Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji

Zvezdice na zastavi Evropske unije (EU) sijaju zlatnom bojom, ali njihova vrednost u Srbiji opada.

Manje od polovine ljudi bi zaokružilo „da" kada bi se organizovao referendum sa pitanjem - da li Srbija treba da postane članica EU, pokazuju domaća istraživanja.

Istovremeno, strana istraživanja javnog mnjenja otkrivaju da je podrška evropskom bloku najmanja u Srbiji nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana, dok su simpatije prema Rusiji najizraženije.

„Vladimir Putin, predsednik Rusije, mnogima u Srbiji izgleda kao snažan lider koji je u stanju da se suprotstavi percipiranoj aroganciji Zapada i nepromišljenom ponašanju, između ostalog i širenju NATO-a na istok", kaže Roberto Beloni, profesor političkih nauka na Univerziteta Bolonja, za BBC.

Istraživanje javnog mnjenja Zapadnog Balkana iz 2024. godine otkriva i da u Srbiji skoro polovina ispitanika misli da je invazija Rusije na Ukrajinu „opravdana", što je najveći procenat među susedima.

Ali odnosi Beograda sa svetskim silama dobili su neočekivane obrte poslednjih meseci.

Samo nekoliko nedelja pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao proslavi Dana pobede u Rusiji, što je naišlo na negodovanje i kritike Brisela, ruska obaveštajna služba u dva navrata je optužila Beograd za izdaju prijateljstva zbog prodaje oružja Ukrajini.

I Evropa ima sopstvene kritike, čini se snažnije nego do sada, na račun obećanih, a nesprovedenih reformi.

U Srbiji mesecima traju veliki studentsko-građanski protesti na kojima nema zastava Evropske unije, što primećuju i evropski zvaničnici.

• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
• Zašto Srbija i dalje čeka EU novac koji su njeni susedi dobili
• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji

Mnogo zamerki na račun EU

Da se sutra održava referendum o članstvu Srbije u EU, oko 40 odsto ljudi bi podržalo priključivanje evropskom bloku, dok bi protiv glasalo oko 52 odsto, pokazalo je majsko istraživanje Instituta za evropske studije i domaće agencije Lidington research, u koje je BBC imao uvid.

Nešto drugačije rezultate dalo je CESID-ovo istraživanje javnog mnjenja iz aprila ove godine, po kome bi 46 odsto ispitanika glasalo za članstvo u EU, a 44 odsto protiv.

Janko Jovanović, IT stručnjak, jedan je od onih koji u ovom trenutku ne misli da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji.

„Političke interesi EU se direktno kose sa političkim interesima Srbije i članice evropskog bloka nastoje samo da zloupotrebe Srbiju", kaže.

Kao jedan od primera navodi podršku Evrope otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, čemu se protive brojni aktivisti i stručnjaci, ističući negativne posledice rudarenja ovog minerala po životnu sredinu.

„Bio sam privrženiji EU ranije, ali kada pogledam celu situaciju, ne mogu da ostanem pri tom stavu”, govori.

Evropi se prethodnih meseci posebno zameralo što nije jasnije podržala višemesečne studentske proteste pokrenute zbog tragedije u Novom Sadu kada je u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. godine poginulo 16 ljudi, a još jedna osoba teško povređena.

Iako su studenti biciklima prešli više od 1.000 kilometara da bi skrenuli pažnju Briselu na situaciju u zemlji, zastava Evropske unije upadljivo nema na protestima u Srbiji, što je primetila i Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.

„Veoma je zanimljivo šta mi govore (u Srbiji). Prvo: 'Vi podržavate našeg predsednika Vučića.' Drugo: 'Bombardovali ste nas…' Treće: 'Želite da priznamo Kosovo.' I četvrto: 'Ne želimo da naljutimo Rusiju.'

„Dakle, odgovori idu u veoma različitim pravcima i to su osećanja koja takođe moramo da uzmemo u obzir”, rekla je u intervjuu za Dojče vele.

Dok je 2015. godine za 43 odsto ispitanika u Srbiji pominjanje Evropske unije „prizivalo pozitivnu sliku", deset godina kasnije taj procenat je 32 odsto, pokazuju Eurobarometar istraživanja.

„Za EU je teško da se pozicionira u aktuelnoj političkoj polarizaciji tako da njena reakcija bude adekvatna za obe strane”, kaže politikolog Dimitrije Milić, iz agencije Lidington research.

„Uvek je veća verovatnoća da će obe strane biti nezadovoljne reakcijom EU - jedni zato što kritika nije dovoljno oštra, drugi zato što kritika uopšte postoji.”

Upravo to je razlog zbog koga je istraživanje u kome je učestvovao zabeležilo najveće protivljenje ulasku u EU do sada, objašnjava.

Iako je naglasila da Brisel očeluje vidljiv napredak Beograda u reformama, „a ne samo štikliranje obaveza", Kaja Kalas, evropska komesarka za spoljnu politiku i bezbednost, priznala je i da postoji i odgovornost EU za opadanje podrške evropskim integracijama u Srbiji.

Svesna je da se zbog sporosti javljaju „frustracije".

„Nema napretka ako smo zaglavljeni našim procedurama donošenja odluka", rekla je Kalas tokom posete Beogradu krajem maja ove godine.

• Rudnik litijuma u Srbiji je 'strateški projekat' EU, kažu iz Brisela
• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
• Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta", saglasni Vučić i Šolc

Kosovsko pitanje

Odnosi Evrope i Rusije, posle početka invazije na Ukrajinu februara 2022, ali i pitanje statusa Kosova, koje se stalno povezuje sa evrointegracijama, dodatni su razlozi zbog kojih evroskepticizam raste, smatra Milić.

Ranija istraživanja na kojima je radio pokazivala su da je oko ili iznad polovine ispitanika odlučno protiv nezavisnosti ili teritorijalne razmene kada se govori o Kosovu.

„Javno mnjenje je dosta konzervativno oko kosovskog pitanja.

„I povezivanje tog pitanja sa EU integracijama verovatno pravi štetu i samim EU integracijama”, kaže.

Većina EU država priznala je nezavisnost Kosova.

„Pre rata u Ukrajini, ankete su često pokazivale da je samo mala većina građana Srbije bila za priključenje EU.

„Taj procenat bi međutim znatno opao, na oko 15 odsto, ukoliko bi priznavanje nezavisnosti Kosova bilo uslov za članstvo u EU", kaže Roberto Beloni.

Pedesetšestogodišnji Milan Janjić duže vreme nije zadovoljan odnosom EU prema događajima u Srbiji, ali i pored svega veruje da za državu ne postoji druga alternativa osim pridruživanja evropskom bloku.

Međutim, njegov stav o evropskom putu Srbije se menja u „nikako", ako je uslov za članstvo priznanje nezavisnosti Kosova.

„Kakav je to savez ako u njega ulazimo pod ucenama", kaže.

U izveštajima evropskih institucija o procesu pridruživanja insistira se na „normalizaciji" odnosa Beograda i Prištine, ali se razgovori dve strane duže vreme ne pomeraju sa mrtve tačke.

Dok pregovori stoje, na terenu su ugašene srpske institucije koje su paralelno postojale sa kosovskim, ukinut je promet dinara, a vozila su dobila kosovske tablice.

„Od Briselskog sporazuma, srpska vlast je predala Kosovo", kaže penzionerka Svetlana, koja nije želela da kaže prezime.

„Studenti bi morali da više insistiraju" na kosovskom pitanju, smatra.

Očuvanje teritorijalnog integriteta bilo je prvi put jasno istaknuto na studentskim protestima 28. juna na Vidovdan.

Tada je rečeno da „spoljna politika mora da bude zasnovana na poštovanju Ustava (po kome je Kosovo deo Srbije) i zaštiti srpskog naroda na Kosovu i u regionu".

Činjenica da bi većina Srba glasala protiv EU članstva ako to podrazumeva „gubitak Kosova", pokazuje „značaj Kosova za identitet Srba", kaže profesor Beloni.

„Ujedno, objašnjava i očiglednu mlaku posvećenost Srbije procesu evropskih integracija, budući da Brisel od Beograda traži da 'normalizuje' odnose sa Prištinom kako bi napredovao ka članstvu u EU", dodaje.

• Koliko je manje Srbije na Kosovu
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• Makron i Vučić: Srdačno o ekonomiji i emocijama, oprečno o Kosovu, posle i o Luju Vitonu

Rusija kao prijatelj?

Činjenica da podrška Evropskoj uniji opada kada se dovede u vezu sa priznanjem nezavisnosti Kosova, takođe otkriva i zašto se blagonaklono gleda na Rusiju, smatra Beloni.

Pošto u Ujedinjenim nacijama blokira priznanje Kosova kao nezavisne države, Rusija je doživljena kao važan partner.

To potvrđuje i istraživanje Instituta za evropske studije i domaće agencije Lidington research, u kome je najveći procenat ispitanika upravo Moskvu označio kao najvažnijeg političkog saveznika.

Kao najvažnijeg privrednog partnera, većina je izabrala Evropsku uniju.

Kada se sagledaju ulaganja i donacije, najveći deo novca u Srbiju jeste došao iz EU.

U poslednjih deset godina stiglo je četiri milijarde bespovratnih sredstava, dok su EU zemlje, pored Kine, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

„Postojala je značajna kampanja da je EU najvažniji ekonomski partner", što se odrazilo i na stavove građana, kaže Milić.

Ipak, primećuje, na strani Rusije su veće simpatije javnog mnjenja.

Među zemljama Zapadnog Balkana, Rusija ima najpozitivniju sliku u Srbiji, pokazuje istraživanje.

Dok ispitanici svih zapadnobalkanskih zemalja biraju Rusiju kao jednu od najvećih pretnji, u Srbiji više od polovine ispitanika Moskvu vidi veoma pozitivno, pokazuje istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta.

Postoji značajan broj ljudi koji vidi Rusiju na afirmativni način, i oni će podržati svaki potez koji ide ka približavanju Moskvi, kaže Dimitrije Milić.

https://twitter.com/eusrbija/status/1723379260314845347

Janko Jovanović veruje da postoji veza ruskog i srpskog naroda, ali ne smatra Rusiju saveznikom.

„Rusija kao sila takođe nastoji da zloupotrebi situaciju u Srbiji", smatra.

Iako je Moskva oštro kritikovala izvoz srpske municije u Rusiju, neki zvaničnici Kremlja stoje uz tvrdnje vlasti u Beogradu u označavanju studentsko-građanskih protesta kao „obojene revolucije" finansirane iz inostranstva.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja od početka rata u Ukrajini nije uvela nikakav oblik sankcija Rusiji.

Brisel između ostalog traži od Beograda i usklađivanje sa spoljnom politikom EU, a to znači i uvođenje sankcija Rusiji.

Svetlana smatra da Srbija ne bi trebalo da ide ni ka istoku ni zapadu.

„Ja sam za suverenu Srbiju, iako je teško održavati taj pravac i malo koja ga zemlja ima", kaže ova penzionerka.

„Identitet današnje Srbije sličniji je identitetu savremene Rusije i manje je u saglasnosti sa evropskim vrednostima", ocenjuje Roberto Beloni.

Vezu vidi „u konzervativnim porodičnim i verskim vrednostima", koje se odražavaju na odnos prema LGBT zajednici, koji je sličan u dve države.

„Slično kao što Rusija jača njene imperijalne ambicije promovišući ruski svet u susedstvu, tao i neki iz srpske političke elite gaje fantazije o postajanju regionalne sile kroz promociju takozvanog 'srpskog sveta'", kaže.

• Košta Vučiću posle odlaska u Moskvu: 'Lopta je u vašem dvorištu'
• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja

Evrointegracije na delu, a ne rečima

U vreme velikih sukoba koji besne u Evropi i Bliskom istoku, Evropska unija pokazala se slabom, dodaje Beloni.

Razgovori o primirju između Rusije i Ukrajine su započeli, a EU nije uspela čak ni da dobije mesto za stolom u pregovorima, ukazuje.

„Svakome ko želi da vidi, jasno je da EU nije relevantan akter u spoljnoj politici, ne samo u globalnim okvirima, već čak ni u sopstvenom susedstvu, i da, preko svojih najistaknutijih država članica, praktično daje prećutnu podršku masakrima u Gazi", kaže Beloni.

„Jedina opcija koju EU ima da stekne makar delić kredibiliteta kao spoljnopolitički akter jeste da ponovo pokrene proces proširenja na Zapadni Balkan, izvan dosadašnjih retoričkih i do sada uglavnom beznačajnih izjava o važnosti regiona za Brisel", navodi.

Mogao bi to da bude podsticaj pojedinima na Zapadnom Balkanu da u određenoj meri preispitaju stavove o evrointegracijama.

„Međutim, do danas građani Srbije nemaju nikakav poseban razlog da preispitaju vlastiti skeptičan stav", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• ''Evropo, podrži nas': Studenti vozili bicikle više od 1.300 kilometara do Strazbura
• Koje srpske firme su pod EU sankcijama zbog Rusije
• 'Nema prečica u pristupanju EU': Kaja Kalas u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji i Kosovu
• Vučić i Fon der Lajen o reformama na putu Srbije ka EU, ali i tvrdnjama da je korišćen 'zvučni top'
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan

(BBC News, 07.14.2025)