Сребреница: Судбине породица сахрањених на 30. годишњицу злочина

Када су пре тачно три деценије, јединице Војске Републике Српске ушле у Сребреницу, 67-годишња Фата Бектић је покушала да потражи уточиште у бази мировних снага Уједињених нација у Поточарима.

Са њом су били супруг и три ћерке, међу којима је данас 58-годишња Бехија Ротић.

„Кад је Сребреница пала, ми смо кренули&qуот;, сећа се она.

На десетак километара дугом путу, њена мајка је изгубила живот.

Њени посмртни остаци, пронађени тек у јуну 2021. године, сахрањени су 11. јула у Меморијалном центру у Поточарима, током обележавања три деценије масакра више од 8.000 Бошњака у Сребреници.

„Осећам се и тешко и добро... Драго ми је да знам где су јој кости, ако некад будем могла и ако будем жива, да знам где да одем&qуот;, говори Бехија Ротић за ББЦ.

„Сада барем знамо где су, да нису негде по шуми разбацани&qуот;, додаје њен супруг Рамзо.

Фата је једина жена сахрањена у овогодишњој колективној џенази у присуству бројних домаћих и међународних званичника и хиљада окупљених.

Поред ње, сахрањени су остаци још шест мушкараца, од којих су двојица у тренутку смрти имала по 19 година.

До сада је у више десетина масовних гробница пронађено више од 7,000 посмртних остатака жртава злочина који је пресудама међународних судова означен као геноцид.

Неке од породица жртава сахрањују једну или две кости, саопштено је из Института за нестале особе Босне и Херцеговине (БиХ) чији истраживачи и данас трагају за телима још око хиљаду људи.

„Нешто мало костију мог брата Амира је пронађено, пет у једној масовној гробници&qуот;, каже 58-годишњи Менсур Мујчић за ББЦ.

„Чекао сам да још нешто буде прикупљено, али сам после ипак одлучио да то што је пронађено укопам… Да му барем на неки начин обележим гроб”.

У Меморијалном центру у Поточарима до сада је сахрањено 6.765 жртава, међу којима је и 27 жена, подаци су Института за нестале особе БиХ.

Током комеморације видео поруком су се обратили турски и италијански председник Реџеп Тајип Ердоган и Серђо Матарела, а хрватски премијер Андреј Пленковић и Антонио Кошта, председник Европског савета, одржали су говоре, између осталих.

„Нема места у Европи - ни било где друго - за негирање геноцида, ревизионизам или величање одговорних&qуот;, написао је Кошта на Иксу, позивајући на помирење.

хттпс://твиттер.цом/еуцопресидент/статус/1943590230721769807

У говорима на комеморацији многи званичници су позвали да се злочин никада не понови, али и указали на одговорност Европе и света што нису спречили геноцид у Сребреници.

Погледајте видео: Дом за мајке Сребренице - „Лакше је кад делиш тугу”

„Што је овај дан био ближи, све ми је нешто било теже…

„Покушао сам да останем нормалан, али осећам неку одвратну унутрашњу тежину, стезање”, каже Менсур Мујчић, Амиров брат.

„Размишљам о свему - оцу који је 2003. сахрањен у Поточарима, сада је дошло време и за брата.&qуот;

Бехија Ротић није била на џенази. Оперисала је кук и не може да се креће.

Уместо ње, у Поточарима су били чланови родбине.

„Потресло ме ово све… Нема више никога, ни бабе, ни матере, ни сестара, ни браће, никога&qуот;.

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу осудио је 20 људи из политичког и војног врха Републике Српске, једног од два послератна ентитета БиХ, за ратне злочине почињене у Сребреници.

Политички лидер Срба из Босне Радован Караџић, генерал Војске Републике Српске Ратко Младић и још тројица оптужених осуђени су за геноцид на доживотне казне затвора.

До сада су у Хагу и пред домаћим судовима у Србији и Босни осудили за злочине у Сребреници више од 50 људи на укупно више од 700 година затвора.

Генерална скупштина Уједињених нација 23. маја 2024. усвојила је резолуцију којом је 11. јул проглашен Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници.

Резолуцијом се осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца.

Званични Београд и власти Републике Српске и даље негирају да је у Сребреници почињен геноцид, већ говоре да је реч о „страшном злочину&qуот;.

„Не можемо да променимо прошлост, али морамо да мењамо будућност&qуот;, написао је председник Србије Александар Вучић на Иксу.

Изјавио је саучешће породицама жртава „у име грађана Србије&qуот; уз наду да се страшан злочин никад не понови.

хттпс://твиттер.цом/председникрс/статус/1943561115574690097

У Федерацији БиХ, једном од два ентитета земље, 11. јул је Дан жалости, а нико од званичника нити политичара из ентитета где је Сребреница - Републике Српске није присуствовао комеморацији.

О геноциду у Србији истрајно говоре невладине организације и понека политичка партија.

Невладина организација Жене у црном у центру Београда уочи годишњице је организовала акцију „Србијо, погледај се у огледало: видећеш Сребреницу! 30 година - 30 огледала”.

• Сви Младићеви људи: Оперативци који су спровели геноцид
• Долина гробница и данас крије мрачне тајне масакра у Сребреници
• Геноцид у Сребреници 30 година касније: Ко је осуђен у Хагу, Србији, Босни и Хрватској

Терет позива

Менсуру Мујчићу су пре „четири-пет година” јавили да су пронађени посмртни остаци његовог брата.

Никоме то није рекао.

„Тај сам терет некако комплет преузео, држао све у себи и ћутао све до прошле године”, присећа се.

Мајци није смео да каже да је пронађено само неколико костију.

Чекао је да буде пронађено још посмртних остатака, али је мајка преминула у фебруару 2025. године.

Тада је одлучио да пронађене остатке брата сахрани у Меморијалном центру у Поточарима.

О брату често мисли.

Био је „високо образован”, радио као инжењер у руднику боксита и био „много боља особа од њега”, каже.

„Тридесет година календарски јесте дуго време, али мени је све прошло као трен… Заправо, време стоји, не пролази.

„Често сам после тог догађаја размишљао зашто Алах није оставио мог брата и оца, који су били далеко бољи од мене... Зашто они нису остали живи, а да сам ја отишао”, говори тихо.

Погледајте видео: Како је настао и шта представља 'цвет Сребренице'

Сребреница, јул 1995.

Првих година рата, око Сребренице су се дуго водиле борбе.

Била је једна од три бошњачке енклаве у источној Босни - уз Жепу и Горажде - окружене територијама под контролом Војске Републике Српске.

Хиљаде бошњачких избеглица из других делова БиХ су спас потражиле у Сребреници, малом рударском граду ушушканом међу брдима коју су Уједињене нације (УН) 1993. прогласиле заштићеном зоном.

У Сребреници и околину су размештене малобројне јединице мировних снага УН, са циљем да заштите око 40.000 људи опкољених са свих страна.

Град је током ратних година био без воде и струје, а храна је ретко стизала.

У раним јутарњим сатима 11. јула 1995. јединице Војске Републике Српске ушле су у Сребреницу.

Одвајали су мушкарце и младиће од старих, жена и деце које су аутобусима одвезли на територију под контролом Армије БиХ.

У само неколико дана убијено је више од 8.000 Бошњака.

У злочинима су учествовали и припадници српске паравојне јединице Шкорпиони.

Тела су сахрањивана у масовне гробнице које су касније прекопаване, у покушају да се размере злочина прикрију, а посмртни остаци камионима одвожени на различита места у околини Сребренице, утврђено је низом судских пресуда.

Многе такозване секундарне гробнице и даље нису пронађене, због чега се више од 1.000 људи и даље води као нестало.

„У Тузли се налазе посмртни остаци девет жртава које су идентификоване путем ДНК методе, али још увек немамо сагласност породица за њихов укоп”, саопштено је из Института за нестале особе БиХ.

„Породице се, упркос протоку времена, тешко одлучују на укуп због некомплетности скелета па стога чекају проналазак и осталих посмртних остатака.”

Посмртни остаци још 45 жртава су идентификовани путем ДНК методе, али породице још нису приступиле званичној идентификацији.

Погледајте видео: Сребреница - страдања и сећања, три деценије касније

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Научница из Србије одлучна да именује и последњу жртву масакра у Сребреници
• 'Прешли су': Како се стрипом чува сећање на Сребреницу
• Сребреница после резолуције: „Исто нема људи као и пре, исто нема посла“

(ББЦ Невс, 07.11.2025)