Делови тела које еволуција још увек не може да објасни

Људски тестиси су много мањи, пропорционално гледано, у односу на наше рођаке примате. Еволуција може да нам објасни зашто.

Али величина других делова тела остаје помало мистерија.

Људско тело је машина чији су бројни делови – од микроскопских детаља ћелија до удова, очију, јетре и мозга – састављени у налетима и станкама током четири милијарде година наше историје.

Али научници још увек не знају зашто смо се развили баш у овом конкретном облику.

Зашто људи једини имају истурену браду, на пример?

И зашто је, у односу на телесну тежину, људски тестис троструко већи од горилиног, али само петине величине шимпанзиног?

Као што износим у мојој новој књизи, Дрво живота, ми још увек тражимо одговоре на многа од ових питања.

Али почињемо да проналазимо одговоре на нека од њих.

Прича о еволуцији нам говори како се, почев од простих почетака, свака врста изградила – кад је свака од компоненти које чине живо биће била додата његовом нацрту.

Ако се попнемо уз еволутивно дрво живота, можемо да пратимо изувијану стазу која посећује све специјализованије гране којима врсте припадају.

Ми људи, на пример, били смо животиње пре него што смо постали кичмењаци, сисари пре него што смо се развили у примате, и тако даље.

Групе врста са којима делимо сваку од ових грана откривају редослед по ком су се појављивали наши делови тела.

Тело и црева (открића животињске гране) морали су да дођу пре кичме и удова (грана кичмењака), млеко и крзно (сисари) дошли су пре ноктију (примати).

Постоји начин на који можемо да проучавамо одвојено питање зашто смо развили сваки од ових делова тела, али то функционише само ако се дотична функција развила више од једном на одвојеним гранама дрвета живота.

Ова поновљена еволуција зове се конвергенција.

Она уме да буде извор фрустрације за биологе зато што нас збуњује на који су то начин врсте сродне.

Ласте и чиопе, на пример, некада су биле класификоване као сестринске врсте.

Ми сада знамо, захваљујући ДНК анализи и поређењу њихових скелета, да су ласте заправо ближи рођаци сова него чиопа.

Величина је важна кад је у питању еволуција

Али конвергентна еволуција постаје корисна кад је доживимо као неку врсту природног експеримента.

Величина тестиса код примата нам пружа класичан пример.

Мужјаци абисинског црног и белог колобус мајмуна и индијског макакија отприлике су исте величине.

Али попут шимпанзи, људи и горила, ови врло слични мајмуни имају крајње различите тестисе.

Тестиси колобуса теже само три грама, док су тестиси макаки мајмуна тешки невероватних 48 грама.

Може да се смисли неколико уверљивих објашњења за различите величине тестиса.

Велики тестиси могу да буду попут пауновог репа, нису корисни сами по себи, али су атрактивни за женке.

Али можда најуверљивије објашњење има везе са начином на који се паре.

Мужјак колобуса се жестоко надмеће за приступ харему женки које ће се парити искључиво са њим.

Макаки мајмуни, ипак, живе у мирним мешаним групама од око 30 јединки и имају различит приступ љубави, где се сви паре са свима: мужјаци са више женки (полигамија) и женке са више мужјака (полиандрија).

Колобус са његовим харемом може да се извуче са производњом само најосновнијег минимума сперме – ако је кап довољна да произведе бебу, зашто онда правити више?

За многе мужјаке макакија, надметање у репродукцији дешава се током борбе између његове и сперме других мужјака који су се парили пре или после њега.

Мужјак макакија са великим тестисима треба да произведе више сперме, што му даје већу шансу да проследи властите гене.

То је разумно објашњење за њихову различиту величину тестиса, али да ли је то истина?

Ту помаже конвергентна еволуција.

Ако погледамо читаву грану сисара на дрвету живота, видећемо да има много група сисара који су развили тестисе најразличитијих величина.

У готово свим овим одвојеним случајевима, већи тестиси се доследно проналазе код промискуитетних врста, а мањи код моногамних.

Мужјак гориле сребрних леђа са малим тестисима једини има улаз у харем.

Шимпанзе са великим тестисима и бонобо мајмуни су заиста изузетно промискуитетни.

Делфини имају можда највеће тестисе међу сисарима, они чине чак четири одсто њихове телесне тежине (еквивалентно људским тестисима кад би тежили отприлике три килограма).

Иако је тешко проучавати сексуални живот делфина у дивљини, макар се делфини окретачи уклапају у наша очекивања, упуштајући се у масовне ритуале парења зване „вузле&qуот;.

Захваљујући бројним опсервацијама које је пружила конвергентна еволуција успели смо да откријемо ову доследну повезаност између величине тестиса и сексуалног живота свих сисара.

А што се тиче људи, наша величина тестиса је негде у средини – а сами из тога можете да извучете закључке.

• Зашто неки делови људског тела немају никаквог смисла
• Како ће изгледати Земља за милион година
• Људи и примати користе заједнички језик симбола, показало истраживање

Али шта је са људском брадом?

Људска брада је била плодно тле за расправе између научника око њене сврхе.

Као и са тестисима, има пет-шест уверљивих идеја које објашњавају еволуцију људске браде.

Могла је да се развије да би ојачала вилицу зараћених пећинских људи.

Можда се брада развила да би преувеличала величанственост мушке браде као модног детаља.

Могла би чак и да буде нуспроизвод открића кувања и мекше хране коју је оно произвело – фацијална одлика без функције која је заостала после заустављене плиме слабљења вилице.

Да би све, међутим, било интригантније, брада не може да се пронађе ни код једног другог сисара, чак ни код наших најближих рођака неандерталаца.

Захваљујући јединствености браде хомо сапиенса, иако имамо богату лепезу могућих објашњења за њену еволутивну сврху, у одсуству конвергентне еволуције, немамо уверљив начин да их тестирамо.

Можда је неким деловима људске природе суђено да остану мистерија.

*Макс Телфорд је професор зоологије и компаративне анатомије на Универзитетском колеџу у Лондону

Погледајте видео: Како је Дарвин дошао до теорије еволуције пре више од 160 година

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Преиспитивања Чарлса Дарвина око „гнусне мистерије“ која га је мучила до краја живота
• Шимпанзе и људи - стварно смо слични
• Савремени човек и неандерталац живели заједно дуже него што мислимо

(ББЦ Невс, 07.08.2025)