Бундестаг одржао расправу поводом годишњице геноцида у Сребреници

На почетку једносатне расправе одата је почаст жртвама у Сребреници, а председница Бундестага Јулија Клекнер је поздравила присутне преживеле геноцида у Сребреници, као и амбасадора Босне и Херцеговине у Немачкој, Дамира Арнаута.

Клекнер је указала на убијене мушкарце и дечаке, али је изричито споменула и жене које су, како је нагласила, биле жртве прогона и силовања, али и главне иницијаторке расветљавања и суочавања с ратним злочинима.

"Након масакра су пре свега жене биле те које су се залагале да се међународно призна да је у Сребреници био геноцид, мада то до данас није свуда случај", рекла је Клекнер и додала  да је Сребреница велики неуспех међународне заједнице, која, упркос присуству војника УН, није успела да спречи геноцид.

Гинтер Крихбаум из редова владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), државни секретар у Министарству спољних послова задужен за Европу, такође је указао на дебакл међународне заједнице када је у питању Сребреница.

"Пред очима немоћне међународне заједнице је осам хиљада мушкараца систематски поубијано од стране српских војника. Најгоре је то што не да смо одвратили поглед од тог геноцида, него смо директно у њега гледали. Зато је Сребреница траума и за нас, Европску унију", рекао је Крихбаум.

Он је додао да је "Сребреница упозорење да се не сме окретати глава када се неком наноси неправда". "Помирење је било темељ настајања ЕУ што показује и помирење Немачке и Француске. Сребреница се не сме поновити, то је наша одговорност", закључио је Гинтер Крихбаум.

Са друге стране, Александер Волф из Алтернативе за Немачку (АфД), највеће опозиционе посланичке групе није говорио о геноциду него о масакру, а говор је почео описом злочина над српским цивилима у селу Кравица на православни Божић и тврдио да је тадашњи председник Изетбеговић српске цивиле злоупотребио као таоце.

Он је критиковао и прошлогодишњу Резолуцију УН којом је данашњи дан проглашен Међународним даном сећања на Сребреницу, поготово због тога што је то учињено уз помоћ Руанде, а што је, како је рекао, наишло на "славље у муслиманском свету".

Резолуција је, по његовом мишљењу, изазвала додатни раздор у Босни и Херцеговини и иде на руку онима који уносе раздор у земљи.

Председница Бундестага прекинула је говор посланика АфД и није му дозволила да доврши, указујући на то да је тема расправе 30 година од геноцида у Сребреници.

Али, и остали посланици из редова АфД слично су говорили. Мартин Зихерт је тако пример Сребренице и Босне и Херцеговине употребио као наводни доказ да су суживот и мултикултуралност осуђени на пропаст.

"Мултикултуралност завршава масакром, што показује и случај Сребренице", рекао је. Он је расправу искористио за критику усељавања из муслиманског света у Немачку и изнео наводне примере шеријата у тој земљи.

И његово излагање је председница Бундестага прекинула, указујући на тему расправе. Притом је део присутних говор АфД-овог посланика пратио окренутих леђа, преноси ДВ.

У истом тону је наставила и посланица АфД-а Ана Ратерт која је поновила заједнички став највеће опозиционе странке у земљи да, у случају Сребренице, Немачка превише подршке даје само једној страни у сукобу.

"Ако се и даље фокусирамо само на једну групу, онда то неће довести до помирења, него до огорчења", рекла је Ратерт, која је уједно критиковала немачку спољну политику оценивши да је Сребреница послужила као "морална полуга за војну интервенцију и ескалацију".

Као последњи из редова АфД-а за реч се јавио Тобијас Тајх који је рекао како БиХ своји идентитет базира на трагедији. "У Босни је мржња део политичког система", рекао је Тајх и закључио да је БиХ "неуспели мултикултурни експеримент".

На излагање посланика АфД, које је било пропраћено гласним негодовањем, директно је реаговало неколико говорника. Јирген Харт из редова ЦДУ посланике десничарско популистичке странке оптужио је да мешају појам жртве и починиоца. "Волф је негирао геноцид у Сребреници и ставио се на страну починилаца, а не жртава", рекао је Харт.

Његов страначки колега и известилац посланичке групе демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) за Западни Балкан, Петар Бајер такође је указао на провокативну употребу појма "масакр" у говорима посланика АфД. "Треба јасно рећи: Сребреница је била геноцид, а не масакр". Оба посланика владајуће ЦДУ указала су на потребу истрајавања на принципима правне државе, не само у БиХ, него и на читавом Западном Балкану.

За реч се, мимо протокола, јавио и министар спољних послова Јохан Вадефул (ЦДУ), који је изразио запрепашћење због злоупотребе појма Сребреница у унутрашњополитичке сврхе. "Жао ми је што амбасадор и присутни преживели морају да прате овакву расправу и зато морам у име немачке владе и највећег дела Бундестага да кажем да смо свесни чињенице да се ради о геноциду и да се ради и о нашој одговорности", рекао је министар Вадефул.

И остали говорници у расправи Бундестага о Сребреници указивали су на то да је геноцид у Сребреници могао да буде спречен да је међународна заједница деловала на време. "Шездесет авиона изнад Медитерана било је спремно, али ми нисмо урадили ништа да спречимо геноцид", рекао је Борис Мијатовић из опозиционих Зелених.

Мијатовић, који као известилац своје странке за Западни Балкан често борави у региону, указао је да је перцепција Немачке о Босни и Херцеговини често погрешна. "Земља је мирнија него што ми то овде мислимо. Зато не смемо да дозволимо националистима да униште тај мир и зато треба и даље кривично прогонити оне који негирају геноцид", рекао је Мијатовић.

Гокај Акбулут из опозиционе Левице критиковала је релативизацију појма геноцид у Републици Српској и Србији, што, како је оценила, спречава процес помирења. "С погледом на рат у Украјини јасно је да и ти злочини морају бити процесуирани, али ми је непојмљиво да се ћути о злочину над цивилима у Гази. И то је поука из Сребренице: не ратни злочини се не смеју игнорисати", рекла је Акбулут.

Међу последњима се Бундестагу обратио и Михаел Бранд (ЦДУ) који је указао на то да је и актуелни председник Србије Александар Вучић хушкао током рата против муслимана, а да данас употребљава насиље против студента.

"Балкан је немиран јер Вучић, Путин и Си знају колико смо ми у Европи неодлучни", закључио је Бранд.