Otvoreno pismo generaciji

Rođena sam osam godina nakon rata. U Srbiji. Devet dana pre ubistva Đinđića. U gradu koji ima četiri službena jezika. Išla u školu u kojoj se pevala himna na mađarskom. Odrasla u porodici koja nikoga u ratu nije izgubila, a o kom se nije mnogo ni pričalo. Osetili su ga na svojoj koži kada nisu mogli da dođu do Petrovaradina. U školi su me učili da bliska istorija nije još istorija i da je nema potrebe učiti. Poslednju lekciju svakako nikad i ne stigneš da odslušaš,