakulteta?

„Šta radite to, bre", čuje se nekoliko puta na snimku napravljenom tokom policijske akcije ispred Pravnog fakulteta, a koji su objavili studenti u blokadi.

Na njemu se vide pripadnici Žandarmerije u punoj opremi za razbijanje demonstracija, sa štitovima i kacigama, kako dolaze do ulaza na fakultet, gde je bila grupa studenata.

Tu ih hvataju i odvlače.

Četvoro studenata je povređeno, od kojih jedan ima polomljenu ključnu kost, izjavio je profesor Medicinskog fakulteta Oliver Stojković.

„Kolege su mirno sedele, policija je stigla u vozilima na raskrsnicu i zaletela se na studente", objavljeno je na nalogu Pravni u blokadi.

U Bulevaru kralja Aleksandra, koji prolazi tačno ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, tokom čitave večeri 2. jula, kao i prethodnih noći, bili su protesti i blokade saobraćajnica.

Studenti blokadama fakulteta već mesecima traže utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.

Iako vlasti tvrde da su njihovi zahtevi ispunjeni, studenti to negiraju i nastavljaju sa protestima, tražeći i vanredne parlamentarne izbore, koje vide kao jedini put do ispunjenja njihovih zahteva.

Od velikog Vidovdanskog protesta 28. juna na beogradskom trgu Slavija - posle kog je bilo sukoba demonstranata i policije - studenti pozivaju i na „građansku neposlušnost".

Demonstranti od tada svake večeri prave mobilne blokade ulica širom Beograda, Novog Sada i drugih gradova širom Srbije, ostavljajući na njima kontejnere i slične prepreke.

• Kada i kako fakulteti u Srbiji upisuju nove brucoše
• Kada policajci mogu da nose fantomke
• Koliko je efikasna građanska neposlušnost

„Pripadnici policije su potiskivali građanski protest do stepenica fakulteta i tada su probali da izvrše upad", naveli su studenti Pravnog fakulteta.

„Nisu uspeli jer su reakcijom kolega vrata zaključana i postavljene su barikade, nakon čega su (policajci) lupali na vrata i stvarali metež", dodaju.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova to negiraju.

Policija je 2. jula „postupala prema licima koja su postavljala kontejnere, ograde, klupe, žardinjere i druge prepreke na raskrsnici na kolovozu", saopštili su.

U nameri da ih privedu, kako navode, policija se nalazila „na platou ispred Pravnog fakulteta, kao i na stepenicama, ali ni u jednom trenutku nije ušla u prostorije fakulteta, poštujući autonomiju univerziteta", dodajući da je privedeno 23 ljudi.

I na nalogu Pravni u blokadi se navodi da je uhapšen „veliki broj ljudi ispred fakulteta".

„Očiti prekršaj autonomije", smatra Kovačević, bivši profesor Elektrotehničkog fakulteta i rektor Beogradskog univerziteta od 2006. do 2012. godine.

„Studenti su stajali na mestu koje ima poseban simbolički značaj – platou Slobodana Jovanovića, jednog od najznačajnijih stvaralaca u istoriji Univerziteta u Beogradu... Njima je mesto na tom platou, to je njihov plato u stvari".

Slobodan Jovanović je bio istaknuti srpski i jugoslovenski pravnik, istoričar, univerzitetski profesor, političar i pisac, kao i premijer jugoslovenske vlade u egzilu tokom Drugog svetskog rata.

U međuvremenu je i grupa nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu najoštrije osudila „brutalnu i prekomernu silu" pripadnika Žandarmerije protiv studenata.

„Tim činom je, istovremeno, na najgrublji način povređena i Ustavom zagarantovana autonomija univerziteta", naveli su u saopštenju.

Oni podsećaju da je ovo drugi put u istoriji da se na stepenicima i ulazu u zgradu Pravnog fakulteta pojavljuje toliki broj uniformisanih, naoružanih ljudi.

Prvi put se, kažu, to dogodilo 1941. godine, kada je „zgradu zauzeo i koristio strani okupator".

• Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Šta koči istragu i zašto se spore sud i tužilaštvo
• Kada se sve i zbog čega išlo na vanredne izbore u Srbiji
• Slučajevi studenata Miloša Pavlovića i Petra Živkovića, sličnosti i razlike

O ukidanju autonomije univerziteta

Autonomija univerziteta u Srbiji ukinuta je Zakonom o univerzitetima iz maja 1998. godine.

Ostao je upamćen kao „Šešeljev zakon”, po lideru Srpske radikalne stranke, tadašnjem potpredsedniku vlade, koji je bio jedan od njegovih najglasnijih zagovornika.

Ministar za informisanje u toj vladi bio tadašnji funkcioner radikala 28-godišnji Aleksandar Vučić, današnji predsednik Srbije.

Bila je to osveta akademskim radnicima koji su podržali studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića godinu dana ranije, izazvanih krađom na lokalnim izborima.

„Sva autonomija je bila preneta na državu koja je o svemu mogla da odlučuje", izjavila je ranije Jelena Đorđević, profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji, za BBC na srpskom.

„Bio je to potpuni krah društva, jer je autonomija univerziteta jedini garant da postoje bilo kakvi elementi slobode i njen značaj prevazilazi akademsku zajednicu".

Sporni zakon je ukinut 2002. godine, a po sadašnjim propisima država finansira univerzitete, ali oni samostalno donose ključne odluke o sopstvenoj sudbini.

• Sukob države i univerziteta u Srbiji: Živo sećanje na 'Šešeljev' zakon iz 1998.

Predstavnici visokog školstva u Srbiji sada strahuju da bi posle 27 godina kasnije prošlost mogla da se ponovi.

Pre svega zbog najava da će se Zakon o visokom obrazovanju ponovo menjati, kao i zbog odnosa vlasti prema univerzitetima od početka studentskih blokada.

„Ne znam otkud zabrinutost kada dokumenta (nacrta) nema, nema ni internih konsultacija, ni različitih verzija zakona o kojima se raspredaju razne priče”, izjavio je u maju ministar prosvete Dejan Vuk Stanković za BBC na srpskom.

Nije želeo da dalje govori o ovoj temi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.03.2025)